Održan DIDS 2012

Kao i prethodne godine, teme su obuhvatile globalna zbivanja, upravljanja internetom, ali i lokalnih tema, multijezičnost interneta, uvođenje novih domena, a bilo je priče i o projektima na nacionalnom domenu.

Vladimir Radunović, koordinator programa za upravljanje internetom Diplo fondacije, podsetio je da se na globalnom planu dosta toga desilo na internetu od prošlog DIDS-a.

Dao je osvrt i na Deklaraciju nezavisnosti na internetu iz 1996. godine, Džona Perija Barloua, odnosno dilemu da li država i ceo politički sistem treba da se preslika na internet ili internet mora da ostane suveren prostor.

Postavio je i pitanje i dao jednu verziju scenarija kako bi mogao izgledati 2015. godine ukoliko zažive ACTA, SOPA, PIPA odnosno zakoni nalik njima.

Multijezične domene, Radunović je predstavio kao šansu da se internet razvije.

Kaled Fatal, predsedavajući i generalni direktor Multilingual Internet Groupa, govorio je o prednosti lokalnog pisma za razvoj tržišta. On je rekao da iskustvo iz Srbije nije puno drugačije od onog u arapskom svetu, odakle on dolazi. Sadržaj je značajan, rekao je Fatal, ako lokalnoj zajednici date mogućnost da surfuje na lokalnom jeziku dajete im priliku da učestvuju i doprinose sadržaju.

Pored lokalizacije i iskorišćavanja lokalnog sadržaja on je rekao da je i mogućnost za e-trgovinu veća, a kao ono što nedostaje, Fatal je rekao da je neophodna razmena iskustava.

Georgi Georgievski, direktor prodaje Koordinacionog centra domena .ru i .рф, govorio je o iskustvu Rusije kao zemlje koja je prva uvela ćirilički domena, a, zaključno sa 13. martom 2012., registrovano je 785.151 rf domena. On je govorio o tome kako je proticao proces registracije u Rusiji, a pomenuto je i da domen sovjetske unije, .su, i dalje aktivan, i da je izvesno da će nastaviti da postoji i dalje.

O uvođenju domena na ćirilici u Srbiji, kao jednom o najvećih projekata govorio je Vojislav Rodić, predsednik Konferencije suosnivаčа Registаr nаcionаlnog internet domenа Srbije, koji je za temu izlaganja imao najbitnije aktivnosti RNIDS-a između dva DIDS-a.

Uvođenje novog nacionalnog domena Rodić vidi kao poštovanje ustavnog prava na izražavanje na zvaničnom pismu. Nazivi domena su lokacija, ali još više kao indentitet vlasnika, odnosno jeda od identiteta, rekao je on, a svako proširenje mogućnosti izražavanja treba videti kao nešto pozitivno, kao proširenje tržišta.

Zorаn Stаnojević, novinar RTS-a, govorio je pri kraju prvog bloka o principima i rezultatima Programa podrške projektima popularizacije interneta, 4PI za 2011. godinu.

Photo: RNIDS

Ćirilica na internetu, internet na ćirilici je naziv drugog bloka danas održane konferencije, a na njegovom početku Slobodan Marković, savetnik državnog sekretara za Digitalnu agendu i Mihajlo Stefanović, IT direktor projekta Rastko, govorili su o tehničkim i tehnološkim aspektima .srb domena.

Marković je rekao da je sasvim prirodno imati mogućnosti korišćenja na internetu i da mu je drago što je Srbija jedna od prvih zemalja koja je realizovala uvođenje domena na ćirilici. Probleme, na koje sada nailazimo, Marković je uporedio sa situacijom kada je uvođen DNS, iz 1985. godine, a o problemima je više govorio Mihajlo Stefanović.

On je ispred firme, koja je za potrebe RNIDS-a napravila studiju podrške za ćiriličke domene, testirali su podešavanja servera, upotrebu browsera, pristup sa mobilnih telefona i podešavanje i upotrebu maila u periodu od jula do oktobra 2011. godine.

Jedan od problema sa kojim su susretali u početku je taj što je infrastruktura interneta zasnovana na ASCII kodu, a za prevođenje Unicode domena na ASCII kao prelazno rešenje poslužio je Punycode. Kao neophodan alat, Stefanović je istakao IDN enkoder, koji je dostupan i na sajtu RNIDS-a.
Što se browsera tiče, kod najnovije Firefoxa postoji podrška za IDN, rekao je on, kod Internet Explorera i Chromea su potrebna dodatna podešavanja, dok je kod Safarija potrebno dodati domena na belu listu. Problemi postoje i kod mobilnih browsera.

Stefanović je rekao i da je Sharepoint ukinio podršku 2010. godine, a Adwors je jula 2011. godine uveo podršku za ćirilicu.

Svoje viđenje ćirilice na internetu dala je i prof. dr Aleksаndrа Vrаneš, koja je govorila o načinima promocije i očuvanja naše kulturne baštine na internetu, Mirko Marković, bibliotekаr sаvetnik zа posebne progrаme i projekte Bibliotekа grаdа Beogrаdа, koji je istakao da se u bibliotekama internet koristi kao informativni servis za korisnike, kao predstvo pribavljanja i davanja informacija, zatim Olivera Stojadinović iz udruženja Tipometar, koja je govorila i ćiriličkoj tipografiji na internetu.

Drugi blok zatvorio je Vladimir Marić, pomoćnik direktorа zа аutorsko i srodnа prаvа i međunаrodnu sаrаdnju Zаvoda zа intelektuаlnu svojinu, čiji je fokus bio na zaštiti brendova na ćirilici. On je rekao i da se za ćirilicu treba više boriti nego za intelektualnu svojinu i istakao značaj uvođenja domena na ovom pismu.

Treći blok je, kao i prošle godine, bio posvećen uspešnim projektima na nacionalnom domenu, a ideja o bloku ove tematike nastala je kao ideja o povezivanju uspešnih projekata, a DIDS je time, dovene u blisku vezu sa domaćom internet zajednicom, rečeno je u uvodnom delu.

U ovom delu predstavljenji su neki blog portali, kakav je Tetka.rs il Tarzanija, portali koji mogu pomoći u svakodnevnom radu, kakav je uplatnica.rs, ili korporativni portali, kakav je sajt kompanije Epillion, koji svedoče o korišćenju interneta u poslovne svrhe. Detaljnije i ovim i ostalim predstavljenim projektima možete videti više na http://dids.rs/sr/ucesnici.