Nada u eksperimentima dr Frankenštajna

Naučnici veruju da je električna struja ključ za ubrzanu regeneraciju tkiva. U dalekoj budućnosti čak će pomoći ljudima sa oštećenim udovima da dobiju nove ruke i noge.

Električna stimulacija već je pokazala određeni uspeh u stimulisanju ponovnog rasta senzornih nerva kod ljudi sa oštećenom kičmenom moždinom.

Postoje dokazi i da bioelektrična polja igraju važnu ulogu u regeneraciji izgubljenih vrhova prstiju, naročito kod dece.

Međutim, značaj elektriciteta u isceljivanju rana i regeneraciji tkiva neopravdano se previđa, budući da se smatra gotovo čudovišnim.

“Elektricitet je ključ; to je toliko podcenjeno zato što ga ljudi povezuju sa Frankenštajnom i Viktorijanskim dobom. Čak kad pokušate da prodate ideju nekom fondu, oni ne pristaju ni pod kojim uslovima", kaže dr En Rajniček, istraživač na Univerzitetu u Aberdenu.

U romanu Meri Šeli elektricitet oživljava pravo čudovište, a tokom Viktorijanske ere, kada je roman napisan, struja i njeni biološki efekti smatrani su lekom za sve bolesti – od depresije, do oboljenja bubrega i impotencije.

Čak su organizovani javni eksperimenti na mrtvim ljudima kojima je uz pomoć elektriciteta stimulisan rad mišića.

Tako je u jednoj predstavi u Glazgovu 1818. telo čoveka obešenog zbog ubistva naglo "ustalo", zbog čega je publika u strahu pobegla. Jedan čovek se onesvestio.

Dr Rajniček demonstrirala je efekte elektriciteta na pljosnatim crvima.

“Verujemo da je prirodno električno polje nešto što služi kao kompas ćelijama gde treba da se razmnožavaju. Tako, kada presečete pljosnatog crva, elektricitet sproveden kroz njegovo telo ‘curi’ kroz ranu, a telo zna da u tom delu mora da se regeneriše. Koža je kao baterija”, kaže ona.

Na sličan način u budućnosti bi mogli biti lečeni i ljudi koji su ostali bez udova, dodaje Rajniček.

Rani radovi pokazali su da elektricitet može pomoći u regeneraciji oštećene kičmene moždine.

Tim sa Univerziteta u Severnom Teksasu popravio je nervnu funkciju kod deset pacijenata koristeći elektični stimulans, iako nikakav efekat nije primećen u motoričkim sposobnostima.

“Ne tvrdimo da je struja jedina važna, ali je delić slagalice koji je iz nekog razloga zanemaren”, kaže dr Rajniček.