Koliko je teško biti uspešna žena?

“Stavljanje lica u nepovoljniji položaj u odnosu na drugo lice s obzirom na neko lično svojstvo (pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću i sl.), odnosno karakteristiku koja nije relevantna za obavljanje određenog posla, smatra se diskriminacijom u oblasti rada (Zakon o radu, član 18). Takođe, i Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kao svoje prvo načelo (član 5), propisuje zabranu diskriminacije”, kaže je za B92 Nevena Letić, načelnica Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju NSZ.

Međutim, statistika govori dovoljno - nezaposlenost žena je izraženija od nezaposlenosti muškaraca i iznosi preko 20 odsto (kod muškaraca je oko 18 odsto). Zašto je tako i koji su to problemi sa kojima se susrećemo samo zato što smo ženskog pola?

Traženje posla i borba za svoje zasluženo mesto, naročito u velikom gradu koji pruža više mogućnosti ali istovremeno i sputava jačom konkurencijom, mogu biti veoma dugotrajni i stresni.

Počevši od samih oglasa u kojima se neki poslovi smatraju isključivo muškim, preko odrednica “od 25 do 35“, do prednosti onima sa dobrom linijom, lepim osmehom ili bujnom kosom, žene se, kada zadovolje sve estetske zahteve poslodavca i konačno dođu do razgovora, uslovljavaju i mnogo ozbiljnijim stvarima, kao što je planiranje porodice i potomstva.

Nije trajna da poslodavci često postavljaju pitanja vezana za bračni status, decu i planove po tom pitanju. Neki su čak otišli tako daleko da se unapred štite ugovorima ili blanko ostavkama kojima svoje radnice obavezuju da neće ostati u drugom stanju u narednih nekoliko godina.

O tome svedoči i iskustvo Marijane D, udate žene i majke koja se direktno susrela na ovim vidom diskriminacije kada je konkurisala za posao sekretarice direktora u jednoj velikoj i poznatoj srpskoj kompaniji.

„Nakon što sam ušla u uži krug, bila sam pozvana da dođem na testiranje. Uz testove smo dobili i upitnik u kom su, pored uobičajenih pitanja o školskoj spremi i prethodnom radnom iskustvu, bila i ona lične prirode - da li sam udata, da li imam decu, koliko njih, pa čak i kako se zovu i koliko godina imaju“, priča Marijana.

„Poslodavac ne bi trebalo da zahteva informacije koje se ne mogu dovesti u vezu sa obavljanjem samog posla, odnosno takva pitanja možemo smatrati neprimerenim. Kada su žene u pitanju, najčešća su pitanja o bračnom statusu, deci i čuvanju dece i planiranju porodice“, dodaje Nevena Letić.

Međutim, u stvarnom životu je očigledno drugačije. Na zakon se niko ne obazire, jedni iz čiste bahatosti, drugi iz neznanja, ali možda i straha. Retko koja žena bi se odvažila da se negodovanjem ili prijavljivanjem zamera poslodavcu, naročito ako joj je zaista stalo do posla.

Takođe je posebno teško dokazati ovakvu vrstu dikriminacije, često nema pisanih dokaza i nemoguće je utvrditi šta je to što je uticalo na konačan odabir kandidata.

Kada je naredni put konkurisala za mesto prodavca u optičarskoj radnji, Marijana se ponovo susrela sa istim problemom.

„U prvi mah mi se učinilo da će to biti jedan opušten i normalan razgovor za posao, s obzirom na to da je poslodavac bio nasmejan i ljubazan. Međutim, kako je njegovo prvo pitanje bilo da li sam udata, odgovorila sam da znam da to ne sme da me pita.

Izraz lica mu se promenio, namrštio se i počeo da se pravda time da ima „loše“ iskustvo sa prethodne dve radnice koje je zaposlio za stalno, one su otišle na trudničko bolovanje, a njemu navodno država nije refundirala troškove i da je zato sada oprezan po tom pitanju.

Dodao je i da se radni ugovori potpisuju na mesec dana, ali samo 11 meseci u kontinuitetu, pa onda sledi mesec dana pauze, odnosno rada na crno, kako ne bi imao zakonsku obavezu da toj osobi da stalno zaposlenje “, kaže Marijana.

Kada prođemo kroz pakao traženja posla i rešimo da prihvatimo uslove koji nam se nude, problemi se tu ne završavaju.

Žena uvek mora dodatno da se dokazuje, da se trudi da neko ne pomisli da je bilo šta zaslužila „na lepe oči“. S druge strane da se čuva nasrtljivih kolega, ali tako da se nikome ne zamera.

Tu su i brojne poteškoće kada je napredovanje i vrednovanje našeg rada u pitanju. Pravnim okvirom koji određuje visinu zarade žena i muškaraca predviđena je jednakost u platama kao jedan od najznačajnijih aspekata ženske ravnopravnosti na tržištu rada, ali smo mi ipak slabije plaćene od muškaraca.

Onog trenutka kada na red dođe porodica, žena dovodi u pitanje svoju egzistenciju na radnom mestu. Ne samo što će odsustvovati mesecima zbog trudničkog i porodiljskog bolovanja, buduća majka se smatra manje sposobnom i predanom poslu koji je do tada obavljala. Pretpostavlja da će i kasnije zbog deteta češće koristiti slobodne dane ili bolovanje, kao i da će joj karijera, a samim tim i interesi kompanije od sada biti u drugom planu.

Neretko se dešava da novopečene mame umesto dobrodošlice nakon trudničkog bolovanja dočeka premeštaj na nižu i manje plaćenu radnu poziciju, pa čak i otkaz.

Iako je i takvo postupanje izričito zakonom zabranjeno, svaki poslodavac će svoje odluke koje se tiču sankcionisanja bilo koje vrste pravdati drugim razlozima. Formalno su njegovi postupci uvek u skladu sa pravilima, iako se zna da je suštinski krivac majčinski status.

Naravno, kao i u svim prethodnim situacijama, slučaj treba prijaviti nadležnim institucijama, ali je i ovog puta bilo šta teško dokazivo. Zakoni su puni rupa, posebno ovi o radu i protiv diskriminacije, pa samim tim otvaraju niz mogućnosti da se poslodavac na legalan način oslobodi radnica koje mu sa decom samo predstavljaju teret.

Ono što predstavlja najveći problem jeste očigledan nedostatak nadzora nadležnog Inspektorata za rad koji reaguje isključivo po prijavama.

Ogroman broj nezaposlenih daje poslodavcu slobodu da postavlja izričite uslove za radna mesta koja nudi. Sama činjenica da za jedan posao konkuriše i do 1000 ljudi ostavlja mu neverovatnu moć izbora. S druge strane, oni koji se bore za tu poziciju vremenom snižavaju kriterijume i pristaju na sve. Trpe nepravde jer su svesni da su zamenjivi i da nije lako naći drugi posao.

Član 273. Zakona o radu predviđa novčanu kaznu od 800.000 do 1.000.000 dinara za kršenje zabrane diskriminacije u odnosu na prava majki poslodavcima sa svojstvom pravnog lica, a 40.000 do 50.000 direktoru, donosno odgovornom licu kod poslodavca. Ukoliko poslodavac ne obezbedi zaštitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta, po članu 274. Zakona, mora da plati 600.000 do 1.000.000 dinara, odnosno odgovorno lice 30.000 do 50.000 dinara.

Foto: photostock / FreeDigitalPhotos.net