Bože, jesam li to ja?

Napumpane usne „pojele” su pola lica, grudi kao košarkaške lopte štrče na mršavom telu - dovoljno da više ne prepoznaju same sebe! Tako bi se mogla opisati kriza koju trenutno preživljavaju ne samo dve najveće dive Italijanske televizije Alba Parijeti i Simona Ventura već i milioni nepoznatih žena širom sveta. Alba je izjavila da je izluđuju usta u obliku pačjeg kljuna. Simona želi da vrati bivše grudi, male i sportske, prikladnije za njenu dinamičnu ličnost od bujnog poprsja čiji je kreator plastični hirurg.

Iako se kaju, slavne TV voditeljke ništa još nisu preduzele, ali ima ko jeste. Pevačica Kortni Lav zatražila je od svog hirurga da joj smanji „čamac” (mislila je na usta!). Prema podacima odeljenja za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetske bolnice u Njujorku, trećinu svih estetskih zahvata u SAD čine „popravke” onog što je već učinjeno. A iz izveštaja britanskog Udruženja estetskih i plastičnih hirurga saznajemo da je i u Velikoj Britaniji sve više onih koji zahtevaju od estetskih hirurga da im vrate „staro” lice ili telo.

Redizajn lica

Nos. – Stručnjaci ne veruju da iko može „tražiti nazad” originalni nos koji je bio velik, grbav ili šiljast. Događa se, međutim, da novi nos posle izvesnog vremena prestane da se dopada zato što nije dovoljno mali ili bi mogao da bude malo veći, ali ne onako velik kao pre... Dodatno smanjenje nije problem. Povećanje suviše malog nosa – jeste. Zahvat je složen - ubacuju se implantati kosti uzeti od samog pacijenta - i zato se retko radi.

Uši. – Nema mesta kajanju kad se klempave uši zamene malim i estetski besprekornim ušnim školjkama. Kome bi palo na pamet da se hirurgu obrati s molbom da opet bude slonče Dambo?!

Usne. – Ubrizgavanjem hijaluronske kiseline ili kolagena usne prirodno nabubre. Posle izvesnog vremena, kad organizam „apsorbuje” ove supstance, vraćaju se u prvobitno stanje. Reč je, dakle, o zahvatu koji treba ponavljati a, ukoliko rezultat ne zadovolji, dovoljno je sačekati nekoliko meseci da sve bude kao pre.

Ubacivanje „slobodnog” silikona (takozvanog biopolimera) u mnogim zemljama je zabranjeno, ali u nekim nije, često sa katastrofalnim posledicama (računa se da u 40 odsto slučajeva unakazi pacijenta). Silikon, naime, prodire u kožno i mišićno tkivo usana, baš kao kad kap ulja padne na stolnjak i razlije se po tkanini. Da bi popravio stvar, hirurg pribegava invazivnom zahvatu: zaseca deo usnog tkiva (uz rizik da ošteti nerve koji utiču na pokrete i senzibilnost usana), odstranjuje ga i ušiva ranu.

Koristi se i „inkapsulirani” silikon, to jest silikon zaštićen providnom kapsulom, koji se ubacuje u usne i trajno im menja oblik. Kad se vadi, ponovo mora da se zaseče. U oba slučaja postoji rizik od krvarenja, jakog bola i vidljivih ožiljaka.

Jagodice. – Važi isto što i za usne: da bi se dobile istaknute jagodice (ili vilica, ima žena koje i to traže), koristi se silikon.

Za osobu je uvek bolje da zadrži liniju lica koju mu je podarila majka priroda, u protivnom će „raditi” skalpel i ostaviti ožiljke koji su na tom mestu najupadljiviji. Pored toga, tečni silikon koji se koristi za ove zahvate ima veliku manu. „Beži” u dubinu kožnog tkiva, pa privlačna izbočina, koja je nekad bila visoka jagodica, vremenom počinje da „pada” prema obrazu ili vilici. Za dobar i trajan rezultat, jagodice treba naglašavati ubacivanjem silikonskih implantata: legalni su i lakše se uklanjaju.

Oči. – Kad pogledu treba vratiti svežinu, najtraženija intervencija je blefaroplastika: malim rezom na gornjem i donjem kapku, hirurg uklanja višak tkiva. Ukoliko, zbog greške ili nedovoljnog iskustva, hirurg odstrani preveliki deo kože, oči će izgledati upalo. Popravka je moguća primenom lipofilinga: ispod kapka se ubacuju male količine vlastitog masnog tkiva, uzete sa raznih delova tela.

Za korekciju tela

Liposukcija. – Potkožno masno tkivo izvlači se pomoću posebnih cevčica (kanila) kroz male kožne rezove kako bi linija ponovo dobila lep i skladan profil. U ovom slučaju, povratka nema jer jednom izvađeno masno tkivo ne može da se vrati tamo gde je bilo. Stručnjaci kažu da se posle liposukcije niko nikad nije obratio hirurgu sa zahtevom da mu – vrati salo.

Važno je, međutim, otići dobrom i iskusnom specijalisti koji će „usisati” istu količinu masnih naslaga s obe strane tela kako bi se postigla simetrija i izbegli kasniji deformiteti. Učinjeni propusti teoretski bi mogli da se isprave lipofilingom, Drugim rečima, uzeto salo bi se ponovo ubrizgavalo tamo gde se preteralo s „vajanjem”.

Grudi. – San je mnogih žena da ih povećaju, ali kad zađu u godine počinje da im smeta profil seks-bombe i žele da se vrate na „prirodne” mere. A to znači vađenje ubačenih implantata, što nije lak zahvat.

Koža na grudima žene od 40-50 godina, već pomalo opuštena i rastegnuta, odjednom ostaje i bez potpore proteze. Nema, dakle, šanse da bi posle vađenja implantata grudi mogle zadržati oblik i čvrstinu. Naprotiv: visiće i delovaće nekako „ispražnjeno”. Pored proteze, treba odstraniti i fibrozno tkivo (kapsulu) koje se stvorilo oko nje. Trudeći se da zahvat koji se radi u opštoj anesteziji bude što manje invazivan, hirurg će pokušati da izvadi implantate istim „putem” kojim su i ubačeni.

Često je potrebna i mastopeksija: grudi koje vise i klate se treba podići, zategnuti, možda i preoblikovati. Može se uraditi u toku iste operacije: pošto izvadi proteze i ukloni kapsulu, hirurg odstranjuje vertikalni komad kože ispod areole da se povrati čvrstina dojki. Na kraju podiže areolu i bradavicu kako bi sve zajedno bolje „stajalo“.