Najpoznatiji ljubavni parovi svih vremena

Mit o večnoj ljubavi i sve ono što je pratilo, bez obzira na vreme u kojem se dešavalo to najsnažnije ljudsko osećanje, završavao se uglavnom tragično. Ipak, to nikada nije pokolebalo ljudsko verovanje u srećan kraj, pišu Novosti.

Jer, kao što je pisao Šiler, šta je život bez sjaja ljubavi! Zbog nje su se vodili ratovi, otimala carstva, zbog nje se jedan budući kralj odrekao prestola, a jedan princ joj je podigao spomenik...

Neke priče o ljubavi prelazile su granice prostora i vremena, dok su neki ljubavni parovi ostali upamćeni zauvek. Pored izmišljenih tragičnih ljubavnih priča kojima obiluju literatura, filmovi i pesme, u istorijskim knjigama mogu se pronaći i one stvarne koje se po svojoj tragičnosti mogu uporediti s najboljim Šekspirovim delima. Neke su bile zabranjene i tragične, neke nisu izdržale iskušenja, ali sve ove ljubavi bile su burne, strastvene i inspirativne. Šekspir verovatno nije ni slutio da će baš njegovi junaci, Romeo i Julija, postati najpoznatiji ljubavni par u svetskoj književnosti.

Poznati ljubavni parovi iz najrazličitijih vekova i delova sveta, i priče o njima, uvek nas podsećaju na snagu prave, večne ljubavi. Adam i Eva, Samson i Dalila, Tristan i Izolda, Paris i Helena, Kleopatra i Marko Antonije, Romeo i Julija, Napoleon i Žozefina, lord Nelson i ledi Ema Hamilton, kraljica Viktorija i princ Albert, Huan i Evita Peron, princ Edvard i Valis Simpson, Volter i Emili de Šatele, Ričard Barton i Elizabet Tejlor, princ Džahan i Mumtaz Mahal Begum,... oduvek su predstavljali sinonime za večnu ljubav.

Adam i Eva (Portreti Albrehta Direra)

Prema svetoj jevrejskoj knjizi, Tori, Bibliji i svetoj muslimanskoj knjizi, Kuranu, Adam i Eva bili su prvi ljudi koje je stvorio Bog. Iz njihove ljubavi nastao je čitav ljudski rod, zapisano je u Bibliji.

Najstarija ljubavna priča, priča o Adamu i Evi, počela je u raju gde je živeo Adam, prvi čovek koga je Bog stvorio prema svom obliku, iz praha zemaljskog, i udahnuo mu život načinivši ga tako živim bićem. Bog je, u stvari, prvo stvorio životinje, a Adam im je zatim dao imena. I pored toga, Bog je smatrao da nije dobro da Adam bude sam, pa je iz njegovog rebra stvorio Evu, prvu ženu. Ne iz kostiju stopala da je Adam gazi, ili iz lobanje, da Eva komanduje Adamu, već iz dela tela koji se nalazi blizu njegovog srca. Iako su bili različiti, Adam i Eva su se odlično slagali, kao makaze čija dva kraka stoje jedan nasuprot drugoga, ali zajedno obavljaju svoj posao. Kao dva različita stopala koja zajedno hodaju.

Prema daljim hrišćanskim učenjima, zbog neposlušnosti ovo dvoje ljubavnika nastao je i iskonski greh koji je ljudima uskrati božju milost. Kako kaže Biblija, Bog je za prve ljude, Adama i Evu, načinio zemaljski raj na Istoku i dozvolio im da slobodno jedu plodove sa svakog drveta, osim sa drveta spoznanja dobra i zla. Rečeno im je da će, ako ga okuse, umreti. Đavolu, međutim, nije bilo pravo što Bog pokazuje toliku ljubav prema ljudima koji žive u rajskom blagostanju, pa je naumio da ih navede na greh.

Kada je Eva došla do drveta spoznanja, srela je zmiju iz koje je progovorio đavo, nagovarajući je da proba jabuku. U staroj judističko-hrišćanskoj simbolici jabuka je zabranjeno voće, zbog koje je počinjen prvobitni greh. Pri pogledu na drvo prepuno lepih plodova, Eva je pala u iskušenje, ubrala i zagrizla jabuku, pa je jednu ponudila i Adamu. I on je okusio zabranjeno voće. Od tada čovek poznaje sram, bol i smrt.

