Veliko ime makrobiotike Mičio Kuši

Mičio Kuši, čovek za koga kažu da je promenio živote miliona ljudi u svetu. Otac moderne makrobiotike, čovek vizije i tolerancije, već godinama  je posvećen idealima svetskog mira. Posebno se zalaže za fundamentalne promene u potrošačkim i životnim navikama ljudi, bez kojih su zdravlje i održiv razvoj društva ugroženi.   

Devedesetih godina, Mičio Kuši je razvio "One Peaceful World Network"  (Jedinstvena miroljubiva mreža), globalnu organizaciju simpatizera makrobiotike, kao i organizaciju drugih poslovnih centara, centara za edukaciju i udruženja. "One Peaceful World Network" pomaže da se ova planeta sa sigurnošću uvede u 21. vek i kontinuiranu biološku i duhovnu evoluciju čoveka. Težeći ovome cilju, u Beketu (država Masačusets) osnovano je selo One Peaceful World u okvirima Kuši Instituta u Bekširskim planinama. Pored novih mogućnosti za obrazovanje, selo će se eventualno razviti u samostalnu zajednicu prijatelja makrobiotike i porodica iz čitavog sveta. Mičio i Avelin Kuši su 1987. započeli turu po Japanu pod nazivom "One Peaceful World" u cilju upoznavanja žitelja zapadnog dela planete sa kulturom Dalekog istoka i obrnuto 1989. godine, dovodeći 30 Japanaca na Zapad. U budućnosti se planiraju ture po Evropi, Bliskom istoku, Africi, Aziji i Latinskoj Americi.

Godinama se o životu i učenju Mičija Kušija piše u "Boston Sunday Globe Magazine", "Life Magazine", "The Saturday Evening Pos"t, "Paris-Match", "Interview Magazine" i mnogim drugim publikacijama. Mičio Kuši je bio i predavač po pozivu u Američkom udruženju holističke medicine, na Internacionalnoj konferenciji o raku (lekarski skup), na Svetskom kongresu ljudskih prava, Svestskom simpozijumu o čovečnosti. Godine 1985. je proglašen za generalnog predsednika Svetske federacije prirodne alternativne medicine, udruženja 300 prirodnih medicinskih organizacija sa centrom u Madridu.

Mičio Kuši je napisao nekoliko desetina knjiga. Najvažnije su: "Knjiga makrobiotike" (1987), "Ishranom protiv raka" (1983), "Hrana za zdravo srce" (1985), "Jedinstveni svet mira" (1987); "AIDS", "Makrobiotika i prirodni imunitet" (1990). On i njegova žena imaju petoro dece i 13 unučadi.

Biografija

Mičio Kuši je rođen u profesorskoj porodici, u Japanu, 17.maja 1926. godine. Kao dečak, neko vreme je živeo u Hirošimi, gde je njegov otac predavao istoriju (period renesanse) na tamošnjem univerzitetu. Njegova majka je predavala u Ženskoj katoličkoj gimnaziji u Akiti, a kasnije je bila sudija u Porodičnom sudu u Tokiju.

Za vreme II svetskog rata, Mičio Kuši je studirao političke nauke i prava na tokijskom univerzitetu. Bombardovanje Hirošime i Nagasakija atomskim bombama ostavilo je u njemu duboki trag i rešio je da svoj život posveti miru i harmoniji u svetskim razmerama. Posle rata je nastavio studije u Tokiju u oblasti međunarodnog prava. Uz pomoć Normana Kazinsa, urednika "Saturday Review of Literature", profesora Šigeru Nanbare, savetnika tokijskog univerziteta i Tojohika Kagave, hrišćanskog evangeliste, 1949. godine dolazi u SAD da nastavi studije.

U Njujorku, Mičio Kuši nastavlja studije na Kolumbija univerzitetu i istražuje mogućnosti promene društva primarno političkim i socijalnim sredstvima. U to vreme je imao kontakte sa Albertom Ajnštajnom, Tomasom Manom, Apton Sinklerom, Robertom Hačinsom, Haroldom Jurejem, Pitirimom Sokorinom i drugim istaknutim naučnicima, piscima i državnicima. Svi su ga podržali u njegovim stremljenjima, ali su mu rekli da nemaju konačno rešenje o postizanju mira čovečanstva.

