Zašto se Italijani ne goje iako žive u zemlji paste i pice?

Kako se Italijani ne goje, uprkos tome što žive u zemlji testenina i pice?

Mnoge studije su pokazale da je mediteranska ishrana idealna za dugovečnost, dobro zdravlje i sprečavanje gojaznosti, ali se u nju ne ubraja brza hrana koju mi obično nazivamo italijanskom, iako s tamošnjom tradicionalnom kuhinjom nema mnogo veze.

Italijani najviše uživaju u povrću, voću, ribi i morskim plodovima, mahunarkama, živinskom mesu, integralnim žitaricama, maslinovom ulju, crvenom vinu i siru, a konzumiraju vrlo malo crvenog mesa.

Obično dan započinju manjim doručkom sa kafom s mlekom ili bez mleka, zajedno sa “kornetom” (keksom) ili žitaricama.

Ručak varira od regije do regije i od porodice do porodice, ali se uglavnom sastoji od dva jela – salate i sendviča ili manjeg tanjira testenine praćenog komadom piletine, ribe ili povrća.

U Italiji retko broje kalorije, jer jedu dok se ne zasite. Oni vode i aktivan način života i sasvim je uobičajeno prošetati posle porodičnog ručka ili večere.

Oni ne preteruju sa masnoćama, pa čak ni sa maslinovim uljem, koje inače intenzivno koriste u kuhinji.

Ukus dodaju i balzamiko sirćetom, kao i svežim začinima.

U Toskani su mahunarke najzastupljenija namirnica, pa su “pasta e fagioli” (testenina sa pasuljem) i “ribollita” supa najpopularnija jela.

Na jugu se najviše jedu artičoke, sveža riba, sveže začinsko bilje, limun, kapar, a pasta se služi sa vrlo malo maslinovog ulja ili sa povrćem i paradajz sosom, ali uvek u malim porcijama.