Zbog tog čina Bog ih je proterao iz raja, osudivši i njih i svo njihovo potomstvo da hleb svagdašnji zarađuju trudom i mukom. Proterao ih je iz Edenskog vrta i prokleo. Čovek je proklet da radi, a žena da se pokorava mužu i rađa decu u mukama. Bog je takođe prokleo zmiju da gmiže i jede prah i ustanovio neprijateljstovo između ljudi i zmija. Bog je, zatim, postavio jednog anđela da čuva ulaz u vrt. Adam i Eva imali su sinove Kaina, Avelja, Seta i druge, koji su zatim naselili svet.

Paris i Jelena – ljubav po cenu rata

Paris i Helena (Scena iz filma Troja)

Ljudi su vekovima ratovali, jedni zbog moći, drugi zbog slave ili časti, a neki zbog ljubavi. U antičkoj Grčkoj strast dvoje ljubavnika, Parisa, princa Troje, i Jelene, kraljice Sparte, dovela je do čuvenog Trojanskog rata.

Prebacuje joj se da je zbog svoje preljube, a ne zbog otmice, kriva za užase tog rata i razaranja. Mit ili istorija, pesničko viđenje ili legenda? Nije ni važno. Lepa Jelena ušla je u istoriju kao žena zbog koje je vođen prvi veliki rat u kojem su učestvovali svi Grci, bilo na Menelajevoj, ili na strani Trojanaca.

Helena, Jelena Trojanska, prema grčkoj mitologiji bila je ćerka Zevsa i Lede i žena spartanskog kralja Menelaja. Još od rane mladosti krasila ju je nesvakidašnja lepota i gracioznost, zbog čega je opevana u mnogim pesničkim i književnim delima. Pošto se njena lepota pročula, Jelenu su prosili najugledniji grčki junaci. Njen očuh, Tindarej, nije znao kako da otera preostale prosce, a da ne započne svađu. Odisej mu je obećao da će mu pomoć ako ga podrži u njegovom udvaranju Penelopi. Po Odisejevom savetu Tindarej je pre donošenja odluke o prosidbi svečano zakleo prosce da će, ukoliko dođu u opasnost, svi braniti Jelenu i njenog izabranika, ko god da on bude.

Jelena se odlučila za Menelaja, koji je posle Tindarejeve smrti nasledio presto u Sparti, i rodila kćer Hermionu. Kada je trojanski princ Paris došao u Spartu da bi, prema Afroditinom obećanju oženio Jelenu, zaljubio se u lepu suprugu svog domaćina, oteo je i odveo u Troju.

Uvređeni muž i njegov brat, Agamemnon, krenuli su u organizovani pohod na Troju i njenog kralja Prijama u želji da oslobode Jelenu i osvete se. Svi nekadašnji prosci održali su reč i sa Menelajem, pod komandom njegovog brata, mikenskog kralja Agamemnona, krenuli u rat i sa 1.227 brodova stigli pod zidine Troje. Tako je počeo desetogodišnji Trojanski rat, obeležen strahovitim žrtvama i razaranjem. Troja, grad okružen zidinama, pod vođstvom kralja Prijama i zaštitom moćnog Hektora, predstavljao je tvrđavu koju nijedna armija nije mogla da slomi. Jedan čovek, po proročanstvu, predstavljao je ključ pobede ili propasti Troje. To je Ahil, najveći grčki heroj, koji nije prezao ni od koga i ni od čega i koji je u ovom ratu i ubijen.

Grad je bio spaljen i opljačkan. Ubijen je i Paris, a njegova braća posvađala su se oko toga ko će oženiti Helenu. Pobedio je Difob, jedan od braće, koga je zatim ubio Menelaj. Sa mačem u ruci, Menelaj je konačno dospeo i do Jeleninih odaja. U tom za nju sudbonosnom trenutku njihovog susreta, Jelena je očekivala Parisa, ali on nije došao.

