I žene obrezuju?

„Obrezivanje“ žena kako je nazvana ova pojava, teško da se može smatrati benignom.

U cilju religijskih obreda, ali u nekim slučajevima i kazne, ženama uglavnom pripadnicama afričkih plemena i islamskih ekstremističkih grupacija, odsecaju klitoris i spoljašnje delove reproduktivnih organa.

Na takav način, ženi se uskraćuje mogućnost orgazma i uopšte uživanja u seksu, ali kako ćete videti u ostatku teksta i još mnogo toga.

Obrezivanje se najčešće sprovodi između četvrte i osme godine života.

Mahom ih obavljaju nestručna lica, plemenske babice ili berberi, a za tu svrhu koriste najrazličitije instrumente - žilete, noževe, makaze, komade stakla – i to sve bez anestezije i dezinfekcijskih sredstava.

Prof. dr Lidija Radulović, docent na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta kaže da su različiti tipovi prakse obrezivanja prisutni u velikom broju afričkih zemalja

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u oko 90 odsto slučajeva u Etiopiji, Somaliji, Džibutiju, Sudanu i Eritreji, dok je u Egiptu, Nigeriji, Keniji, Gvineji obrezivanju povrgnuto oko 50 procenata ženske populacije. Isto se događa i u arapskim državama na Bliskom Istoku, Indoneziji, Maleziji, Indiji i Šri Lanki.

„U antropologiji se danas najčeće govori o genitalnom ritualnom sakaćenju od delimičnog uklanjanja prepucijuma na klitorisu do potpunog odsecanja klitorisa (klitoridektomija). Oblik "faraonskog obrezivanja" koji uključuje ne samo intervencije na spoljnim genitalijama već i unutrašnjim, pri čemu se ostavlja samo mali otvor za uriniranje i mentruacionu krv. Prisutni su i oblici ukrašavanja i pirsinga koji nemaju estetsku funkciju već otežavaju snošaj“, objašnjava ona.

Dr Zoran Stanković ginekolog za decu i adolescente Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ smatra da bi bilo poželjno pronaći bolji termin za ovu pojavu od izraza „žensko obrezivanje“.

„Obrezivanje kod muškaraca ne znači da ćete mu odseći deo penisa, nego samo kožicu. Kod žena se u ovom slučaju odseca klitoris i jedan spoljni deo vulve kako bi se uništila njena erektilna sposobnost. Dakle, odstranjuju se spoljašnje genitalije, što je daleko opasnije od ostranjivanja kožice penisa“, pojašnjava on.

Waris Dirie, manekenka i glumica poznata po borbi protiv ženskog obrezivanja; Foto: Wikipedia

Dr Stanković dodaje i da su komplikacije prilikom izvođenja ovakvih zahvata veoma opasne i da potencijalno mogu ugroziti čak i život žene.

„Kao posledica, naročito nestručnog, odsecanja ženskih spoljašnjih genitalija javljaju se krvarenje, infekcije i ožiljne promene. Problemi se, ako izuzmemo one opasne po život, u kasnijem životnom periodu vezuju za proces mokrenja, porođaj i naravno, seksualnosti. Jedna od mogućih posledica je i da se žena ubuduće mora poroditi na carski rez ukoliko ožiljak ogrubi a sluzokoža vagine izgubi elastičnost”, opisuje dr Stanković moguće posledice.

Život bez seksualnosti

Zašto bi neko tako jezivo iskustvo namenio nekoj ženi?

Prema rečima prof. dr Radulović, obrezivanje je kao ritualni čin uvođenja u novo životno doba veoma stara tradicija, ali i to ne znači da se ne događa i danas.

„Naime, sudanske žene insistiraju na obrezivanju svojih ćerki jer bi izgubile status u društvu i bile odbačene. U tom smislu, ritual obrezivanja ima ne samo religijska značenja, istovremeno to je simbol zajednice, njene društvene integracije naročito ako je njen deo izmešten iz zemlje matice, onda je znak razlikovanja u odnosu na druge i učestvuje u konstrukciji identiteta“, objašnjava dr Radulović.

I dok većina žena žena manje ili više neguje svoju seksualnost, “obrezanim” pripadnicama slabijeg pola svaka pomisao na seks može biti traumatična.

“U viktorijanskoj Engleskoj odsecanje klitorisa praktikovano je kao prevencija masturbacije kod žena. Često se inače vezuje za ograničavanje i kontrolu nad ženskom sekusalnošću u smislu da se žene teže odupiru seksualnoj želji, u nekim plemenima ženska seksualnost se povezuje sa divljim, nečistim, dakle, povezana je sa kulturnim idiomima nečistoće i pretvaranja prirodnog u kulturno. Etnoeksplikacije nude i tumačenje koje nema mnogo veze sa muškim seksualnim aspiracijama i muškom kontrolom ženske sekusalnosti, već je povezano s potrebom da se na taj način čuva vlažnost i plodnost vagine i pripema za materinstvo“, kaže dr Radulović.

Ranoush / Flickr.com

Islam i obrezivanje žena

Islam ne podržava i ne propagira obrezivanje žena. Međutim, neki ekstremistički pokreti, poput vehabijskog, pridržavaju se dvosmislenih delova iz islamskog Suneta od kojih jedan propoveda:

„Obrezivanje je preporučeno za muškarce, a počast za žene“.

Islamska zajednica u Srbiji ne podržava ovu pojavu, ali je u poslednjih nekoliko godina više puta procurela vest o nasilnom obrezivanju žena nastanjenih u Sandžaku.

U gotovo svim slučajevima te žene bile su u braku sa pripadnicima vehabijskog pokreta.

„Mislim da priča nije bez osnova, naročito ako se ima u vidu fundamentalistička struja vehabija i njihove aktivnosti poslednjih godina. Vehabije inače smatraju da je ženski orgazam greh i još krajem 20. veka su prihvatili praksu obrezivanja žena. Realno je očekivati da se toj praksi vrate u iskazivanju svoje pripadnosti tradiciji vehabizma“, smatra prof. dr Radulović.

Kako zaštititi žene?

Uveliko se radi na tome da se obrezanim ženama koje su pronašle utočište u nekoj od zemalja na Zapadu omogući što normalniji život.

Dr Stanković kaže da medicina u tome sve više napreduje.

„Na jednom kongresu Severnoameričke asocijacije za dečju i adolescentsku ginekologiju koleginice iz Australije i Severne Amerike držale su predavanje o ovom problemu. U Australiji se uveliko radi na razradnji protokola reoperacije kojom bi trebalo da se umanje posledice odsecanja klitorisa”, objašnjava dr Stanković.

Kako bi se sprečile tragedije, većina islamskih zemalja već godinama apeluje na stanovništvo da, ukoliko nekome verovanja nalažu ovakav zahvat, njega barem obave u medicinskim ustanovama.

Drugi problem predstavlja verovanje nekih žena da je obrezivanje “dobro i neophodno”.

Naime, takav odgovor je dalo čak 60 odsto ispitanica starosti između 15 i 49 godina 2005. godine u jednoj studiji UNICEF-a.

Njihovo mišljenje delilo je “svega” 31 odsto ispitanica u istraživanju 2010. godine.

Dok svuda u svetu zakonodavstvo ne donese adekvatne mere i ne edukuje stanovništvo, svake godine će mnogo devojčica izgubiti priliku da ikada postanu žene.