Konačno: Prvi spomenik žrtvama komunističkog terora nad Srbima

U subotu 4. novembra, otkriven i osvećen prvi zvanični spomenik žrtvama komunističkog režima u obnovljenom Spomen parku „Kraljeva česma”, u Lisičijem potoku u Beogradu.

Lisičiji potok je najveće stratište u Beogradu posle Drugog svetskog rata, a Beograd i Srbija nisu imali nijedno spomen-obeležje za negovanje kulture sećanja na nevine žrtve komunističkog režima. U Lisičjem potoku je stradalo više od 3000 Srba od Srba komunista (pretpostavlja se da je bilo duplo više žrtava).

Na skupu pomena žrtvama komunističkog terora 1944-1945. god u obnavljenom Spomen parku KRALjEVA ČESMA obratili su se gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, Dušan Kovačević i dr Srđana Cvetković (jedan od zaslužnih da se ovo nekada zapušteno ruglo uredi i da istina ugleda svetlost dana).

Ovo je, slobodno možemo da kažemo istorijski dan za Srbiju.
Bojanić: KONAČNO, PRVI SPOMENIK ŽRTVAMA KOMUNISTIČKOG TERORA NAD SRBIMA
Lisičji potok, foto: sa FB profila Srdjan Drugi Cvetkovic

Ovo mesto je decenijama bilo ruglo i zapušteno… korov (udruženja su ga čistila i sređivala i pojedinci srpski rodoljubi).

A zašto, lako je zaključiti… ali se polako oslobađamo tih stega komunističkih.

Naravno da o zločinima komunista nad Srbima nije smelo da se zna niti da to bude zabeleženo u udžbenicima istorije… zato su takva mesta bila u tmini i korovu.
Najstrašnije je da istinu kriješ zbog dželata i prividnog mira (a istina je uvek tu, zabeležena i oko nas).

Istina je Srbima potrebna, moramo istinu da znamo pa makar ona bila i surova… jedino tako ne može da nam se ponovi to zlo i stradalaštvo.

A zlo nam se uvek vraćalo u paklenom 20.veku.

Istina leči sve i umiruje probleme, rane i trezni um!

Nije ovo jedina takva lokacija, preko 200 takvih lokacija ima, nad grobnicama Srba su građeni fudbalski tereni, zgrade, objekti, igrališta, parkovi. U tom surovom crvenom teroru stradalo je preko 60000 nevinih Srba (toliko je za sada popisano), a broj stradalih je veći, bez suđenja i krivice (samo zato što nisu bili komunisti ili su se protivili tom režimu), da li je to normalno?

Ali mi tada kao da i nismo bili Srbi… omađijani i preplašeni komunizmom… da, bili smo neki ,,jugosloveni”.

Dana 6.11.2021, u Lisičijem potoku, održan je i prvi pomen stradalim građanima Beograda od strane komunističkog režima posle 20. oktobra 1944.

Gradske vlasti u Beogradu su pomogle i uredile ovo stratište.

Zato svaka čast za ovo razumevanje i uvod u istinu i izmirenje i nedužne stradalnike da vratimo u zvaničnu istoriju, mislim da podela među nama Srbima više nikada ne sme da bude i mi više ne smemo biti ono što ne možemo biti, već samo SRBI i država SRBIJA.

Srećom konačno je došlo vreme za istinu, kajanje i izmirenje… svi mi smo jedan narod SRPSKI.

I da se ne delimo više na: partizane, četnike, ljotićevce, nedićevce, komuniste, jugoslovene… a ni partizanovce i zvezdaše…

Praštajte braćo Srbi, bilo, ne ponovilo se više! A da znamo moramo! Da obeležimo moramo.

Ima nade!

ŽIVELA SRBIJA!