U njen odaje, a da nije mogla čak ni da poveruje, ušao je Menelaj. Stajala je mirno, obnaženih grudi, spremna da primi smrtonosni udarac od svog bivšeg supruga. Ali, kada ju je Menelaj ugledao, ispustio je mač i oni su se strastveno bacili jedno drugom u zagrljaj. Neverna žena, ljubavnica drugog čoveka, takođe moćnog i silnog, i prevareni muž, kralj i ratnik, pomirili su se. Menelaj je poveo sa sobom ženu koja je donela toliko tragedije i iz ove ratne igre i prave životne drame izašla kao pobednik. Može li se oprostiti neverstvo ženi zbog koje je izbio rat koji je uzdrmao celokupni tadašnji svet?

U ovoj verziji i legendi, da. A, prema drugim izvorima, kada se vratila u Spartu, Jelena je bila tiha i puna tuge zbog Parisove smrti. Više nije mogla da voli Menelaja kao nekada a ni on više nije mogao da voli nju zbog onoga što je učinila. Prema Homerovoj "Ilijadi, lepa Jelena, dok je živela u Troji, čeznula je za porodicom i domovinom i kajala se zbog svoje lakomislenosti.

Prosili je iz celog sveta

Scena iz filma Troja

Prema jednom mitu o Heleninom poreklu, Leda je Zevsu rodila Helenu i Poluksa, istovremeno noseći Kastora i Klitemnestru, decu svoga muža Tindareja, spartanskog kralja. Zevs je poprimio oblik labuda i spavao s Ledom iste noći kada i njen muž. Leda je izlegla dva jaja iz kojih su izašla deca. Prema drugom mitu, ona je Nemezidina kćerka, a Nemezidu je, dok je bila u obliku guske, silovao Zevs u obliku labuda. Afrodita, u obliku orla, sledila je Zevsa koji je imao oblik labuda. Zevs je potražio zaštitu u Nemezidinim rukama koja je takođe imala ljudski lik. Kada je zaspala, Zevs ju je silovao a ona je posle izlegla plavo i srebrno jaje koja su nekako došla u Ledin posed. Kada su se jaja izlegla, rodila se Helena, koju je Leda odgajala kao svoju kćerku.

U "Katalogu žena", delu za koje se smatra da ga je napisao Heziod, govori se da je Helena bila kći neimenovane Okeanide, kćeri boga Okeana, koju je obljubio Zevs.

Jedan od najvećih junaka grčkih mitova, lapitski princ Pirit, i Tezej, najbolji prijatelji, zavetovali su se da će oženiti Zevsove kćeri, a Tezej je izabrao Helenu. On i Pirit oteli su je i zadržali sve dok nije bila dovoljno zrela za udaju. Helenu su spasla njena braća, Kastor i Poluks i vratila je u Spartu.

Kad je došlo vreme za Heleninu udaju, njenu ruku prosili su prosci iz celog sveta. Među proscima bili su Odisej, Menest, Ajant, Patroklo, Idomen, ali favorit je bio Menelaj.

Zlatna jabuka za najlepšu

Za boginju ljubavi i lepote, Afroditu, takođe se može reći da je izazvala Trojanski rat. Kada se heroj Pelej oženio morskom vilom Tetis svi bogovi pozvani su na cermoniju, osim jedne boginje. Uvređena boginja poslala im je zlatnu jabuku na kojoj pisalo "za najlepšu".

Boginje su odmah počele da se prepiru oko toga o čijoj lepoti je reč i kome pripada nagrada. Konačno su odlučile da to odredi najzgodniji smrtnik na svetu, časni trojanski mladić Paris koji je u to doba bio pastir.

Njega su, na livadi dok je čuvao stado, posetile tri finalistkinje, Afrodita, Hera i Atina i odmah počele da ga podmićuju. Hera, kraljica Olimpa, rekla mu je da će mu pomoći da zavlada svetom. Atina, boginja rata, obećala je da će ga učiniti pobednikom. Afrodita je procenila da će ga najviše impresionirati ako mu ponudi ljubav najlepše žene na svetu, Jelene, žene spartanskog kralja Menelaja.

Paris je odmah dao zlatnu jabuku Afroditi a ona ga je zauzvrat povezala s Jelenom, koja je kasnije postala poznata kao Jelena Trojanska. Njen muž i njegov brat podigli su grčku vojsku kako bi povratili Jelenu, što je bio povod za trojanski rat.

PROČITAJTE:

Dvadeset pet najlepših filmskih romansi

Omiljena ljubavna pesma je...

Raskid kao muzička inspiracija