Vesti iz oblasti zdravstva koje su obeležile 2013.

Predstavljamo vam najvažnije vesti iz oblasti zdravlja iz zemlje i sveta koje su obeležile 2013.

Zdravstvo Srbije proglašeno za najgore u Evropi

Zdravstvo Srbije, drugu godinu zaredom, zauzelo poslednje, 35. mesto u Evropi u rangiranju zdravstvenih sistema. Istraživanje, pod nazivom "European Health Consumer Index" (EHCI), sprovela je ekspertska organizacija sa sedištem u Švedskoj za potrebe Evropskog parlamenta, a prošlogodišnji zbir poena Srbija nije popravila ni za jedan bod.

Srpski lekari nisu manje vredni od lekara Evropske unije (EU), istakla je ministarka zdravlja Đukić Dejanović Prema njenom mišljenju, istraživanje je koncipirano tako da ukazuje na ''krhkost onih zdravstvenih sistema, kojima su investicije u zdravstveni sistem nedovoljne".

''Srbija ima vrlo kvalitetne stručnajke, ali nema dovoljno para da realizuje sve programe da zdravstvena zaštita bude na još višem nivou", rekla je Đukić Dejnović novinarima.

Razlika je između razvijenih zemalja i onih koje to nisu, a uzete su u obzir 34 zemlje EU i one koje pretenduju da uđu u EU, a parametari su finansijska sredstva, objsnila je ona.

Afera “Aflatoksin” uzdrmala Srbiju

Tadašnji ministar poljoprivrede Goran Kneževiæ pije mleko pred novinarima kako bi dokazao da je bezbedno za upotrebu (Foto: Beta / Arhiva)

Analize mleka iz Srbije na prisustvo alfatoksina rađene u Nemačkoj u februaru pokazale su povišeno prisustvo aflatoksina u svim uzorcima. Svih 25 uzoraka poslatih laboratoriji u Baden-Virtembergu, u analizi prema Eliza metodi, imalo je više od 0,08 mikrogarama aflatokisna po kilogramu, što je maksimala vrednost koju mogu da izmere u toj laboratoriji. Vlada Srbije odlučila je 28. februara da promeni Pravilnik o dozvoljenoj količini aflatoksina u mleku sa tadašnjih 0,05 mikrograma po kilogramu na 0,5. Ipak, najkasnije u aprilu iduće godine dozvoljena količina aflatoksina u mleku biti vraćena na 0,05 mikrograma po kilogramu.

Sprovedeno istraživanje o zdravlju stanovnika Srbije

Veliko, nacionalno istraživanje zdravlja stanovništva pod nazivom "Zdravo, kako ste?" Ministarstvo zdravlja sprovelo je od 4. do 30. novembra. Istraživanje je obuhvatilo oko 6.500 domaćinstava, odnosno oko 17.000 ljudi u gradskim i seoskim sredinama, a sprovela ga je marketinška agencija "IPSOS Stratedzik marketing" koja izabrana konkursu u kojem je učestvovalo šest ponuđača. Na osnovu rezultata istraživanja koji će biti poznati sledeće godine, Ministarstvo zdravlja će donostiti ključne odluke o reformi zdravstvenog sistema i zdravstvene zaštite ljudi.

Srbija rasadnik superbakterije?

U Srbiji je zabeleženo nekoliko slučajeva smrti zbog infekcije superbakterijom, otpornom čak i na najjače antibiotike. Naime, radi se o novom genu među bakterijama, koja se prenosi isključivo u bolnicama, a oboleli najčešće umiru od upale pluća i infekcije urinarnog trakta

"U našoj zemlji je tokom 2011. i 2012. superbakterija identifikovana kod osam pacijenata, ali to nije prava slika raširenosti NDM-1, već samo vrh ledenog brega. Pacijenti su bili lečeni na VMA i u jednoj privatnoj klinici", rekao je za "Blic" dr Branko Jovčić, docent Biološkog fakulteta i naučni saradnik Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.

Jovčić kaže da se dugo verovalo da je Indija endemsko područje i da je odatle počelo širenje te superbakterije, ali su naknadno dobijeni podaci pokazali da je region Balkana, s posebnim isticanjem Srbije, rezervoar te bakterije, a možda i drugo endemsko područje NDM-1. Prema njegovim rečima, Srbija je u ovu poziciju došla zbog česte zloupotrebe antibiotika, što podrazumeva čestu i neracionalnu upotrebu tih lekova, čiji je rezultat sve veća otpornost bakterija.

"Da li imamo sojeve bakterija koje su nelečive? Imamo. To su intrahospitalne infekcije koje se teško leče. Prosto, tih bakterija ima svuda. Preterano korišćenje antibiotika slabi otpornost organizma i to je jedan od glavnih razloga nastanka bolničkih infekcija. O tome moramo da pričamo i nema razloga da se to sakriva", kaže ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.

Ponovo urađena transplantacija srca

U Srbiji je posle 14 godina u Kliničkom centru Srbije ponovo urađena transplantacija srca.

Reč je o 52-godišnjem pacijentu kom je tokom šestočasovne operacije presađeno srce davaoca.

