Milioni ljudi širom sveta jedu hobotnice, a evo zašto to nikako ne treba da rade

Od Mediterana do Japanskog mora, hobotnice se smatraju delikatesom, a potražnja samo raste. Od otprilike 350 hiljada tona koliko se godišnje uhvati, dve trećine ulova otpada na azijske zemlje kao što su Japan i Južna Koreja (trećina globalnog ulova završava u Kini), ali i neke evropske zemlje kao što su Španija i Italija su veliki uvoznici.

Kako bi zadovoljile rastuću potražnju, mnoge zemlje eksperimentišu s uzgojem hobotnica u veštačkom okruženju. Jedna japanska kompanija 2017. uspela je da uzgajiti jaja hobotnica u zatočeništvu, a namera im je da otvore i prvu farmu 2020. Španci eksperimentišu s mrežnim kavezima, tankovima na suvom i velikim morskim rančevima.

Grupa naučnika sa Univerziteta Njujork tvrdi da bismo uzgoj hobotnica trebali da izbegavamo zbog ekoloških, ali i etičkih razloga.

Postoji velika količina istraživanja koja sugerišu da su hobotnice među najkompleksnijim i najinteligentnijim životinjama u okeanu. Prepoznaju ljudska lica, rešavaju zadatke, a tačne odgovore pamte mesecima, piše index. Uz sve to, postoje i dokazi da osećaju bol i patnju. Na internetu je moguće naći i velik broj videa hobotnica koje beže iz tankova ili kradu ulov ribara, što je samo dodatno pojačalo našu fascinaciju jedinim beskičmenjakom koga Deklaracija o svesnosti sa kembridža iz 2012. godine svrstava među bića koja osećaju, baš kao i sisari i ptice.

Držati inteligente životinje kao što su hobotnice na velikim industrijskim farmama postavlja pred nas niz etičkih pitanja i mnogo se toga svodi na to kako se akvakultura razvijala poslednjih decenija. Postojeća akvakultura, tvrde naučnici, oslanja se na strogo kontrolisana i monotona okruženja s konstantnim ambijentalnim uslovima, pojednostavljenim i sterilnim ograđenim prostorima i nefleksibilnim rasporedom hranjenja. Ovo je potpuno neprihvatljivo za znatiželjnu i aktivnu hobotnicu koja će u takvim uslovima mnogo pre da razvije infekcije, postane agresivna i umre.

Osim etičkih pitanja, tu je i problem uticaja na okolinu. Količina hrane potrebna kako bi se održao rast hobotnice tri puta je veća od težine same životinje, a budući da su hobotnice mesožderi i hrane se ribljim uljima i proteinima, uzgoj predstavlja dodatni pritisak na već ionako iscrpljeni morski ekosistem.

Iako potražnja raste, uzgoj hobotnice je industrija u povojima. Istraživači i uzgajivači moraju da pronađu način kako hobotnice držati u životu tokom odrastanja, a postojeće farme izuzetno teško pronalaze načine kako da pod kontrolom drže tako inteligentnu životinju. Inače, hobotnice su jedna od brojnih životinja koje ljudi koriste kao hranu, a ideja o uzgoju postavlja i ključna pitanja o našoj vezi s prirodnim svetom koji smo upropastili i nastavljamo da ga upropašćujemo.