Zašto muškarci lažu?

Ko su muškarci/o kome se radi? Definicije.

Muškarac je sisar, primat, homo sapiens – muškog pola.
Muškarac preko 200 puta dnevno pomisli na seks (sa ženom, drugim muškarcem, nekom životinjom ... svejedno). Za istraživanje su korišćeni primerci koji misle na žene – jer su u većini.
Muškarac misli da mu je jedna od ključnih karakteristika veličina polnog organa.
Muškarac ne voli da bude nizak rastom.
Muškarac u izvesnom uzrastu počne da veruje da razume kako radi ženski mozak.

Da li muškarci lažu?

Da. Većina.

Koliko lažu?

U direktnom kontaktu sa ženom često. U pričama o svojim odnosima sa ženama skoro neprekidno.

Zašto lažu?

Osnovni razlog je nesigurnost. To je neophodna osnova/podloga za kvalitetno laganje. Na nesigurnosti sjajno uspeva nedostatak samopouzdanja. Dakle, muškarac laže jer misli da nije dovoljno dobar i želi sebe da predstavi kao nekog boljeg, nekog ko je, po nekim kriterijumima idealan muškarac. Žene imaju Cosmo, Elle, reklame ... a muškarci lažući jedni drugima postavljaju kriterijume.

Nedostatak samopouzdanja, u stvari strah kao posledica, neophodan je za ozbiljno i uverljivo laganje. Dovoljno bolan da inicira laž i, što je možda važnije, to je kontinuiran osećaj. Muškarac bez samopouzdanja brzo savladava veštine laganja, pretvaranja i obmane i za kratko vreme počinje da živi život tog izmišljenog/izmaštanog/nepostojećeg sebe. Tokom ove faze u jednom trenutku pomisli da razume žene, da je video i doživeo mnogo i da je shvatio logiku, način na koji žena razmišlja. Tada je veoma zadovoljan jer misli da mu je moć manipulacije višestruko uvećana. To je ključni trenutak, bez koga ne može dalje a s njim nema vraćanja. Takav muškarac je u poziciji da pruži maksimum u laganju žena, i ponašanje mu dobija na spontanosti jer iskreno veruje da je on stvarno taj izmišljeni lik. Važan činilac je i veličina otklona od realnosti. Što više – to bolje.

Koje su omiljene teme za laganje žena?

Faza 1
Dok ne pridobije naklonost željene dame, muškarac se oslanja na oprobane metode. Opšta mesta su: broj partnerki (povećava ili smanjuje po potrebi), seksualne veštine, bliskost sa poznatim ličnostima, priče o demonstracijama fizičke snage i hrabrosti ... U ekstremnim slučajevima, kod manje iskusnih obmanjivača, u obzir dolazi i prikrivanje fizičkih nedostataka (visoka peta, maskiranje ćelavosti i sl.).

Ipak, svaki muškarac naoružan dovoljnim nedostatkom samopouzdanja i time izazvanim strahom – vešt je i suptilan lažov. On je već zaboravio ko je stvarno i, gledano sa tog aspekta, on se ponaša prirodno.

Faza 2
Uslovljena uspehom Faze 1, počinje kad je naklonost željene dame dobijena. Tada muškarac poseže za svojim poznavanjem načina na koji funkcioniše ženski mozak. Ohrabren uspehom, nastavlja da koristi iste tehnike i, potpuno u ulozi, razbaškaren na osvojenoj teritoriji, on se opušta, postaje aljkav, prestaje da dnevno proverava da li je njegovo stvarno ja dobro zaključano – i dospeva u zonu visokog rizika. Jer i najmanja nepažnja je dovoljna da, tiho i u prvo vreme skoro neprimetno, stvarno ja počinje da preuzima kontrolu i emituje osećanja. U idealnom slučaju, negativna, čime se veza završava, i muškarac iskusniji ulazi u Fazu 1 sa drugom ženom.

A šta ako su osećanja pozitivna?

To je noćna mora čak i za vrhunskog obmanjivača. Posledice mogu da budu veoma teške. Međutim, praksa nam donosi i primere muškaraca koji su spremni da odbace obmane i prihvate svoja osećanja.

Da li takav muškarac prestaje da laže?

Ne. Inteligentni primerci se brzo prilagode i počinju da koriste uvežbane tehnike samo iz drugih pobuda i sa drugim ciljevima. Ipak, nedostatak samopouzdanja i strah ostaju neophodna podloga za prevazilaženje griže savesti, sramote, retkih trenutaka napada iskrenosti i sl.

Zašto ne prestaje da laže?

Zbog straha. Boji se da ono što stvarno jeste nije dovoljno dobro i da će biti ostavljen. Istovremeno, plaši se da prestane sa dokazivanjem – osvajanjem novih žena/teritorija – jer njegov lik je upravo zato tako pažljivo konstruisan. Ovakav, uplašen muškarac, spreman je na sve i sve su duži periodi kada nema kontrolu nad manifestacijama onoga što jeste i onoga što je izmislio.

U tom trenutku, iako još ne svestan toga, on se nalazi u bezizlaznoj situaciji. Uvežbane tehnike ostaju bez ključnih elemenata, izmišljenom liku blede glavne osobine ... i tu počinje sunovrat (nisi dobro videla, nisam to bio ja/volim tebe, ona mi ništa ne znači ...).

Kulminacija je blizu i, opet, u najboljem slučaju, muškarac biva ostavljen, potiskuje nemilu epizodu i rutinski se vraća na Fazu 1. Rezultati mnogih istraživanja pokazuju da je ovaj scenario najčešći i da većina muškaraca ceo život provede prolazeći kroz ove dve faze.

Ipak, moguć je još jedan ishod, s verovatnoćom reda veličine statističke greške.

Da li postoje drugačiji muškarci i ako postoje kako je to moguće?

Postoje. To su oni koji su se provukli kroz statističku grešku, što, ipak, kad se primeni na planetarnu populaciju muškaraca – nije malo, izraženo apsolutnim ciframa. Samo ih je teško odmah prepoznati.

Zašto je teško prepoznati takve muškarce?

Prvo, zato što većina stoji u zbijenoj vrsti, zakljanjaju vidik, napadaju u ešalonima i pucaju iz svih oružja. Napredniji primerci čak nauče ulogu normalnog muškarca pa zavlače i, generalno, iz generacije u generaciju su sve veštiji u raznim vrstama obmana.

Drugo, muškarce koji poznaju sebe, poštuju i sebe i žene, znaju šta žele, samouvereni su, nisu sujetni ni ljubomorni – nije potrebno prepoznavati ni tražiti – naći će oni vas, ako ste spremne za takvog muškarca.

A šta ako ste spremne a on nikako da vas nađe?

Nađite vi njega.

Takvi muškarci se najbolje prepoznaju kroz stav prema poznavanju žena. Metoda je nepogrešiva – ako pri objašnjavanju koristi reči LOGIKA i RAZUMEVANJE – imate posla sa prevarantom ili, u najbolje slučaju, potpunim diletantom.

Nepogrešiv pokazatelj je apsolutna uverenost da ne postoji način da shvati/prepozna pravila/predvidi funkcionisanje ženskog mozga.

Ključna reč je – PRIHVATANJE.