"Mozgovi u blokadi": Savez autošovinista i lažnih patriota

Reč je o pojavi u kojoj značajan broj ljudi dobrovoljno ili nesvesno zatvara sopstveni um za činjenice, argumente i elementarnu zdravorazumsku analizu stvarnosti, ističe se u tekstu.

Istina se, u takvom stanju, ne odbacuje zato što je pogrešna, već zato što ne odgovara unapred izgrađenom uverenju, dodaje se dalje.

Zatim se navodi da je u tom društvenom mehuru mržnja vremenom postala statusni simbol.

"Ona više nije posledica frustracije, već sredstvo identifikacije. Što je stav oštriji, što je rečnik agresivniji i što je odbijanje dijaloga radikalnije, to je pojedinac vidljiviji i prihvaćeniji unutar tog kruga. Razumevanje, sumnja i preispitivanje doživljavaju se kao slabost, a ne kao intelektualna vrlina", stoji još u tekstu.

Posebna protivrečnost, ističe se dalje, tog fenomena ogleda se u činjenici da u istom "blokaderaškom pokretu stoje rame uz rame ljudi koji otvoreno zastupaju autošovinističke i antisrpske stavove, zajedno sa onima koji sebe doživljavaju kao rodoljube, nacionaliste i borce za opšte dobro. Ono što ih formalno ujedinjuje nije jasna ideja, program ili vizija društva, već zajednički protivnik. Ta negativna kohezija, zasnovana isključivo na otporu i mržnji, pokazuje koliko je taj pokret ideološki nedosljedan i unutrašnje prazan".

Ključni problem leži u dubokoj političkoj nepismenosti tog, brojčano manjeg, ali glasnog dela građana Srbije. Nedostatak osnovnog znanja iz sopstvene i svetske istorije onemogućava ih da razumeju složene političke procese. Bez istorijskog konteksta, političke odluke se tumače površno, emocionalno i navijački, kao da je reč o sportu, a ne o upravljanju državom i društvom, pišu još mediji. 

"Isto važi i za geopolitički plan. Svet se posmatra crno-belo, kroz pojednostavljene narative dobrih i loših, bez razumevanja interesa, odnosa moći i dugoročnih posledica. U takvom okviru, složena pitanja se svode na parole, a ozbiljne analize zamenjuju se društvenim mrežama, tuđim mišljenjima i ideološkim mantrama", kaže se dalje.

"Mozgovi u blokadi" zato nisu samo politički, već i kulturni problem. Oni ukazuju na krizu kritičkog mišljenja, dijaloga i obrazovanja.

Društvo koje želi napredak ne može sebi dozvoliti da mržnju proglasi vrlinom, a neznanje političkim stavom. Izlaz iz te blokade ne počinje promenom vlasti, već oslobađanjem uma i spremnošću da se sasluša, uči i misli, zaključuje se u tekstu.