Zdravlje

Ponedeljak, 17.05.2021.

10:49

Osobe sa Aspergerovim sindromom vide, čuju i osećaju svet drugačije: Ima ih među poznatima FOTO

Svi znate za Stiva Džobsa, Deril Hanu, Suzan Bojl, Kortni Lav, Vudija Alena, Bila Gejtsa ili Ilona Maska, ali ne znate da oni svi, osim što su poznati i jako bogati, imaju još nešto zajedničko - Aspergerov sindrom, jedan od poremećaja iz autističnog spektra. Već ovaj podatak nagoveštava da ove ličnosti, ali i svi drugi koji ga imaju, imaju probleme sa komunikacijom i socijalnim ponašanjem.

Izvor: S.Vasić

Osobe sa Aspergerovim sindromom vide, čuju i osećaju svet drugačije: Ima ih među poznatima FOTO
Foto: Profimedia

O čemu se tačno radi?

Aspergerov sindrom (AS) nije bolest već, kako za B92.net objašnjava specijalistkinja psihijatrije dr Snežana Japalak, poremećaj koji opisuje drugačije funkcionisanje onih koji ga imaju u odnosu na ostatak populacije, i zbog toga se naziva i neuroatipičnošću. Javlja se kod osoba sa normalnom ili visokom inteligencijom i te osobe često imaju neverovatnu moć da se fokusiraju na detalje, istrajni su, organizovani, dosledni, poštuju pravila, što ih čini pouzdanim i odgovornim.

"AS spada u pervazivne (odražava se u svim segmentima života), razvojne poremećaje koje karakteriše oštećenje socijalnih interakcija, oskudni, stereotipni, repetitivni repertoari interesovanja i aktivnosti. AS je poremećaj koji nastaje tokom razvojnog perioda, i najčešće se dijagnostikuje u ranom uzrastu. Američka klasifikacija bolesti ga svrstava u autistični spektar poremećaja. Osobe sa AS vide, čuju i osećaju svet drugačije", kaže dr Snežana Japalak.

Smatra se da AS ima jaku genetsku osnovu, koja još uvek nije definisana, ali i da spoljni faktori imaju uticaja.

Ne uspostavljaju kontakt očima

AS karakteriše manjkavost socijalnih veština, uzak krug interesovanja, repetitivni (ponavljajući) obrasci ponašanja, osobenosti govora i jezika, problemi neverbalne komunikacije i motorna nespretnost. Da bi se postavila dijagnoza AS neophodno je, kako tvrdi naša sagovornica, da dete ima normalan kognitivni razvoj kao i razvoj jezičkih veština.

"U najranijem uzrastu se primećuje da ne uspostavljaju kontakt očima, čudno se ponašaju u socijalnim situacijama, ne prepoznaju 'govor tela' i izraze lica, što im izaziva poteškoće da razumeju tuđa osećanja i namere 'da čitaju ljude', otežano razumeju šale i sarkazam, nejasne ili apstraktne koncepte, imaju problem u ispoljavanju emocija, iako mogu da budu emotivniji i empatičniji od drugih ljudi."
Foto: Profimedia
"Kod govora se često primećuje odsustvo intonacije i slaba modulacija govora (govore kao roboti), govor može biti značajno glasniji, brži, u obliku opširnih monologa bez uključivanja sagovornika. Skloni su da ponavljaju pokrete, često su nespretni, imaju lošu koordinaciju i mogu ispoljavati poskakivanje tokom hoda i čudno držanje. Imaju neuobičajen odgovor na senzorne stimuluse (zvuk, svetlost, dodir, ukus), vrlo često ispoljavaju preosetljivost, koju prati izbegavajuće ponašanje i anksioznost. Ne vole promene, neočekivane situacije, nedostaje im spontanost. Skloni su ograničenim i ponavljajućim obrascima ponašanja, aktivnosti i interesovanja."

Ne leči se

Prema rečima dr Japalak, koja ima dugo iskustvo u radu sa AS kod odraslih, ovaj poremećaj se ne leči - leče se psihijatrijski poremećaji kod osoba sa AS koji mogu da se razviju usled prevelikog stresa i slabih mehanizama odbrane. Tada osobe mogu da imaju simptome anksioznosti, depresivnosti i/ili psihotičnosti, zbog kojih se javljaju psihijatru.

"Osobe sa AS mogu da unaprede kvalitet života unapređenjem socijalnih veština, govora, motorike kroz treninge socijalnih veština, fizičke vežbe, psihoterapiju, rad sa logopedom, fizioterapeutom, psihoterapeutom i psihologom. U ranom uzrastu su uključeni dečji neurolog i pedijatar." Statistika

AS se češće dijagnostikuje kod dečaka, postoje različite procene učestalosti u odnosu na devojčice. Nekada se smatralo da je odnos 9:1, poslednjih godina se smatra da je taj odnos 3:1, 2:1, što se pripisuje češćem prepoznavaju poremećaja kod devojčica.

Učestalost AS nije sasvim poznata jer se poremećaj ne dijagnostikuje uvek u ranom uzrastu. Neretko se dijagnostikuje tek u adolescenciji, kada se osoba javi psihijatru ili psihologu zbog razvoja anksioznosti, depresivnosti ili psihotičnosti. Po nekim procenama smatra se da oko 50% osoba sa AS ostane nedijagnostikovano, od čega su većinom osobe ženskog pola.

Procena učestalosti AS se razlikuje od autora do autora, najčešće je u intervalu od 0,003 do 0,004% odsto.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

49 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Orban "uvalio kosku" Beogradu?

Mađarski premijer Viktor Orban pohvalio je planove nemačke vlade koja ispituje mogućnost da se procedure za odobravanje azila obavljaju u zemljama koje nisu članice Evropske unije.

9:48

24.6.2024.

13 h

Podeli: