Evropa je "probijena"; Sabotaže, sajber napadi, haos sa avionima...

Sve pretnje pokazale su se lažnima, ali njihova istovremenost i moguća koordinacija otvorile su pitanje stoji li iza njih Rusija, piše BBC.

U gotovo svim slučajevima pretnje su procenjene kao dovoljno ozbiljne i pokrenule su bezbednse mere. U Italiji su čak podignuti borbeni avioni kako bi pratili jedan od ugroženih putničkih aviona. 

Iako eksplozivne naprave nisu pronađene, to ne znači da se buduće pretnje mogu unapred smatrati lažnima.

Zašto se sumnja na Rusiju?

Niz istovremenih pretnji dolazi nakon drugih sumnjivih incidenata širom Evrope. Poslednjih meseci zabeleženi su sajber napadi i neobjašnjena pojavljivanja dronova iznad osetljivih lokacija, što je dodatno podstaklo sumnje u moguće koordinisano delovanje.

U poslednjih nekoliko dana zabeleženi su i hakerski napadi na rashladne sisteme u supermarketima i na jednu banku krvi, kao i sumnjiv incident na poljskoj granici s Rusijom. 

U avgustu je izveden i napad dronom na nemački aerodrom Leipzig/Hale, za koji je nemački ministar unutrnašjih poslova javno optužio Moskvu.

Deo analitičara smatra da bi pretnje bombama u putničkim avionima mogle da budu još jedan primer hibridnog ratovanja, odnosno delovanja s kojim se nastoji da se poremeti funkcionisanje države bez otvorenog vojnog sukoba.

Što je hibridno ratovanje?

Takve operacije mogu uključivati sabotaže, sajber napade, dezinformacije i druge oblike ometanja infrastrukture ili svakodnevnog života. 

Njihovo obeležje je da počinioci često ostaju nepoznati ili negiraju odgovornost, a incidenti uglavnom ostaju ispod praga koji bi mogao pokrenuti odgovor NATO-a prema članu 5. o kolektivnoj odbrani.

Rusija je, kako se dalje navodi, nezadovoljna podrškom koju NATO pruža Ukrajini, a koja otežava ostvarenje ruskih ratnih ciljeva. Pojedini ruski blogeri pritom su sugerisali da bi i zapadne zemlje trebalo da osete posledice poremećaja u vazdušnom saobraćaju.

Kao argument navode ukrajinske napade dronovima koji ugrožavaju rad ruskih aerodroma i zapadne sankcije zbog kojih ruski avio-prevoznici ne mogu da koriste evropski vazdušni prostor.

Dokaza protiv Rusije nema

Uprkos sumnjama, do četvrtka uveče nisu se pojavili čvrsti dokazi koji bi pretnje evropskim avionima povezali s Rusijom, Iranom ili grupama koje deluju u njihovo ime.

Istražiocima bi jedan od tragova mogla biti elektronska poruka poslata u četvrtak ujutro upravi aerodroma u Rimu. Naime, poruku su poslale osobe koje su se predstavile kao "Borci Muške države", što bi moglo da upućuje na rusku ekstremno desničarsku grupu.

Reč je o grupi poznatoj kao Muzhskoi Legion, odnosno Muška legija, čiji su stavovi toliko ekstremni da ih je moskovski sud zabranio 2021. godine.

Grupa je ipak, uprkos zabrani, zadržala desetke hiljada pratitelja na Telegramu, a njeni su pripadnici pozdravili rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Ni ta poruka, međutim, ne dokazuje ko je odgovoran za pretnje bombama u avionima. Nije isključeno da se neko drugi poslužio imenom ruske ekstremističke grupe kako bi prikrio sopstveni identitet ili usmerio sumnju na pogrešnu stranu.

Čak i ako je poruka autentična, ne mora sadržati tragove koji bi policiji omogućili da utvrdi ko organizuje lažne dojave i s kojim ciljem.