Foto:
Ben Andreas Harding / Flickr.com Naučnici tvrde da hrana prepuna masnoća, šećera i soli promeni način na koji geni funkcionišu i da je taj proces nepovratan.
Testovi na miševima su pokazali da su oni koji su dobijali samo nezdravu hranu bili skloniji bolestima arterija, čak i posle promene ishrane, zbog izmenjene funkcije gena.
Reč je o procesu poznatom kao epigenetika, koji podrazumeva izmene u funkcionisanju gena uslovljene spoljašnjim faktorima.
Istraživač Erik van Kampen sa univerziteta Lajden u Holandiji kaže: “Nadam se da ova studija demonstrira značaj ishrane u zdravlju ljudi”.
U studiji su korišćeni miševi koji su genetskim inženjeringom stvoreni tako da budu skloni arterosklerozi, odnosno stvrdnjavanju arterija i smanjenju protoka krvi. Oni su dobijali hranu bogatu mastima i holesterolom tokom nekoliko meseci.
Međutim, nakon što su dobili lek za snižavanje nivoa holesterola u krvi i promenili svakodnevnu ishranu, testovi koštane srži pokazali su da i dalje imaju simptome arteroskleroze i drugačiji imuni sistem od onih miševa koji su jeli bolje izbalansirane obroke.
Dr Džon Veri, zamenik urednika žurnala Leukocyte Biology, u kom je objavljeno ovo istraživanje, kaže: “Znamo da način života i ishrana trajno utiču na funkcionisanje imunog sistema. Sada je ključno da se utvrdi trajnost tih efekata i pronađu lekovi koji će ispraviti posledice”.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 10
Pogledaj komentare