Šta zapravo izaziva mamurluk?

Razlog je jednostavan: nauka se nije mnogo bavila mamurlucima. Svega 406 od 658.610 medicinskih žurnala objavljivilo je studije na tu temu.

Uzroci mamurluka takođe nisu poznati, tvrdi Adam Rodžers, autor nove knjige "Dokaz".

Nauka je tek počela da proučava ovu pojavu, a za sada, laboratorije rade na preispitivanju raznih hipoteza, poput one da je za mamurluk odgovorna dehidracija organizma, zatim šećer iz alkohola i čistoća pića.

Da li ste znali da čak 23 odsto ljudi nema mamurluke? Nije poznato zašto, ali naučnici smatraju da to nije prednost, jer su takvi ljudi skloniji alkoholizmu.

Poznato je da vrhunac simptoma mamurluka osećate kada vam alkohol u krvi bude na nuli, odnosno 12 do 14 sat posle vrhunca pijanstva.

Da li je mamurluk samo dehidratacija? Činjenica je da alkohol "isušuje" organizam, ali nije to ono što izaziva mamurluk. Nivo elektrolita u krvi se ne menja mnogo posle pijanstva.

Kada je reč o slatkim alkoholnim pićima, najbolje bi bilo da ih izbegavate. Jedna studija je pokazala da laktati koji su posledica kombinovanja etanola sa glukozom, pogoršava simptome mamurluka.

S druge strane, ako je nizak šećer u krvi kriv za mamurluke, onda bi jedan kolač za doručak jutra posle rešio problem, a poznato je da to nije slučaj.

Argument čistoće alkohola koji često možete čuti od ljubitelja votke, takođe možda ima zrno istine: neka pića sadrže mnoge nusproizvode fermentacije, a jedna studija ih povezuje sa simptomima mamurluka.

U tom smislu najgori su redom brendi, crveno vino, rum, viski, belo vino, džin, pa tek onda votka. Ali, ni to nije naučno potvrđeno.

Da li je mamurluk neka vrsta apstinencijalne krize? Verovatno ne. Simptomi su sasvim drugačiji.

Na posletku, da li za mamurluk važi izreka "klin se klinom izbija"? Verovatno ne, a evo i zašto.

Metanol, loš sastojak alkoholnih pića koji se obično javlja u veoma malim procentima, telo brzo razlaže i pretvara u formaldehid, koji se zatim pretvara u mravlju kiselinu.

Mravlja kiselina je vrlo štetna, jer sprečava ćelije da koriste kiseonik, što se prvo manifestuje na slabljenje vida, jer je optičkom nervu potrebno mnogo kiseonika. Doza etanola, ili "klin" koji treba da izbije "klin", izvlači enzim za razlaganje alkohola, pa organizam prestaje da se bavi oslobađanjem od metanola i fokusira se na etanol.

Na taj način, metanol može da se izluči pre nego što se pretvori u otrov. Lekari čak i leče trovanje metanolom etanolom.

Loša strana svega toga je što efekat ne traje dovoljno dugo da se organizam oslobodi metanola, pa ponovnom konzumacijom alkohola samo odlažete mamurluk. Osim toga, ako nastavite tim ritmom, možete upasti u zamku alkoholizma.

Neki istraživači potpuno odbacuju mogućnost da trovanje metanolom zapravo izaziva mamurluke. Oni ukazuju da je možda reč o povišenom nivou molekula citokina, koji su ključni za imuni sistem, ali njihov povišen nivo izaziva zapaljenja.

Ispitanici kojima su ubrizgani citokini osećali su glavobolje, vrtoglavice, iscrpljenost, slabo pamćenje, iako nisu pili alkohol.

Dakle, kada se očekuje veliko otkriće koje će zauvek proterati mamurluk iz života ljudi?

Možda već postoji, a ako je to slučaj, reč je o leku ampelopsinu, koji se dobija iz drveta hovenije. To je tradicionalni kineski lek koji zapravo deluje.

Foto 1: Ktoine / Flickr.com
Foto 2: Tricia / Flickr.com