Prvi put u Srbiji transplantacija srca izvršena je 1989. godine na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Prva transplantacija jetre u UC

U Urgentnom centru u Beogradu u junu je urađena prva transplantacija jetre. Transplantaciju je obavio tim lekara na čelu sa direktorom Urgentnog centra dr Zlatiborom Lončarom. Ova složena intervencija obavljena je u saradnji sa kolegama iz bolnice Merkur u Zagrebu, sa kojom je Urgentni centar potpisao ugovor o saradnji.

Zdravstvo dobilo Savet za korupciju

Republički fond za zdravstveno osiguranje osnovao je Savet za ljudska prava i borbu protiv korupcije i obmana u zdravstvu. Predsednik Saveta profesor Čedomir Čupić naglasio je da je percepcija građana da posle političkih stranaka najveća korupcija u zdravstvu i da neće biti lako da se ta slika promeni. On je dodao da većina lekara časno radi svoj posao, ali da zbog malog broja njih, teret nosi cela profesija.

Čupić je naglasio da će savet predlagati mere za suzbijanje korupcije u zdravstvu, a da najviše zloupotreba ima oko lista čekanja, pružanja vanstandardnih usluga i primanja u radni odnos.

MERS virus

Virus MERS pod mikroskopom (Foto: Beta/AP, NIAID)

Iako je ovaj virus prvi put detektovan prošle godine, nije dobio zvanično ime – Middle East respiratory syndrome coronavirus /MERS) - do maja 2013.

Vurus je do sada detektovan u devet zemalja, od kojih je većina bliskoistočnih. Nikada ranije ovaj virus nije primećen kod ljudi, a polovina obolelih je podlegla njegovim posledicama.

Strah od e-cigareta

planetc1 / Flickr.com

Pitanje - da li su elektronske cigarete opasne, našlo se na dnevnom redu mnogih svetskih vlada. Ni jedna nije došla do jasnog odgovora, iako neka istraživanja ukazuju da mogu izazvati posledice poput “običnih” cigareta.

Neki stručnjaci smatraju da ti proizvodi zapravo mogu pušenje učiniti privlačnijim ljudima ili otežati odvikavanje od duvana.

Članice EU postigle su dogovor sa Evropskim parlamentom o novoj direktivi za duvanske proizvode, a donesena su prva evropska pravila o elektronskim cigaretama.

Prema dogovoru, većina elektronskih cigareta prodavaće se kao potrošački proizvodi bez prethodnog odobrenja, a ne kao strožije regulisani medicinski uređaji, što su vlade u početku tražile.

Koncentracija nikotina u njima ograničena je na 20 mg /ml, kako je tražio Evropski parlament, a kapacitet rezervoara na 2 ml. Proizvodi sa većim koncentracijama biće regulisani kao lekovi.

Takođe, e-cigarete biće zabranjena u Njujorku na javnim mestima - u restoranima, barovima, parkovima i plažama, isto kao i cigarete, odlučile su gradske vlasti.

Nova “biblija za psihijatre” uzburkala duhove

Novi Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-5)koji je objavljen ove godine eliminisao je dijagnozu Aspergerovog sindroma, “hording” učinio odvojenom bolešću od opsesivno kompusivnog poremećaja i po prvi put uvrstio u listu mentalnih poremećaja kompulsivno kockanje.

Peto izdanje DSM u mentalne poremećaje uključuje promene raspoloženja, smetnje pamćenja, poremećaj pažnje, a radnje i aktivnosti koje spadaju u krug onih koje ljudi naprosto vole, proglašava zavisnošću.

Najkontroverznija je u svakom slučaju ODD (Oppositional Defiant Disorder) odnosno “opozicijski prkosni poremećaj”.

Pod opisom ovog stanja stoji da je to “neposlušnost prouzrokovana besom protiv autoriteta, dominantne paradigme ili društvenih normi”. Analitičari smatraju da će otvorena kritika sistema ili izabranih političara biti dovoljna za “reakcije”.

Više “pronalazaka leka protiv HIV”

Izveštaji o otkrićima navodnog leka protiv HIV dali su nadu mnogima. U martu je objavljeno da je beba inficirana HIV u materici ušla u remisiju nakon što je dobila brži i moćniji lek, nego što je to uobičajeno i to odmah po rođenju. Dete sada ima tri godine i nisu mu potrebni lekovi, a ne pokazuje ni znake inficiranosti.

Osim toga, 14 odraslih osoba je navodno “funkcionalno izlečeno” od HIV i više im ne trebaju lekovi, nakon što su dobili kombinaciju antiretroviralnih terapija. Ipak, kod njih i dalje postoje tragovi virusa u organizmu.

Nisu sve vesti dobre: HIV se vratio kod dvojice muškaraca, za koje se ranije verovalo da su “izlečeni” nakon što su dobili transplantaciju koštane srži.

Dvostruka mastektomija Anđeline Džoli

Beta, AP/Carlo Allegri, File

O raku dojke ove godine najviše se govorilo zbog odluke poznate glumice Anđeline Džoli da preventivno obavi dvostruku mastektomiju.

Ona je to učinila jer nosi mutaciju na BRCA 1 genu za koju je poznato da uvećava rizik od raka dojke.

Foto: Kurhan / www.sxc.hu