Kako je izgledala računarska revolucija made in YU

"U Jugoslaviji računari su osamdesetih bili redak luksuz. ZX Spectrum ili Commodore 64 su koštali kao cela mesečna plata i to samo ako uspete da zaobiđete stroge uvozne zakone. Međutim, onda je 1983. godine, tokom odmora u Risnu, Voja Antonić dosanjao projekat za novi računar, narodsku mašinu koja je mogla da bude izrađena u svakom domu za delić cene uvoznih kompjutera. Rođena je Galaksija, a sa njom i kompjuterska revolucija", navodi Eurogamer.

Antonić za poznati portal kaže da je tada retko ko znao kako izgleda računar i da je najbliži dodir sa računarima većeg dela jugoslovenske populacije bio digitron.

Međutim, tada su stvari počele da se menjaju, a sam Antonić je imao već višegodišnje iskustvo u radu sa mikroprocesorima.

"Voleo sam da se igram sa Z80, uglavnom za kontrolere i animaciju. Međutim, kompjuteri su bili preskupi za mene, pa sam morao da pravim svoje. Jedan od njih je bio tako jednostavan i lak za izradu, da sam pomislio da bi i drugi takođe želeli da mogu da ga naprave", kaže Antonić.

Wikimedia Commons

Kada se vratio sa letovanja u Crnoj Gori, već je imao šeme za novu mašinu. Srce računara je bio jeftini i dostupni Zilog Z80 mikroprocesor, koji je takođe pokretao legendarni Sinclairov ZX Spectrum.

Računar je najviše ličio na ZX81, "sa boljom tastaturom i prijatnijim operativnim sistemom", dodaje Antonić.

Ostatak "Galaksije" je bio prilično bazičan, 32x16 tekstualni mod i gruba 64x48 kockasta grafika, uz aritmetičke rutine delom originalno pisane, a delom "skinute" sa TSR Level 1 Basica.

Sve to je kasnije dograđivano i uprkos limitima osnovni cilj postignut - bio je to jeftin računar, lako dostupan i mnogim Jugoslovenima prvi računar, navodi "Eurogamer".

Koncept je napravljen, a sledeći korak bila je distribucija. To se desilo preko specijalnog izdanja časopisa "Galaksija" - "Računari u vašoj kući".

Još jedno lice sa prapočetaka onoga što se sada zove "IT scena", Dejan Ristanović kaže da bi bilo neskromno reći da je taj magazin pokrenuo revoluciju, ali i da se "poklopilo i vreme i okolnosti da stvari krenu u dobrom smeru".

Posle mnogo posla i višemesečnog rada "Računari" su stigli na kioske, a iako su Ristanović, Antonić i urednik Jova Regasek očekivali da "prodaju 50 ili 100 primeraka", desilo se nešto potpuno drugačije - stiglo je 8.000 pisama ponosnih vlasnika "Galaksije".

Broj je doštampavan dva puta, ukupno u više desetina hiljada primeraka, a ostalo je istorija.

Ljudi su pravili "Galaksije" širom Jugoslavije, neki su ih ostavljali ogoljene, neki su pravili jedinstvene kutije, a zatim je izveden još jedan veliki eksperiment u kome je "saučesnik" bio čuveni radijski voditelj Zoran Modli.

Programi za "Galaksiju" su kao i za većinu računara iz tog doba bili snimani na audiokasetama, uz prepoznatljivi zvuk "škripanja". Tako je Modli u svojoj emisiji Ventilator 202 na Radio Beogradu osim muzike u etar emitovao i to "škripanje".

Ljudi su spremno čekali da pritisnu REC i snime programe, a Modli kaže da se namučio da objasni ljudima sa radija da "škripanje" nije nikakva greška, već stvar za ponos - revolucija na radiju.

"Galaksija" je nastavila svoj put, stigla do brojnih obrazovnih ustanova i domova, a danas je deo vrednih kolekcija, kao i deo postavke u Muzeju nauke i tehnologije u Beogradu - očigledno i predmet interesovanja za nove generacije medija, kao što je Eurogamer..