Ko upravlja internetom?

EuroDIG 2011 predstavlja zapravo evropsku pripremu za svetsku konferenciju o upravljanju internetom, koja se ove godine održava u Keniji.

Činjenicom da je domaćin ovog događaja, Srbija je postala prva zemlja van Evropske unije koja organizuje ovu konferenciju.

Prema rečima državne sekretarke za Digitalnu agendu, Jasne Matić, za Beograd i Srbiju je jako bitno što je organizacija ovakvog događaja poverena Srbiji, i svaki događaj koji se organizuje u Beogradu pomaže da se loša slika koja je o Srbiji stvorena devedesetih godina, promeni.

Sa globalne strane, internet nema svoje regulatorno telo, i potrebno je da se vode dijalozi kako bi se odredila prava mera regulacije.

Na svečanom otvaranju konferencije, Matić je istakla da je ponosna što može da pozdravi preko četristo predstavnika evropskih vlada, civilnog i biznis sektora, i različitih organizacija. Među glavnim pitanjima kojima će se EuroDIG baviti, ona je istakla stvaranje bezbednog prostora za decu na internetu, poboljšanje bezbednosti elektronskog poslovanja, kao i nastojanje da internet ostane demokratski medij, koji svima daje isto pravo glasa i mogućnost nesmetanog širenja informacija, naročito imajući na umu nedavna događanja na Bliskom istoku.

Podršku ovoj manifestaciji dao je i premijer Cvetković, koji je rekao da internet više nije samo tehnološki fenomen, već je od suštinskog značaja za unapređenje društva.

Photo: Beta

Internet generacija, prema njegovim rečima, već oblikuje našu ekonomiju, a država nastoji da pomogne tako što radi na unapređenju regulatornog okvira, koji je sada u potpunosti usklađen sa evropskom regulativom.

IT infrastruktura je postala podjednako važna kao i energetska infrastruktura, kaže Cvetković.

“Investicije u širokopojasni internet, digitalne tehnologije i razvoj novih servisa koji omogućavaju elektronsku trgovinu, bankarstvo, imaju dugoročan i značajan uticaj na razvoj društva u celini. Ipak, za uspešan razvoj infrastrukture i servisa, neophodno je ustanoviti odgovarajuće regulatorno i političko okruženje, koje će osigurati prostor za inovacije i investicije i omogućiti da internet bude dostupan svima”, rekao je on.

“Investicija u nove tehnologije je investicija u budućnost”, rekao je Cvetković na otvaranju EuroDIG-a.

Photo: Beta

Zamenica generalnog sekretara Saveta Evrope, Moud de Bur-Bukikio, ispred jednog od evropskih tela koje podržava EuroDIG, takođe je govorila na svečanom otvaranju i rekla da je ključno pitanje pitanje poverenja, i to poverenja u vladu, biznis zajednicu i zajednicu koja ima uticaja na internet, kao i da kriminal na internetu mora da se prevenira, otkrije i kažnjava.
Izgradnja poverenja u internet podrazumeva razumevanje i poštovanje ljudskih prava i sloboda, istakla je ona.

Ipak, i pre nego što je zvanično otvoren ovogodišnji EuroDIG, diskusije na temu upravljanja internetom već su započete.

Volfgang Klajnveher, sa danskog Univerziteta Arhus, rekao je da je potrebno stvarima pristupati na nov način.

“U prošlosti je bilo lako definisati šta je privatan život. To je gotovo sada. Istog momenta kada se povežete na određeni uređaj, izgubili ste svoju privatnosti, i ne možete je štititi na tradicionalan način”, rekao je on.

“Svakim klikom na pretraživaču vi obaveštavate vlasnike tog pretraživača o svojim interesovanjima, prioritetima. Nosimo se sa istim pitanjima, ali to moramo učiniti na nov način. To moraju da shvate oni koji donose odluke i postavljaju pravila”, rekao je profesor Klajnveher.

Prvi dan EuroDIG 2011 konferencije ugostio je i predstavnike zemalja u okruženju, među kojima su Nedeljko Čubrilović iz Republike Srpske, koji je izneo podatak da vlada Republike Srpske poslednjih pet godina aktivno ulaže u internet, zatim i Tamaš Ivan Kovač iz Mađarske, koji je rekao da su pitanja informisanja i zaštite na internetu neka od najvažnijih pitanja u današnjem svetu.

Kovač je rekao da je neophodno identifikovati koji su to kritični servisi i infrastruktura, i kako obezbediti ključne servise, i naglasio da se Mađarska, kao predsedavajuća Evropskom unijom, bavi traženjem odgovora na ta pitanja.

Osim informacija o stanju u regionu, Evropi, ali i informisanja o pitanjima od opšteg značaja, EuroDIG 2011 bio je mesto na kome su se mogli saznalti i pojedini podaci vezani za internet u Srbiji.

Tako je Milan Janković, direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije, rekao je da u Srbiji ima 2,4 miliona korisnika interneta, kao i da je tržište telekomunikacija u 2010. godini vredelo 1,5 milijardi evra, od čega je internet činio 130 miliona.

