Kako prepoznati fizičke znakove stresa?

Koji su to znaci stresa?

Česte glavobolje

Imate pulsirajući bol u glavi ceo dan? To može biti glavobolja izazvana stresom ili migrena. Stres izaziva napetost mišića celog tela, a to može da dovede do glavobolje i bolova u leđima, objašnjavaju naučnici. Glavobolja se može razviti kada mišići vrata i glave postanu napeti ili se kontrahuju, a upravo to se događa kada ste pod stresom. Zato je stres jedan od najčešćih pokretača glavobolje i migrene tenzionog tipa. Da biste ovo izbegli, pokušajte da budete dobro hidrirani. Jer, dehidratacija samo pojačava glavobolje.

Problemi sa varenjem

Stomak je jedno od prvih mesta koje pokazuje znake stresa ili anksioznosti. Tokom stresnih perioda, telo pojačava simpatički nervni sistem, a usporava gastrointestinalni sistem. Umesto da pomogne varenje, vaše telo preusmerava svoju energiju na mišiće i srce da bi stvorilo odgovor „bori se ili beži“ što je normalni i prirodan ljudski odgovor na stres. Sporiji gastrointestinalni sistem može izazvati probleme sa varenjem, kao što je povećana želudačna kiselina, žgaravica, mučnina i nadimanje.

Ne spavate dobro

Zapanjujućih 43 procenta odraslih ljudi tvrdi da loše spavaju zbog stresa. Previše stresa koji ne popušta može pokrenuti nezdrav ciklus nesanice i stresa. Loš san onda može dovesti do mentalnih i fizičkih zdravstvenih problema, koji mogu, zauzvrat, uzrokovati stres u svakodnevnom životu, što dovodi do lošeg sna noću. Ulazite u začarani krug zbog kojeg se uvek osećate umorno.

Kako se ljudi zaglave u ovom ciklusu? Glavni razlog je taj što su hormoni odgovorni za stres ujedno i hormoni buđenja: oni su biološki dizajnirani da vas drže budnim i nateraju vaš nervni sistem da radi. Ako vaš nervni sistem nije u stanju da se smiri, a telo i um ne mogu da se vrate u stanje mirovanja, verovatno ćete imati problema sa spavanjem. Povrh toga, dnevni stres takođe može izazvati čudne ili anksiozne snove. Jedna od najboljih stvari koje možete da uradite je da razvijete zdrave navike spavanja.

Znojite se više nego inače

Normalno je i zdravo znojiti se, ali preterano znojenje pod stresom je sasvim druga zver. Kada ljudi doživljavaju situaciju kao stresnu, medula nadbubrežne žlezde (oblast u mozgu) oslobađa hormon adrenalin. On povećava broj otkucaja srca, znojenje, krvni pritisak i brzinu disanja. Kako telo reaguje na uznemirenost ili stres, oslobađa znoj iz apokrinih žlezda koje se nalaze u pazuhu, preponama i na skalpu. Ovaj stresni znoj je drugačiji od „običnog“, on se sastoji od masnih kiselina i proteina.

Srećom, ova vrsta znoja je obično bez mirisa, iako i dalje može biti neprijatna. Lakše je reći nego učiniti, ali pravo rešenje je doći do korena problema i pronaći načine da smanjite nivo stresa, bilo da je to meditacija ili molitva, vežba, terapija, slobodno vreme, lepe aktivnosti…

Gubitak kose

Ako nađete više pramenova kose u odvodu ili četkici, to bi mogao biti znak stresa. Kada nivoi kortizola porastu, oni takođe inhibiraju druge hormone u vašem telu, kao što su hormoni štitne žlezde i jajnika. Kada se to dogodi, vaša kosa počinje da stari, odumire i opada.

Iako je normalno da svakoga dana izgubite 50 do 100 vlasi, ako primetite da se količina kose koja opadne povećava, vreme je da se zapitate da li imate gubitak kose uzročen stresom. Ipak, gubitak kose takođe može biti posledica bolesti ili nekog drugog zdravstvenog stanja, tako da je važno videti specijaliste ako tehnike upravljanja stresom ne smanjuju gubitak kose.

Primetili ste bol u grudima

Bol u grudima je uvek ozbiljan simptom koji treba rešiti – i bolje je da se za svaki slučaj obratite lekaru – ali ponekad njegov uzrok nije problem sa srcem. Stres može biti krivac, a na sreću, bol u grudima zbog stresa nije opasan po život.

Bol u grudima i stres takođe mogu postati začarani krug. Dok stres može da dovede do bola u grudima, zastrašujući bol u grudima može zauzvrat povećati stres. Stoga je upravljanje stresom od suštinskog značaja da se izbegne zarobljavanje u petlji stres-bol.

Malaksalost

Jedan od mnogih emocionalnih simptoma stresa je opšti osećaj malaksalosti: nemir, anhedonija, melanholija i anksioznost. Ako izbegavate da radite stvari koje ste nekada voleli – poput vežbanja, kreativnosti, druženja sa prijateljima ili šetnje – možda se borite ne samo sa stresom, već i sa depresijom.

Često je depresija "podstaknuta dugotrajnom, hroničnom izloženošću stresu". Naučnici su otkrili da osoba pod stresom gubi sposobnost da doživi radost tokom dnevnih aktivnosti. Inhibiraju je hormoni stresa koje telo oslobađa.

Ako primetite da imate bilo koji od ovih simptoma, vaš najboljiprijatelj postaje stručnjak za mentalno zdravlje. Na taj način imate nekoga na vašoj strani da vam pomogne da pronađete načine da se oslobodite stresa i vratite se svom životu na svoj način.