Šta kad je maca alergična na hranu?

Mačke su podložne različitim alergijama i mnogo češće su to alergije na polen, plesni, različite alergene iz okruženja nego na sastojke hrane. Svega deset do 15 procenata svih alergijskih reakcija kod mačke je uzrokovano hranom. Međutim, u odnosu na sezonske alergije ili alergije na nešto iz životne sredine, one na hranu su teže za dijagnostikovanje i lečenje. O alergiji na hranu, za magazin Mačka piše dr vet. med. Tamara Stanojević.

Simptomi

Hrana je uslov za održavanje života, motiv za akciju, ali može biti i uzrok zdravstvenih problema, prenosi Petmagazine.rs. Kada kod mačke primetimo neke od sledećih simptoma:

• svrab (pruritus) na bilo kom delu tela, ali najčešće na licu, vratu i šapama, koji se nesezonski pojavljuje;


• povraćanje i/ili dijareju;


• zvukove pretakanja sadržaja u crevima, gasove;


• gljivične kožne infekcije (Malassezia dermatitis), pioderme (bakterijske kožne infekcije) i upale spoljašnjeg uva;


• promene na koži: gnojne čvoriće, crvenilo, ljuspice, krastice;


• površine bez dlake, rane zbog češanja, hiperpigmentacija, zadebljanja kože, otok

… a pri tome i slab odgovor na antiinflamatorne doze glukokortikoida – trebalo bi posumnjati na preosetljivost na hranu.

Neželjene reakcije

Preosetljivost na hranu, neželjena reakcija na hranu ili nepodnošenje hrane su opšti termini koji objedinjuju fizičke manifestacije koje su posledica jednog od dva moguća mehanizma:

• alergije na jedan ili više sastojaka hrane ‒ pokreću se imunološke reakcije;
• reakcije koje nisu imunološke (intolerancija na hranu), a nastaju usled metaboličkih, toksičnih ili farmakoloških efekata unetih sastojaka.

Hrana kao alergen

U crevnom traktu je prirodno uspostavljena tolerancija na antigene hrane, ali u nekim slučajevima ona se poremeti, što dovodi do štetnog imunološkog odgovora na uobičajene sastojke hrane (dijetetski antigeni). Takav neodgovarajući odgovor može dovesti do:

• lokalnog zapaljenja creva;
• preosetljivosti creva na hranu, koja se ispoljava povraćanjem i/ili prolivom;


• proizvodnje antitela koja cirkulacijom dospevaju do kože i na njoj izazivaju svrab i posledične kliničke znake (sekundarne infekcije usled češanja).

Kod mačaka je registrovano da je intestinalni parazitizam jedan od uzročnika gubitka prirodne tolerancije na sastojke hrane i nastanka zdravstvenih problema koji su manifestacija nepodnošenja određenih namirnica.

Dijagnoza i lečenje

Eliminaciona dijeta je jedini pouzdani test za određivanje uzroka i utvrđivanje dijagnoze neželjene kožne reakcije na hranu. Ovo podrazumeva hranjenje mačke određenom hranom u određenom vremenskom periodu, pri čemu se izbegavaju sastojci koji su prethodno bili korišćeni u ishrani, a zatim se posle određenog perioda mačka vraća na prvobitnu ishranu.

Ako se klinički znaci ponovo pojave nakon vraćanja na prvobitnu ishranu, može se postaviti dijagnoza neželjene kožne reakcije na hranu. Sam proces dijagnostike zahteva veliku angažovanost vlasnika kako bi se uspešno utvrdilo da li mačka ispoljava neželjenu reakciju na hranu. Nijedan serološki test, kao ni kožni test, ne pruža klinički relevantne informacije o tome koji proteini hrane predstavljaju alergen za tretiranu mačku.

Tokom eliminacione dijete iz ishrane se isključuju svi prethodno korišćeni sastojci i formira se nutritivno odgovarajući obrok koji se sastoji od „novih” proteina ili hidrolizovanih proteina. Koja dijeta će biti izabrana, zavisi od detaljne istorije prethodne ishrane, posebnih nutritivnih potreba životinje, palatabilnosti hrane i praktičnosti za vlasnika.

Novi proteini - nova hrana

Novi proteini mogu biti obrok pripremljen kod kuće ili komercijalna specijalizovana hrana, a druga mogućnost je specijalizovana hrana koja sadrži hidrolizovane proteine.

Domaća dijetalna hrana trebalo bi da se sastoji od jedne vrste „novog” proteina i nove varijante ugljenih hidrata. Ovakav način ishrane ima prednosti i smatra se zlatnim standardom, jer postoji potpuna kontrola nad sastavom obroka i hrana ne sadrži aditive (konzervanse pre svega).

