Virus Zapadnog Nila: Bolest slična gripu

Ovaj virus koji je relativno nov na našem podneblju teže podnose oni kojima je imuni sistem već oslabljen nekim drugim bolestima, kao što su stariji pacijenti sa različitim hroničnim oboljenjima, objašnjava za Danas infektolog Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.
.
- U najvećem broju slučajeva, čak 80 odsto zaraženih virusom Zapadnog Nila ne oseti nikakve simptome, jer je organizam u stanju da proizvede antitela, te se bolest i ne razvija. U 20 odsto slučajeva virus se manifestuje slično gripu, javljaju se povišena temperatura, bolovi u mišićima, povraćanje, bolest traje nekoliko dana i po pravilu ostane nedijagnostikovana. Najtežu, neuroinvazivnu formu, dobije jedan od 150 obolelih. To su pacijenti stariji od 60 godina, koji zbog drugih bolesti imaju slab imuni odgovor, odnosno mogućnost stvaranja antitela, bilo da se radi o dijabetičarima, srčanim bolesnicima ili nekim drugim hronično obolelim osobama, te kod njih dolazi do komplikacija - ističe Delić i dodaje da su svi oboleli koji se trenutno leče na Klinici upravo tog profila.

Kod težih slučajeva virus se manifestuje kroz meningitis i encefalitis, infekciju moždanica ili upalu mozga. Kako objašnjava dr Delić, raspon težine komplikacija se kreće od onih blažih, do gubitka svesti, pa je recimo lečenje encefalitisa problematično u 15 odsto slučajeva. Terapija za infekciju ovim virusom ne postoji, već je ona samo korektivna, odnosno ublažavaju se simptomi bolesti.

Ovaj virus prvi put je registrovan u Ugandi 1937, a za infektologe nije bilo pitanje da li će ta i slične infektivne bolesti doći i do nas, već kada će se to desiti.

- Primarni rezervoar virusa Zapadnog Nila su ptice, a mi imamo migratorne ptice, dok su prenosioci komarci. Tome treba dodati i migracije stanovništva, tako da je ova bolest u naše krajeve stigla prvi put prošle godine u septembru.

Tada je bilo 58 pacijenata inficirano virusom, a bilo je i smrtnih slučajeva, s obzirom da lečenje encefalitisa može da bude nepredvidivo - objašnjava Delić. On dodaje da apsolutna zaštita od tog virusa ne postoji, ali da se može delovati preventivno, najpre tako što odgovarajuće službe moraju redovno da redukuju komarce, posebno pored vodenih površina, ali i edukacijom ljudi da se zaštite od ujeda na različite načine.

Foto: freedigitalphotos.net/David Castillo Dominici