Ugašeni vulkani Srbije

Po definiciji, vulkan je geološki oblik, najčešće planina, čiji je najistaknutiji deo vulkanska kupola u obliku grotla ili kratera. Veza između vulkanskog ognjišta i kratera/grotla je vulkanski kanal. Vulkana ima i na drugim planetama, recimo, na Marsu.

Vulkani na Marsu

Vulkansko izlivanje lave je najčešće eksplozivno tokom tzv. vulkanske erupcije. Te erupcije mogu biti pogubne za okolinu, kao što je, na primer, erupcija vulkana Krakatua 1883. godine, kada je nestalo jedno celo ostrvo. Osim lave, iz vulkana izbijaju vulkanske bombe, veći komadi ohlađene lave vretenastog oblika, vulkanski pepeo pomešan sa vodom (tuf) i lapile (užareno vulkansko kamenje veličine šljunka) i drugi materijali.

Postoje četiri tipa lave. Jedan tip je crno obojen, sadrži mnogo vode, bogat je gvožđem/ magnezijumom, hlađenjem formira dacitske (bazaltne) stene. Drugi tip je svetlo obojen, sadrži malo vode, bogat je silicijumom/aluminijumom, hlađenjem formira riolitske stene slične granitu. Treći tip lave ima sličan sastav prvom i drugom tipu, a formira andezitske stene. Četvrti tip lave sadrži visoke količine vodene pare i ugljen-dioksida, hlađenjem formira šupljikave stene ispunjene tim gasovima. Te stene nazivaju se pumice i skorije.

Uprošæena slika vulkana

Vulkani se mogu naći u različitim fazama aktivnosti. Kod aktivnih (živih) vulkana, erupcije su se odigrale u toku pisane istorije. Jedan od najpoznatijih aktivnih vulkana u Evropi je vulkan Etna, u Italiji. On je i jedan od najaktivnijih u svetu. U toku poslednjih 2000 godina bilo je nekoliko erupcija Etne, ali najsilovitija se odigrala 11. marta 1669. godine. Sa grupom italijanskih kolega, moji saradnici i ja započeli smo proučavanje vulkanskog pepela te i drugih erupcija Etne. Jedan od najpoznatijih živih vulkana na Balkanu je Santorini u Grčkoj. U Srbiji nema aktivnih vulkana.

Postoje dve vrste neaktivnih vulkana. Kod prvih, „uspavanih“ vulkana, poslednja erupcija se desila pre nekoliko vekova u toku pisane istorije. Kod drugih, ugašenih vulkana, erupcija se odigrala davno u geološkoj istoriji. Vulkanolozi (naučnici koji proučavaju vulkane) smatraju da praktično ne postoje ugašeni vulkani. Međutim, kad neaktivni vulkan „proradi“, onda je erupcija iznenadna i vrlo snažna.

U Srbiji postoji veći broj ugašenih vulkana, a najinteresantniji su u okolini Vranja, Grot i Oblik, i u okolini Kraljeva, Kotlenik. Grot i Oblik su jedan pored drugog, na razdaljini od 1,5 km. Oni su nastali eksplozivnim vulkanizmom u vreme miocena. (Miocen je geološko razdoblje od pre 23 do 5,5 miliona godina). Moji saradnici i ja započeli smo prošle godine preliminarna geohemijska istraživanja vulkanskog materijala Grota i Oblika. (Geohemija je nauka koja se bavi hemijom Zemlje i drugih planeta). Lava i tufovi su dacitsko-andezitsko-riolitskog tipa.

Uzorak dacitsko- andezitske lave sa Grota

Zasad smo samo uspeli, moj asistent Nenad Krstić i ja, da se domognemo do vrha Grota, visine oko 1400 m. Direktor Osnovne škole “20. oktobar“ u obližnjem selu Vlase, Slaviša Antić, bio nam je vodič pri tom usponu koji je trajao oko tri časa.

Padine Grota su veoma strme, sa nagibom od oko 70-80º, i sa još strmijim kupastim vrhom visine preko 10-ak metara. Padine su prekrivene bogatom šumskom vegetacijom i tufom, a u vreme našeg uspona i, naravno, snežnim pokrivačem. Tuf je svuda prisutan oko Grota i Oblika. Recimo, njegov nanos u selu Stubal, koje je oko 10-ak km udaljeno od Grota/Oblika, dostiže čak debljinu od 6-7 m.

Depozit tufa u selu Stubal

U okolini Grota i Oblika je vrlo plodno poljoprivredno zemljište, što je maltene uobičajeno za sva vulkanska područja u svetu. Tamo se nalaze i rudna nalazišta cinka i olova, verovatno magmatskog porekla, a i nalazišta kvalitetne bentonitske gline. Ta glina je proizvod transformacije vulkanskog tufa, verovatno u jezerskoj sredini, procesa koji zahteva stotine hiljada do milion godina.

Desetak kilometara od Grota/Oblika nalazi se raskošna Vranjska Banja, sa bogatim izvorima geotermalne vode, koja dostiže temperaturu čak oko 110 ºC. Na oko 40-ak km zapadno od Vranjske Banje nalazi se Sijerinska Banja, izuzetno bogata geotermalnim izvorima, kao i Vranjska Banja, ali i sa snažnim gejzirima, jedinstvenim u kopnenoj Evropi. Geotermalne vode Sijarinske Banje dostižu temperaturu do oko 80 ºC.

Izvorište u Vranjskoj Banji

Smatramo da su geotermalna izvorišta vode obe banje i snažni gejzeri Sijarinske Banje, udaljene od Grota/Oblika oko 30-ak kilometara, u vezi sa istim magmatskim ognjištem. To je jedna od tema naših geohemijskih istraživanja.

Kotlenik je jedan vulkanski masiv formiran takođe miocenskom eksplozivnom erupcijom. Lava aktivnog Kotlenika je uglavnom dacitsko-andezitsko-riolitskog tipa. Uspon na Oblik i obilazak/uspon na Kotlenik planiramo narednog meseca.

Prema pisanju našeg poznatog naučnika Jovana Cvijića, u Srbiji postoji još niz drevnih ugašenih vulkana, kao što je npr. Ostrovica kod Gornjeg Milanovca. Narednih godina naša geohemijska istraživanja biće usmerena i na te vulkane.

-Oh! Kod mene, reče mali princ, nije naročito zanimljivo, sve je tako malo. Imam tri vulkana. Dva živa i jedan ugašen. Ali nikad se ne zna. -Nikad se ne zna, reče geograf. -Ali ugašeni vulkani mogu proraditi, upade mu u reč mali princ. "Mali princ", A. Egziperi