Međutim, hrana pripremljena kod kuće često nije nutritivno uravnotežena, što za kratak period eliminacione dijete nije problematično, tako da osim taurina nije potrebno dodavati druge suplemente. Ako se ovakav način ishrane nastavi dalje tokom života mačke, onda je potrebno uravnotežiti obrok odgovarajućim dodacima i periodično se konsultovati s veterinarom specijalistom.

Komercijalne proteinske dijete sa „novim” izvorom proteina su nutritivno uravnotežene i praktičnije za većinu vlasnika, ali sadrže aditive, a antigenske osobine sastojaka u ishrani mogu se menjati tokom samog proizvodnog procesa, čak tako da ih „pretvore” u supstance sa izrazitijim alergenim osobinama.

Hidrolizovane dijete se baziraju na proteinima koji se hidrolizuju na manje molekule ‒ peptide i aminokiseline. Ovo smanjenje veličine molekula proteina trebalo bi da umanji i njihovu alergenost.

Većina komercijalno dostupnih hidrolizovanih proteinskih dijeta je zasnovana na uobičajenim izvorima proteina. Nekada ne bivaju hidrolizovani svi proteini u hrani, tako da je moguće da uz hidrolizovanu dijetu ne uspemo da uspostavimo preciznu dijagnozu nepodnošenja hrane. Međutim, za većinu životinja sa potvrđenom alergijom na hranu ili intolerancijom na hranu postoje dokazi da se hidrolizovanom dijetom mogu kontrolisati klinički simptomi.

Foto: Thinkstock

Vlasnik

Kada se izabere dijeta, odnosno hrana koja će imati ulogu dijagnostičke i terapeutske dijete, na osnovu prethodne prehrambene istorije i potreba vlasnika i životinja, od vitalnog je značaja da vlasnik u potpunosti razume da mačka ne sme imati imati pristup bilo kojoj drugoj hrani osim izabrane. To podrazumeva da se moraju isključiti svi prehrambeni dodaci: suplementi, pasta za izbacivanje dlake sa ukusom mesa, poslastice… sve što može sadržati još neki izvor proteina. Takođe, u domaćinstvu sa više mačaka, mačke se moraju posebno i kontrolisano hraniti.

Uzročnici svraba

Pre započinjanja eliminacione dijete, trebalo bi isključiti postojanje drugih uzročnika svraba i promena na koži i u crevnom traktu – bakterijskih i gljivičnih infekcija, prisustvo parazita, atopijske promene. Važno je i da tokom samog perioda sprovođenja eliminacione dijete mačka bude pod stalnom antiparazitskom zaštitom.

Trajanje dijete

Eliminacionu dijetu trebalo bi sprovoditi najmanje šest do osam nedelja, a idealno bi bilo od deset do 12 nedelja. Prvu kontrolu stanja trebalo bi obaviti nakon četiri nedelje kako bi se utvrdilo da li se postojeća, posledična infekcija smanjila ili čak i nestala, i ponovo proceniti intenzitet i rasprostranjenost promena na koži i svraba. Značajno poboljšanje se može videti u prvih šest nedelja, a maksimalno se može očekivati od desete do trinaeste nedelje.

Kako bi se potvrdilo da je u pitanju alergija na određenu vrstu hrane, ili nepodnošenje određene vrste hrane, potrebno je ponovo uvesti hranu koju je mačka jela pre eliminacione dijete.

Potvrda dijagnoze

Ponovna pojava i pogoršanje svraba (pruritusa) u trajanju od nekoliko sati do nekoliko dana (tri do sedam dana) potvrda su dijagnoze, a ako nakon dve nedelje nema promene stepena pruritusa, možemo reći da mačka nema problem s nepodnošenjem hrane. Dijagnoza alergije ili nepodnošenja hrane se potvrđuje ako se svrab (pruritus) vrati ili pogorša, a stanje se ponovo poboljša kada se životinja vrati na eliminacionu ishranu. Da bi se utvrdilo koji je sastojak hrane konkretno alergen, trebalo bi uraditi provokacijsko ispitivanje sa pojedinačnim sastojcima iz ishrane.

Industrijska hrana

U stručnim krugovima postavlja se i pitanje u kojoj meri obrada industrijske hrane može biti okidač za nastanak alergije ili netolerancije na neku vrstu hrane. Poslednjih decenija se pojavljuju studije koje se bave promenama strukture hranljivih sastojaka tokom procesa proizvodnje industrijske hrane ‒ uticaj konzerviranja i visoka temperatura su najznačajniji, kao i vitalna važnost visokosvarljivih sastojaka.

Jedna studija rađena na industrijskoj hrani za mačke ‒ sadržala je proteine soje i kazein ‒ pokazala je da dolazi do stvaranja novih antigena koji ne postoje na termički neobrađenom proizvodu, i posledično do promenjene imunološke reakcije organizma. Neželjene reakcije na hranu iznenađujuće su česte kod pasa i mačaka. Registrovano je da su prisutne u do 29% svih slučajeva hronične gastrointestinalne bolesti kod mačaka.