Budućnost je u personalizovanom lečenju pacijenata obolelih od multiple skleroze

Pacijenti kojima se danas dijagnostikuje multipla skleroza (MS) u Srbiji, na osnovu zdravstvenog stanja i tipa bolesti, dobijaju adekvatnu terapiju, a samim tim i mogućnost da imaju što manje problema, stvaraju porodicu, rade i vode što normalniji život. U odnosu na period od pre nekoliko godina, broj pacijenata sa multiplom sklerozom koji se leči znatno je uvećan i danas terapiju dobija oko 5.000 pacijenata, dok čak 45 odsto njih prima visoko efektivnu terapiju.

Zdravlje

Izvor: B92

Petak, 23.02.2024.

12:13

Budućnost je u personalizovanom lečenju pacijenata obolelih od multiple skleroze
Shutterstock/ sfam_photo

Multipla skleroza je hronična autoimuna bolest, koja se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Broj obolelih u Srbiji je u porastu i prema podacima trenutno oko 9.000 pacijenata živi sa mulitplom sklerozom.

Kako bi se dodatno unapredilo znanje neurologa u Srbiji koji se bave multiplom sklerozom, u Beogradu će, na poziv Udruženja neuroimunologa Srbije, boraviti jedan od najistaknutijih stručnjaka za multiplu sklerozu u svetu, profesorka Jivon Oh, sa Univerziteta u Torontu, u Kanadi.

"Sastanak na kome imamo priliku da ugostimo najistaknutije eksperte kao što je profesorka Jivon Oh, iz Kanade, je pravi primer naših inicijativa za razmenu znanja i iskustava sa kolegama iz inostranstva, jer sa dostupnošću novih terapija se menjaju i unapređuju ciljevi lečenja MS ali i način praćenja toka bolesti. Stoga ulažemo značajne napore u edukaciju svih lekara, kako bi bili u toku sa novinama i kliničku praksu prilagodili onome što rade naše kolege u svetu", napominje profesorka doktorka Jelena Drulović, neurolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Danas je u Srbiji dostupna visoko efektivna terapija za sve oblike MS, kojom se utiče na prirodni tok bolesti. Od 5.000 pacijenta, koliko se leči, 2.300 dobija visoko efektivnu terapiju.

"Najnoviji trendovi lečenja u svetu, koje sledimo i u Srbiji, su da što više osoba sa MS što ranije započne primenu visoko efektivne terapije, što će doprineti boljim kliničkim ishodima, što znači da osoba ima manje akutnih pogoršanja ili relapsa bolesti. Samim tim, u mogućnosti smo da smanjimo dugoročni razvoj onesposobljenosti, na koju svi prvo pomisle kad čuju za dijagnozu multiple skleroze, da usporimo progresiju bolesti i poboljšamo kvalitet života osoba sa MS. Takođe, od pre godinu i po dana napravljen je veliki pomak uključivanjem neurologa iz sekundarnih zdravstvenih ustanova u praćenje toka bolesti osoba sa MS i uvođenje mogućnosti za pacijente da preuzimaju terapiju u najbližem, pripadajućem sekundarnom centru. Time je delimično rasterećen zdravstveni sistem, omogućeno je bolje praćenje bolesti i blagovremeno dobijanje potrebnih informacija od lekara iz sekundarnih zdravstvenih ustanova. Takođe, danas se sve više govori o novim biomarkerima koji bi bili od koristi za prognozu i praćenje pacijenata sa MS. Jedan od biomarkera je neurofilament i cilj je da u narednom periodu i naši lekari dobiju ovaj alat koji bi im dodatno poboljšao praćenje pacijenta i prilagođavanje terapijskog pristupa, a sve u cilju postizanja boljih ishoda lečenja", istakla je profesorka doktorka Drulović. Ono što je danas potrebno stručnjacima koji se bave multiplom sklerozom jesu novi tretmani koji definitivno modifikuju tok MS, i tretmani koji mogu da poboljšaju stanje pacijenata, o čemu je bilo reči na stručnom sastanku.

"Postignut je ogroman napredak u oblasti MS, jedine hronične neurološke bolesti kod koje postoji preko 25 tretmana koji mogu drastično da promene tok bolesti. Ovo je rezultat naučnog otkrića koje je podstaklo klinička ispitivanja, što je rezultiralo povećanjem koristi za pacijente širom sveta. Međutim, još uvek postoji mnogo toga što je ostalo nepotpuno shvaćeno u MS, i mnoge potrebe u kliničkoj praksi, zbog čega su stalni naučni i klinički napori širom sveta od suštinskog značaja. Razumevanje mehanizama bolesti u osnovi progresije MS je najveća naučna potreba. Slično tome, tretmani koji definitivno smanjuju pogoršanje MS i tretmani koji mogu popraviti postojeća oštećenja su najveće nezadovoljene kliničke potrebe. Još jedna važna neispunjena potreba je pronalaženje boljih načina za pružanje personalizovane medicine kod MS-a. Takođe, jedan od najvećih izazova u kliničkoj nezi MS-a je koliko može biti varijabilan tok bolesti kod pojedinačnih pacijenata i s obzirom na to da nam trebaju bolji načini prognoziranja i prilagođavanja tretmana. Pored toga, potrebni su nam biomarkeri kako bismo pružili adekvatnu personalizovanu medicinu u slučaju MS-a, za dijagnozu, prognozu, praćenje bolesti i reakciju na tretman. Ovo je način na koji ćemo moći poboljšati ishode za ljude koji žive sa multiple sklerozom", rekla je profesorka doktorka Jivon Oh.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare

0 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: