Naučnici rešili misteriju krvnih ugrušaka nakon "Astrazeneke"

Rolf Maršalek, profesor na Univerzitetu Gete u Frankfurtu, koji od marta vodi istraživanje ovog retkog stanja, rekao je da je njegovo istraživanje pokazalo da je problem u adenovirusnim vektorima koji obe vakcine koriste za isporuku spajk proteina virusa Sars-Cov-2 u telo.

Mehanizam isporuke znači da vakcine šalju tzv. spajk protein u ćelijsko jezgro, a ne u tečnost citosola, koja se nalazi unutar ćelije u kojoj virus normalno proizvodi proteine, rekli su Maršalek i drugi naučnici u radu objavljenom u sredu.

Kad uđu u ćelijsko jezgro, određeni delovi spajk proteina se spajaju ili razdvajaju, stvarajući mutirane verzije, koje ne mogu da se vežu za ćelijsku membranu tamo gde se odvija važna imunizacija. Plutajuće mutirane proteine ćelije izlučuju u telo, što pokreće krvne ugruške kod otprilike jednog od 100.000 ljudi, prema Maršalekovoj teoriji.

Suprotno tome, vakcine na bazi mRNA, poput onih koje su razvili Biontek i Fajzer i Moderna, dostavljaju genetski materijal spajk proteina u ćelijsku tečnost i on nikada ne ulazi u jezgro.

"Kad se geni virusa nađu u jezgru, mogu da stvore neke probleme", rekao je Maršalek za Fajnenšel tajms.

Retka reakcija zgrušavanja krvi, koja je ometala vakcinaciju vakcinama kompanija Astrazeneka i Džonson i Džonson, zabeležena je kod 309 od 33 miliona ljudi koji su primili vakcinu Astrazeneke u Velikoj Britaniji, uzrokujući 56 smrtnih slučajeva. U Evropi su najmanje 142 osobe imale krvne ugruške od 16 miliona onih koji su vakcinisani.

Kao odgovor na to, upotreba vakcine Astrazeneke ograničena je ili obustavljena u više od desetak zemalja. Džonson i Džonson je započeo uvođenje svoje vakcine u Evropi s upozorenjem na pakovanju u aprilu nakon kratkog odlaganja zbog straha od ugrušaka.

Ali Maršalek veruje da postoji direktan 'izlaz' ako oni koji razvijaju vakcine izmene sekvencu spajk proteina kako bi sprečili njegovo razdvajanje.

Iz kompanije Džonson i Džonson su već stupili u kontakt sa Maršalekovom laboratorijom kako bi zatražili smernice, jer traže načine kako da prilagode svoju vakcinu da bi se sprečilo to spajanje, rekao je.

Foto: Shutterstock/oasisamuel

Spajk protein u vakcini kompanije Džonson i Džonson već je bio manje sklon spajanju od spajk proteina u vakcini Astrazeneke, čineći reakciju ređom, prema Maršalekovom mišljenju. U SAD osam od 7,4 miliona primalaca vakvine kompanije Džonson i Džonson izveštava o retkoj reakciji.

"'Džonson i Džonson' sada pokušava da optimizuje svoju vakcinu", rekao je.

"S podacima koje imamo u rukama možemo firmama da kažemo kako da mutiraju te sekvence, kodirajući spajk protein na način koji sprečava neželjene reakcije spajanja."

Maršalek je rekao da iz njegove laboratorije još nisu razgovarali o svojim nalazima sa zaposlenima u kompaniji Astrazeneka.

"Iz Astrazeneka nas još nije zvali, pa nismo razgovarali s njima, ali ako to učine, možemo im reći šta da naprave kako bi razvili bolju vakcinu", rekao je.

Iz kompanije Džonson i Džonson kažu: "Podržavamo kontinuirano istraživanje i analizu ovog retkog događaja dok radimo s medicinskim stručnjacima i globalnim zdravstvenim vlastima. Radujemo se pregledu i deljenju podataka čim postanu dostupni." Astrazeneka nije odmah odgovorila na zahtev za komentarom.

Neki su naučnici upozorili da je Maršalekova teorija jedna od mnogih i da su potrebni dalji dokazi koji bi potkrepili njegove tvrdnje.

"Nedostaje još dokaza koji bi pokazali uzročnu vezu spajanja spajk proteina s trombozom", rekao je Johan Oldenburg, profesor transfuzijske medicine sa Univerziteta u Bonu.

"Ovo je još uvek hipoteza, koju treba dokazati eksperimentalnim podacima."

Maršalek je rekao da je nalaze svoje laboratorije predstavio Institutu Pol-Erlik nemačke vlade i savetodavnom telu zemlje za vakcinaciju i imunizaciju.
"'Iznenadili su se našim nalazima, jer niko nije razmišljao o problemu spajanja", rekao je.