Spomenik na Gazimestanu, rušen i obnavljan, odolevaće i dalje vekovima

Više puta rušen i podizan novi, danas okovan bodljikavom žicom koji čuva tzv. kosovska policija.

Izvor: srpskaistorija.com

Nedelja, 19.11.2023.

09:16

Spomenik na Gazimestanu, rušen i obnavljan, odolevaće i dalje vekovima
Shutterstock/ knovakov

Posle slavne Kosovske bitke i povlačenja Turaka, prvi spomenik je podigao sin kneza Lazara, Stefan Lazarević.

Postoje više izvora o godini postavljanja spomenika, da je podigao stub na poprištu Kosovske bitke posle majskog opela 1397. godine koje je Stefan posvetio svom ocu Lazaru.

Drugi izvori govore da je posle bitke kod Angore, oko 1404.god (ima izvora da je podignut 1430.god) u blizini crkve Samodreža, postavio spomenik koji je bio u obliku velikog kamenog stub na kome su bile uklesane reči u spomen bitke na Kosovu. Taj spomenik su srušili Turci.

Danas pored spomenika postoji kamena replika tog stuba, odmah uz spomenik na Gazimestanu na kome je natpis isti onakav kakav je bio uklesan u kamenom stubu, prvom spomeniku koji je] bio postavljen na Gazimestanu. Ovaj natpis (zapis) upućen je putniku namerniku, u njemu se veličaju hrabrost, čestitost i duhovnost kneza Lazara o Kosovskom boju iz 1389. god, za koji se smatra da ga je sastavio sin i naslednik kneza Lazara, Stefan Lazarević.

Drugi spomenik podignut je u 19.veku, spomenik je bio od drveta, i njega su Turci porušili.

Treći spomenik podignut je 1924. godine, posle konačnog oslobođenja Kosova od Turaka oktobra 1912.god, njega su Albanci do temelja srušili odmah posle napada Hitlera na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine.

Četvrti spomenik na Gazimestanu, i najveći do sada, završen je 1953. godine. Ovaj današnji spomenik koji je okovan bodljikavom žicom od 1999. god, spomenik je rad arhitekte Aleksandra Deroka, spomenik je visok 25 metara.

U unutrašnjosti spomenika nalaze se stepenice sa 115 stepenika koje vode do vrha kule.

Na svakom stepenišnom odmorištu nalazi se po jedna mermerna ploča sa uklesanim stihovima iz kosovskog ciklusa. Malo ko zna da se na njegovom vrhu nalazi velika bakarna ploča na kojoj je ugravirana “trasa” srpske i turske vojske u Kosovskoj bici 1389.

Na prednjoj strani spomenika nalaze se reči čuvene kletve kneza Lazara, koju nam je dao u amanet, kojim putem moramo da idemo:

Ko je Srbin i srpskoga roda,

A ne došao na Boj na Kosovo,

Ne imao od srca poroda

Ni muškoga ni devojačkoga,

Od ruke mu ništa ne rodilo

Rujno vino ni pšemoca bela

Rđom kapo dok mu je kolena…

Ko zna zašto ovo značajno zdanje za nas Srbe nije realizovano, ima tu sagledavanja iz više uglova. Suština je da mi Srbi do dan danas nemamo nešto slično, Memorijalni centar… koji svakako moramo da imamo i izgradimo ga što pre. Da nam to bude mesto okupljanja i sabranja za nas i naše potomke. Nije mi jasno ko tu ideju koči.

Ovaj grandiozni Vidovdanski hram, vajara Ivana Meštrovića trebalo je da se podigne na mestu Kosovske bitke, na Gazimestanu. I pored početne euforije, nikada nije izgrađen, a i samu maketu je pratila neobična sudbina.

Maketa je prvo bila čuvana u Beogradu, pa je vraćena kući u kruševački Narodni muzej.

Spomen mauzolej je trebao da bude dug oko 250 a širok oko 200 m.

Zanimljibo je i to da je ova maketa hrama 1915. izložena u Londonu.

Nakon Velikog rata maketa hrama se vraća u Kraljevinu Jugoslaviju. Maketa je bila i po izložbama po SAD tridesetih godina prošlog veka, tu joj se gubi svaki trag, izgubljena je, ali je pronađena u Njujorku, ali se ne zna tačana godina pronalaženja. Maketa je vraćena u Beograd. Pokolonjena je muzeju u Kruševcu povodom šest vekova od osnivanja grada 1971. I danas je izložena u Narodnom muzeju u Kruševcu. Meštrovićeva želja bila da se izgrađeni hram nalazi na Gazimestanu.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 1

Pogledaj komentare

1 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: