Kada je organska hrana opasna?

Od kako je najpre u Evropi, a zatim i u Americi došlo do porasta broja obolelih od bakterijskih infekcija koje uglavnom potiču od zagađene organske hrane, ljubitelji „prirodnog“ načina uzgoja namirnica zapitali su se da li čine pravu stvar.

Naime, kupovina organske hrane često može biti prava lutrija u kojoj mnogo zavisi od toga da li kupujete sa manje ili veće farme.

Manje farme je lakše održavati i kontrolisati, pa je hrana dobijena na takvim mestima obično kvalitetnija i bezbednija.

Štaviše, inspektori koji kontrolišu organsku proizvodnju hrane, mogu detaljnije ispitati način uzgoja pojedinih kultura.

Međutim, dešavalo se više puta u svetu da čak i najbolje organizovana mala farma proizvede nebezbedne namirnice.

Recimo, prošlog decembra je u Americi povučeno iz prodaje 34.000 tona organske govedine zbog sumnje da je zaražena ešerihijom koli.

Ništa manje nisu problematična ni jaja. Iako na Zapadu raste trend kupovine jaja od kokošaka koje se uzgajaju na otvorenom prostoru, ne postoji garancija da se ptice neće zaraziti nekom bakterijom sa tla.

Šta potrošači mogu da urade?

Pre svega, ne smete podrazumevati da se namirnica kupljena direktno od proizvođača može jesti bez adekvatne prethodne pripreme.

Stručnjaci savetuju da se prate tradicionalna pravila, bez obzira na vrstu hrane. Treba pažljivo i dovoljno dugo termički obrađivati jaja i meso, ljuštiti i prati voće i povrće, kao i kuhinju održavati čistom.

Takođe, od izuzetne važnosti je pasterizacija mleka i jabukovog sirćeta. Podrazumeva se temeljno pranje ruku nakon svake obavljene nužde ili menjanja pelena, naročito ako deca imaju proliv.