Kako pobediti bolesti creva?

Prema rečima dr Dina Tarabara, inflamatorne bolesti creva (IBC) uključuju Kronovu bolest i ulcerozni kolitis, dva ozbiljna hronična zapaljenska obolenja digestivnog trakta, nepoznate etiologije.

On je istakao da u većini slučajeva bolest može da se drži pod kontrolom pod uslovom da se na vreme dijagnostikuje i da se pacijentima da odgovarajuća terapija.

"Broj obolelih u Srbiji raste iz godine u godinu i najviše napada ljude u drugoj i trećoj deceniji života", kazao je Tarabar, istakavši da je uzrok bolesti nepoznat i da je bolest neizlečiva.

Tarabar je naglasio da mladima treba pomoći zbog poboljšanja života i da ne bi došli u situaciju da budu životno ugroženi za šta je potrebno adekvatno lečenje, pre svega, biološkim lekovima kojih u Srbiji nema dovoljno.

O tom pitanju, objasnio je Tarabar, postoje problemi materjalne prirode, jer lečenje jednog pacijenta na godišnjem nivou košta 10.000 do 15.000 evra.

"Sramota, strah, stid, izolacija.. su tek neka od osećanja koja više od pet miliona obolelih od IBC doživljava svakodnevno. Zato je Svetski dan IBC prilika za sve ljude širom sveta da se ujedine u borbi protiv ovih bolesti da bi se podigla svest o njima i da bi se unapredili standard nege i kvalitet života obolelih", istakao je Tarabar.

Prema rečima gastroenterologa dr Zorana Milenkovića, problemi sa kojima se u Srbiji suočavaju osobe koje žive s Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom su bolji pristup lečenju, dostupnost novijih vrsta terapije, kao i neprepoznavanje simptoma bolesti, zbog čega postavljanje dijagnoze nekada traje i do pet godina.

Dr Milenković je ukazao da te bolesti značajno utiču na kvalitet života obolelih, jer, pored hroničnih zdravstvenih tegoba, oni imaju probleme u privatnom životu, društvenim i profesionalnim odnosima.

Milenković je kazao da u Srbiji ne postoji evidencija o ukupnom broju obolelih od zapaljenskih bolesti creva, ali da je počela izrada Nacionalnog registra koji će pomoći da se ima uvid u realan broj obolelih i sve podatke o obolelima čime će se olakšati i lekarima da primene odgovarajuću terapiju.

“Pretpostavka je da u Srbiji ima najmanje 5.000 obolelih od crevnih zapaljenskih bolesti, ali taj broj iz dana u dan raste", kazao je Milenković i dodao da se uglavnom radi o mladim ljudima, između 20 i 40 godina.

"S obzirom na prirodu bolesti, njihov život je veoma otežan i oni su primorani da često izostaju sa časova, predavanja, radnog mesta... ne mogu da uspostave odgovarajuće socijalne kontakte, ne osnivaju bračne zajednice, ne nailaze na razumevanje okoline i zato je ambicija lekara poboljšanje kvaliteta života tih pacijenata", rekao je Milenković.

Pacijent i predsednik Udruženja obolelih od Kronove bolesti Ljiljan Đaković, koji od Kronove bolesti boluje 36 godina, rekao je da je to bolest sa kojom treba naučiti da se živi i zato treba mnogo znati o njoj.

On je dodao da je godine proveo u bolnicama i da je, nažalost, i pored razumevanja u školi i na radnom mestu zbog čestih izostajanja, mlad postao radno nesposoban.

Đaković je istakao da se o Kronovoj bolesti nedovoljno zna i smatra da je neophodno što više javnost informisati o toj autoimunoj i neizlečivoj bolesti.

Svetski dan obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa,19. maj prilika je da se skrene pažnja javnosti na simptome ovih teških bolesti, kao i na glavne faktore rizika koji mogu da doprinesu nastanku i razvoju oboljenja koja se moraju blagovremeno lečiti.

Kronovu bolest prvi put je opisao škotski hirurg Dalziel 1913, ali je u svetu nije bila prepoznata do 1932, kada je njujorški lekar Buril Kron, zajedno sa dvojicom svojih kolega, izvestio o brojnim slučajevima obolelih.