U Japanu, Mičio Kuši je kratko studirao sa Džordžom Ošavom u "Student World Government Association" (Svetska asocijacija vlada studenata) u Hijoši, blizu Tokija. Osava je bio uveren da je hrana ključ za zdravlje, a zdravlje je ključ za mir. Smatrao je da će povratkom na tradicionalni način ishrane, upotrebljavajući celovitu i prirodnu hranu, čovečanstvo postići fizički i mentalni balans i približiti se miru. Dok je živeo u Njujorku, Mičio Kuši je sam iskusio pozitivne promene svog zdravlja i svesnosti kada je promenio način ishrane. Sledećih 10 godina, uz pomoć svoje supruge Evelin, Mičio Kuši je započeo studije tradicionalnog i modernog pristupa ishrani i zdravlju, proučavanje prirodnog poretka i podučavanje makrobiotike ("makrobiotika" je grčki izraz za »veliki život« ili »dug život«, koga je prvi upotrebio Hipokrat, Otac Medicine).

U ranim šezdesetim godinama, Mičio Kuši i njegova porodica preselili su se u Boston i osnovali "Erewhon", prvo preduzeće za proizvodnju i distribuciju organski uzgajane, integralne i prirodno prerađene hrane (integralni pirinač, pšenica, proso, ječam, i druge integralne žitarice; miso, tofu, tempeh, tamari soja sos, nato-miso i drugi proizvodi od soje; razna sveža povrća i voća; azuki pasulj, naut, sočivo i druge mahunarke; kombu, wakame i druge alge; kolače od pirinča, suncokretove i susamove semenke, ječmeni malteks, pirinčani sirup, banča čaj i druge dodatke i pića dobrog kvaliteta; nerafinisana kvalitetna ulja od biljaka, morsku so i druge začine i dodatke jelima). Preduzeće Erewhon Trading Company je prodato 1983.

Poslednjih 25 godina Mičio Kuši neumorno drži predavanja u SAD i drugim delovima sveta. Teme njegovih predavanja su ishrana, svest o zdravom životu i mir između Istoka i Zapada. Njegovi učenici su 1971. godine osnovali "East West Journal", a već sledeće godine fondaciju East West koja je počela da širi makrobiotičko učenje i istraživanja. Mičio i Avelin Kuši su 1978. godine osnovali Kuši Institut, ustanovu za edukaciju budućih vođa makrobiotičkih društava, uključujući učitelje makrobiotike, konsultante i kuvare koji su širili dalje svoje aktivnosti u Londonu, Amsterdamu, Firenci, Barseloni, Lisabonu i drugim evropskim gradovima. U svrhu daljeg razvoja zdravlja i mira u svetu, Mičio Kuši je osnovao Makrobiotičke kongrese, koji se povremeno održavaju u Severnoj Americi, Evropi, Bliskom istoku i Karipskim ostrvima, kojima prisustvuju predstavnici mnogih nacija.

Osamdesetih godina, Mičio Kuši je imao sastanke sa vladinim i drugim predstavnicima zemalja u Ujedinjenim nacijama, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, UNESCO-u, Beloj kući i mnogim drugim zemljama. Njegovi seminari i predavanja o ishrani i degenerativnim bolestima privukla su mnoge doktore medicine i medicinske sestre, nutricioniste i druge zdravstvene radnike.  Medicinski istraživači iz raznih ustanova (Medicinski fakultet Harvardskog univerziteta, Bostonski Univerzitet, prezbiterijanska bolnica Columbija u Njujorku, kao i drugi univerziteti, klinike i bolnice) objavili su mnoge radove o koristima makrobiotičke ishrane u vodećim stručnim časopisima: "The New England Journal of Medicine", "The Journal of the American Medical Association". Nekoliko bolnica i institucija  u Americi počelo je da uvodi makrobiotičku ishranu, a obroke pripremaju studenti i edukatori Kuši instituta.

Mičio Kuši, njegova supruga i tim makrobiotičke medicinske asocijacije su 1987. bili pozvani od strane vlade republike Kongo da posete zapadnu Afriku i održe simpozijum o makrobiotičkom pristupu AIDS-u u Brazavilu. Konferencija, na kojoj je učestvovalo 200 doktora,  zabeležena je u regionalnom tromesečnom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije. Mičio Kuši je 1989. godine posetio Jugoslaviju i Mađarsku na poziv zvaničnika Ministarstva za zdravlje i Ministarstva za poljoprivredu u cilju razvoja prirodnog uzgajanja hrane i unapređenja zdravlja. U međuvremenu, makrobiotika se proširila i na zemlje SSSR i druge zemlje istočne Evrope, naročito među lekarima i zdravstvenim radnicima.

Društvo pisaca Ujedinjenih nacija mu dodeljuje Najvišu nagradu za publicističku delatnost 1994.

http://www.michiokushi.org/