Alkoholizam: Put bez povratka?

Alkohol je jedna od najčešćih bolesti zavisnosti, koja ima ozbiljne medicinske, ali i socijalne posledice.

Od tridesetih godina prošlog veka zvanično je priznat kao bolest koja zahteva vrlo ozbiljno i dugotrajno lečenje. Koliko ovaj problem ne sme da se zanemari potvrđuje i činjenica da od zavisnosti od alkohola pati blizu tri odsto ukupne populacije, i da je po učestalosti na trećem mestu odmah iza kardiovaskularnih i malignih bolesti.

Koliko je važno definisati šta alkoholizam predstavlja, kako nastaje i ko pripada najrizičnijim grupama, objašnjava porodični terapeut, neuropsihijatar dr Vera Trbić.

- Alkoholizam podrazumeva zavisnost od alkohola, a osobe koje pate od ovog problema vrlo često gube kontrolu nad ponašanjem, ponekad doživljavaju i amneziju, kada je bolest u poodmakloj fazi. U najgorem slučaju pacijenti mogu da dožive i delirijum tremens, stanje u kojem celo telo obuzima tremor, odnosno podrhtavanje. Ovom stanju prethodi malaksalost, pojačano znojenje, povišeni pritisak, psihička napetost, neraspoloženost i nesanica. Osoba deluje uplašeno i zbunjeno, a može da ispolji i agresivnost prema okolini. Takvo ponašanje naročito dolazi do izražaja kada počne tremor praćen zastrašujućim halucinacijama. Ukoliko se pacijent blagovremeno ne zbrine u bolnici, može doći do velikih komplikacije, ponekad i do prestanka rada srca.

Kada nastaje delirijum tremens?
- Ovo stanje nastaje drugog ili trećeg dana od uspostavljanja apstinencijalne krize. Zapravo, ukoliko dođe do naglog prekida unosa alkohola, nastaju prilično drastične manifestacije. Praćene su jutarnjim mučninama, drhtanjem, znojenjem, glavoboljom. Ukoliko se stanje ne prepozna i blagovremeno ne potraži pomoć lekara osoba može da uđe u delirijum tremens, doživi epileptični napad i dobije zapaljenje pluća.

Koje su posledice prekomernog konzumiranja alkohola?
- Zavisnost od alkohola može da izazove čak 60 oboljenja. Osobe koje prekomerno piju najčešće se žale na smetnje sa organima za varenje. Zbog oštećenja sluzokože želuca najpre dolazi do nastanka gastritisa i čira, a zatim i oštećenja jetre koja vodi u najtežu komplikaciju - cirozu. Istovremeno, zbog oštećenja gušterače javlja se akutni i hronični pankreatitis. Dugotrajno konzumiranje alkohola dovodi i do oštećenja srca i krvnih sudova, kao i pojave hipertenzije. Nisu pošteđeni ni periferni nervi, najčešće na nogama. Osobe sa ovim problemom žale se na trnjenje u listovima i bolove, posebno izražene pri hodu. Višegodišnje uzimanje alkohola dovodi i do oštećenja mozga, što se prepoznaje po poteškoćama u pamćenju. Na spisku bolesti je i već spominjani delirijum tremens, kao i alkoholna epilepsija.

Koje osobe pripadaju rizičnoj grupi?
- Pod rizikom da postanu zavisnici od alkohola najčešće su impulsivne i agresivne osobe, hiperaktivna deca, kao i osobe sa niskim stepenom samopouzdanja. U rizičnu grupu spadaju i osobe koje alkoholom ublažavaju stres. Muškarci su skloniji ovom poroku, dok žene koje posežu za alkoholom najčešće to čine zbog depresivnih stanja. Istraživanja su potvrdila da u osnovi ovakvog ponašanja leži stres iz detinjstva, ili onaj kasnije doživljen. Primećeno je i da žene više piju u menopauzi i postmenopauzi, jer u to vreme dolazi do hormonskog dizbalansa i gubitka uloge koju imaju u porodici. Ipak, podaci pokazuju da u poslednje dve decenije na četiri do pet muškaraca koji piju dolazi jedna žena. Kod nas su se polovi izjednačili samo u jednom trenutku, za vreme bombardovanja.

Kako da se zavisnik leči od alkoholizma?
- Cilj terapije je da se postigne trajna i potpuna apstinencija. Glavna garancija za uspeh je volja osobe koja ima problem sa alkoholom i želja da se oslobodi zavisnosti. Da bi to postigla mora poptuno da sarađuje sa terapeutom i da bude dosledna i disciplinovana. Zavisnik u tome ne može da uspe sam, već je neophodna sistemska porodična terapija. U terapiji je važno da se razume šta alkohol zavisniku znači, koje negativne emocije stišava, a kada izaziva euforiju. Postupnim raščlanjivanjem dolazi se do razloga zbog kojeg pacijent pije. Kada se dođe do odgovora prelazi se na put promena životnog stila koji je vrlo kompleksan i zahteva izuzetnu disciplinovanost i volju. Istrajnost u odvikavanju je nešto što zajednički postavljaju terapeut i zavisnik, a različitim tehnikama i terapijskim sredstvima to se i realizuje posle određenog vremenskog perioda. Istraživanja pokazuju i da najveći procenat mladih u Srbiji proba bar jednu čašicu žestokog pića sa 14 ili više godina. Međutim, čak 43,3 % prvo pivo popilo je sa 13 i manje godina. Vino je u istom uzrastu prvi put popilo 41,2 %, a žestoka pića 14,1 % šesnaestogodišnjaka. Mesto gde se prvi susret sa alkoholom odigrava u 31,8 % slučajeva su diskoteke, a u 18,1% kafane i kafići. Međutim, zanimljivo je da je kod kuće to učinilo blizu 20% mladih, a u kući vršnjaka skoro 12,5%. Sa druge strane, procenat mladih koji nisu konzumirali alkohol značajno je veći u Vojvodini i iznosi čak 76,1%.

ADOLESCENTI I ALKOHOL
Mladi u Srbiji imaju uglavnom pozitivna očekivanja od alkohola i nisu u dovoljnoj meri svesni rizika koji donosi. Istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", pokazuju da više od polovine učenika smatra da bi se osećalo opuštenije i druželjubivije pod uticajem alkohola. Sa druge strane, samo 36% misli da bi zbog pijanstva moglo da učini nešto zbog čega bi se kajalo. Ova grupa ispitanika smatra da je svakodnevno ispijanje četiri ili pet pića podjednako rizično kao i pušenje jedne ili više pakli cigareta ili uzimanje marihuane. Inače, prema rezultatima istraživanja o zloupotrebi alkohola i droga ESPAD (European school survey project an alcohol and otherdrugs), devet od deset šesnaestogodišnjaka bar jednom u toku života popilo je alkohol. A od svih učenika koji su probali da piju, jedna četvrtina navodi da je do sada 40 i više puta koristila alkohol, što može da se tumači kao znak redovnijeg konzumiranja.

Foto: freedigitalphotos.net