Uživo Kremlj odbio; Pao Kupjansk; Podignuti lovci F-16 FOTO/VIDEO

Rusija ne može da izbegne plaćanje odštete za štetu koju je nanela agresijom na Ukrajinu, izjavila je danas visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

Ona je to rekla u Hagu na osnivačkom sastanku međunarodne Komisije za procenu ratne štete u Ukrajini, preneo je "Gardijan".

"Komisija, koja će proceniti ratnu štetu u Ukrajini, koju će Rusija platiti, šalje poruku budućim agresorima: ako započnete rat, bićete pozvani na odgovornost", istakla je Kalas.

Najavila je da će EU obezbediti do milion evra za finansiranje pripremnih radova za novu komisiju.

Zamenik italijanskog premijera i ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani pozdravio je danas napredak koji se ostvaruje u nastojanjima da se okonča rat u Ukrajini.

Odgovarajući na pitanje o razgovorima u Berlinu u kojima su učestvovali evropski lideri, američki predstavnici i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, on je istakao da je Italija dala značajan doprinos u vezi sa bezbednosnim garancijama za Kijev, prenosi Ansa.

"Izgledi u vezi sa bezbednosnim garancijama za Ukrajinu su veoma pozitivni", rekao je Tajani novinarima na marginama 18. konferencije ambasadora u Ministarstvu spoljnih poslova u Rimu. Prema njegovim rečima, Amerikanci će biti deo toga i jasno su stavili do znanja da će postojati mehanizam sličan članu 5 NATO-a, što je ujedno i italijanski predlog.

"Amerikanci su nezamenljivi, posebno kada je reč o protivvazdušnoj odbrani i zaštiti vazdušnog prostora. Zato intenzivno radimo kako bi se ciljevi ostvarili. Stav Italije je ponovo bio važan i u evropskim pregovorima", naglasio je Tajani.

On je kazao da su italijanski predlozi, posebno u vezi sa bezbednošću Ukrajine i Evrope, prihvaćeni jer su bili razumni.

Tajani je ponovio da je Italija "politički" za to da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za podršku Ukrajini, ali da postoje rezerve u vezi sa pravnim pitanjima vezanim za takav potez.

Ministri spoljnih poslova Ukrajine, Holandije i Moldavije - Andrij Sibiha, David van Vil i Mihaj Popsoj - potpisali su danas u Hagu sporazum o osnivanju međunarodne Komisije za procenu ratne štete u Ukrajini.

Potpisivanju sporazuma su prisustvovali ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, holandski premijer Dik Shof, generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse i moldavska predsednica Maja Sandu, prenosi "Gardijan".

The US has promised Russia not to accept Ukraine into NATO and to facilitate the transfer of territories, Lavrov stated.

"And they clearly said that the lands where Russians have lived for centuries should become Russian again," he added. pic.twitter.com/tRb56uf6He

— Truth Seeker (@mib_63) December 16, 2025

Russian youths detained over Kiev-backed plot.

They were planning to target an oil pipeline. They had carried out arson attacks on railway signalling equipment, electrical substations, and transformer boxes.

Equally, Ukrainians carry out sabotage in Ukraine on behalf of Russia. pic.twitter.com/qCD3aKFdqw

— Alternative News (@AlternatNews) December 16, 2025

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija ne pristaje na privremeno božićno primirje.

"Želimo mir. Ne želimo prekid vatre da bismo Ukrajini dali predah i pripremili je za nastavak rata", cinično je izjavio Peskov, ocenio je BBC.

Rusija je više puta odbacila predloge za privremeno primirje ili prekid vatre.

Portparol Kremlja ponovio je ruske narative o "ostvarivanju ciljeva i interesa Ruske Federacije". 

🚨🇷🇺🇺🇦 JUST NOW: UKRAINE has REJECTED Hungary's Christmas ceasefire offer with Russia. pic.twitter.com/KVZFxQwzF3

— Legitimate Targets (@LegitTargets) December 13, 2024

Velika Britanija uputiće pomoć Ukrajini u sistemima protivvazdušne odbrane (PVO) vrednim oko 685 miliona evra kako bi se odbranila od ruskih napada tokom zime na energetske objekte, izjavio je danas britanski ministar Džon Hili.

On je to rekao na virtuelnom sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine kojem je predsedavao zajedno sa nemačkim ministrom odbrane Borisom Pistorijusom, preneo je Rojters.

Hili je rekao da će britanska pomoć Ukrajini uključivati napredne sisteme za obaranje ruskih dronova.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas u Hagu da Rusija mora da snosi odgovornost za "zločin agresije".

Celu vest pročitajte OVDE.

FOTO TANJUG/Robin van Lonkhuijsen/Pool Photo via AP

Ruski i američki predsednici Vladimir Putin i Donald Tramp poslednji put su razgovarali telefonom 16. oktobra, izjavio je pres-sekretar ruskog lidera Dmitrij Peskov komentarišući tvrdnju američkog predsednika da je nedavno razgovarao sa Putinom.

"Bilo je relativno 'nedavno'. Pogledajte datum našeg poslednjeg izveštaja o telefonskom razgovoru. Generalno, bio je relativno nedavno", rekao je Peskov odgovarajući na pitanje novinara o najnovijem telefonskom razgovoru lidera dve zemlje, prenosi TASS.

Peskov je precizirao da od posednjeg zvaničnog saopštenja iz Kremlja nije bilo novih telefonskih razgovora Putina i Trampa. Poslednji izveštaj o razgovoru između ruskog i američkog lidera na veb-sajtu Kremlja objavljen je 16. oktobra, a nakon toga je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio da je razgovor između Putina i Trampa trajao otprilike dva i po sata, bio sadržajan i izuzetno iskren.

Telefonski razgovor između Putina i Trampa 16. oktobra bio je jedan od najdužih. I razgovori 18. marta i 19. maja bili su dugi - trajali su otprilike po dva sata.

Prvi telefonski kontakt između ruskog i američkog lidera u poslednje tri godine održan je 12. februara i trajao je skoro 90 minuta. Putin i Tramp su 4. juna razgovarali 1 sat i 10 minuta, a 14. juna 50 minuta, dok su 3. jula predsednici razgovarali skoro sat vremena, a u noći 19. avgusta 40 minuta.