Iako nije fizički prisustvovala, prisutnima se obratila i Nili Kruz, komesarka Evropske komisije za digitalnu agendu, koja je istakla važnost dijaloga o upravljanju internetom, potencirajući da internet korisnici očekuju da ih njihove vlade štite.

Ona se osvrnula i na uvođenje .xxx domena, namenjenog pornografskom sadržaju, i rekla da ne smatra da će ovakav korak učiniti internet bezbednijim mesto, a EuroDIG ostao je uskraćen za jedan deo njenog izlaganja, koji zbog tehničkih problema nije bilo moguće pustiti.

Photo: Tanjug

Iza organizacije ovogodišnjeg EuroDIG-a stoji i Diplo Fondacija, a njen osnivač, Jovan Kurbalija, rekao je da se konferencija odvija u istorijski važnom momentu za Srbiju, koja završava jedno teško razdoblje.
I pored evropskog aspekta upravljanja internetom, postoji jak simbolički značaj EuroDIG-a, rekao je on.

Što se evropskog aspekta tiče, da je izuzetno važno da se u globalnoj debati čuje evropski glas mišljenje je Karla BIlta, ministra inostranih poslova Švedske, koji se putem video poruke obratio pristutnima. On je rekao da pitanja slobode i bezbednosti interneta moraju da idu zajedno, inače će se između njih stvoriti procep.

Internet lobi, kako ga je on nazvao, treba da pomiri interese onih koji lobiraju sa slobodu i onih koji lobiraju za bezbednost na internetu i pokaže u kom pravcu treba ići.

Podršku EuroDIG-u dalo je i veliki broj kompanija. Zlatni sponzor je kompanija Huawei, koja je po prvi put podržala EuroDIG, a Jang Ge je ispred ove kompanije, rekao je da ne može da zamisli bolje mesto za razgovor o upravljanju internetom i budućnosti interneta od Beograda, kao i da se nada da će poruke poslate iz Beograda biti korisne širom sveta.

Generalni sponzor EuroDIG-a 2011 je i Telenor, a generalni direktor Telenor Srbija, Ćel Morten Jonsen, rekao je za Tehnopolis da je činjenica da Srbiji povereno da bude domaćin ovog događaja znak da Srbija ide u dobrom pravcu, a kompanija Telenor dala je svoju podršku jer želi da uključi i da svoj doprinos stvaranju regulatornih okvira kroz iskustva koje ima svakodnevno sa svojim korisnicima.

Što se pitanja upravljanja internetom tiče, on je rekao da je uspostavljanje okvira teško jer ljudi uvek ne shvataju zašto im je nešto potrebno.

Kao što je postavljano pitanje regulisanja informacija kada su se pojavile prve novine, sada se postavlja isto pitanje, ali na drugačijem nivou. Tada je regulatorno telo bila crkva, a sada su regulatorna tela drugačija, a novi, takozvani digitalni svet, donosi brojne mogućnosti, ali i određene pretnje.

Popodnevni deo prvog dana EuroDIG-a započeo je radionicama, a jedna od njih bavila se standardima privatnosti.

Predstavnici Saveta Evrope, biznis sektora, i organizacija koje se bave zaštitom podataka, složili su se da je informisanje prvi korak.

“Svaki klik ulazi u naš digitalni otisak”, rekla je Katarzina Szimilevic iz Panoptykon Fondacije, koja je istakla da je glavni problem što korisnici nisu edukovani.

Regulacija ponašanja kompanija na internetu takođe je bila tema ove radionice, a iako samo šezdeset zemalja ima svoj zakon o zaštiti podataka, generalni zaključak bio je da bi trebalo da kompanije poštuju zakone one države čije korisnike targetiraju njihove usluge.

Razmatran je i pojam besplatnih servisa, i činjenica da korisnici zapravo ne koriste besplatno njihove usluge, već ih plaćaju svojim podacima. Korisnike interneta treba informisati o tome koje podatke daju na uvid i šta se sa njima čini.

Pomenut je i model po kome bi korisnici koji to odaberu, mogli da plaćaju za određene servise u zamenu za potpunu privatnost i čije podatke kompanije koje te servise pružaju ne bi smele da koriste.

Osim toga, govorilo se i o sadašnjem problemu čuvanja podataka na serverima kompanija čak i kada oni više nisu vidljivi na internetu, i pravu korisnika da ukloni svoje privatne informacije ukoliko želi.

Završna tema prvog dana EuroDIG-a 2011 bili su novi internet servisi i poslovni modeli i mogućnosti koje oni pružaju.

Predstavnici Googlea, Microsofta, Telefonice, Telenora, Ericssona i Verizona govorili su o cloudu i mobilnim platformama kao ključnim oblastima na kojima je potrebno raditi u smislu uvođenja regulative, ali i novih poslovnih modela.

Osim toga, pomenuto je i plaćanje mobilnog interneta koje se razlikuje od zemlje do zemlje i mogućnost da jednog dana cene budu više globalne, a manje lokalne.

A dilema po pitanju slobode govora i govora mržnje, cyberkriminala i pretnji na društvenim mrežama, ulozi novih medija i privatnošću, identitetom i anonimnošću EuroDIG 2011 baviće se sutra.

Autor: Jovana Milićević