Infrastruktura EPS-a za širokopojasni internet

Prema rečima predstavnika EPS-a Slavoljuba Lukića, oko 20 odsto kapaciteta optičkog kabla, čija je dužina oko 6.000 kilometara, može da se iskoristi za interkonekciju sa Elektromrežom Srbije, deo za bezbednosnu infrastrukturu, potom za elektronsku upravu, dok bi se ostatak kapaciteta moga naći na slobodnom tržištu.

On je dodao i da se u okviru EPS-a može formirati posebno preduzeće koje bi se bavilo telekomunikacionom infrastrukturom.

Direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel) Milan Janković je kazao da bi nacionalna širokopojasna mreža doprinela boljoj javnoj bezbednosti, kontroli saobraćaja, smanjenju digitalnog jaza, promociji turizma, razvoju zdravstva i obrazovanja.

Janković je kazao da bi povećanje udela širokopojasnog pristupa od deset odsto povećalo BDP za 1,3 odsto, zaposlenost za dva do tri odsto, produktivnosti za pet do deset odsto, ali i uticalo na smanjenje emisije ugljen dioksida za pet odsto.

Jedna od dilema, prema njegovim rečima, je i pitanje da li deo te telekomunikacione infrastrukture treba da ostane u državnom vlasništvu, ili ona treba da se integriše sa mrežama ostalih operatora.

Profesor Milenko Cvetinović je kazao da je potrebno raditi na razvoju partnerstva javnog i privatnog vlasništva, čemu treba najviše da doprinese država odgovarajućom regulativom.