Pregled sezone - ATP

Prve nedelje nove sezone održavala su se tri turnira – u Adelajdu, Dohi i Čenaju. Takmičenje u Australiji brojalo je 32 tenisera, a igralo se po grupnom sistemu. Jedini je Joakim Johanson uspeo da uprkos porazu prođe dalje, dok su svi ostali pobednici grupa imali maksimalan učinak. Srpski teniser Novak Đoković osvojio je trofej i najavio fenomenalnu sezonu. U finalu je pobedio Krisa Gučonea, domaćeg tenisera, koji je na putu do finala savaldao Gaskea i Del Potra. Levoruki Australijanac je polufinalni meč sa Del Potrom dobio u tri seta (5:7, 6:3, 7:5), ali je 18-godišnji Argentinac pokazao veliki talenat i jedino zahvaljujći surovom žrebu tokom sezone (AO – Gonsales, RG – Nadal, Vimbldon – Federer...) nije već sada plasiran bolje od 57. mesta na svetu.

Turnir u Dohi bio je finansijski najisplativiji te nedelje, pošto je nagradni fond milion dolara. Hrvat Ivan Ljubičić igrao je četvrto uzastopno finale na početku godine (titula u Čenaju i dva finala u Dohi) i konačno je uspeo da se domogne trofeja u Kataru, pošto je pobedio Britanca Endija Mareja sa 6:4, 6:4. Prvi set je trajao skoro sat vremena, a Ljubičić je bio prinuđen da spašava 6 brejk lopti već u prvom gemu. Ipak, drugi nosilac je već prošao velika iskušenja na turniru (pobedio Južnog i Soderlinga u taj brejkovima trećeg seta), izvukao se i iz ove situacije i osvojio (tada) sedmu titulu u karijeri. Ništa nije naslućivalo znatno slabije partije Hrvata i pad sa 4. na 12. poziciju ATP liste. Marej je trijumfom nad Davidenkom u polufinalu pokazao da sazreva kao teniser i bilo je pitanje dana kada će se probiti u Top 10. U tome je uspeo vrlo brzo, u aprilu.

Titulu u Čenaju osvojio je Ksavijer Malis, koji je u finalu bio bolji od Stefana Koubeka sa 6:1, 6:3. Ipak, najteži meč na turniru imao je dan ranije, kada je sa 6:4, 7:6 pobedio prvog nosioca Rafaela Nadala. Duel je bio veoma tvrd, viđen je samo jedan brejk, a Belgijanac je ukupno osvojio samo 2 poena više – 80:78.

Okeanija je bila domaćin dva turnira sa početkom od 8. januara – u Sidneju i Oklendu. Najuspešnii u Australiji bio je Džejms Blejk, a u finalu je pobedio veterana Karlosa Moju sa 6:3, 5:7, 6:1. Amerikanac je dominirao turnirom, a do finala nije prepustio rivalima nijedan set. Sa druge strane, Moja je napravio podvig, pošto je svaki svoj meč igrao u tri seta, a pobedio je Verdaska, Bagdatisa i Gaskea.

Kada u finalu igraju dva španska tenisera, logično je pomisliti da se turnir igra na šljaci. Ipak, u borbi za titulu na betonskoj podlozi u Oklendu David Ferer je brzo i lako savladao prvog nosioca Tomija Robreda – 6:4, 6:2. Jarko Nieminen je na Novom Zelandu ponovo odigrao ispod očekivanja i ispao od Olivijea Rohusa u prvoj rundi. Cela ova sezona bila je katastrofalna za Finca i, da bi se vratio u prvih 20, mora značajno da popravi servis i da bude konstantan u igri.

Na red je došao Australijen open, prvi Gren slem turnir sezone. Federer ga je osvojio ne izgubivši nijedan set, a Fernando Gonsales je fenomenalnom igrom stigao do finala. Detaljnije o toku Otvorenog prvenstva Australije pročitajte ovde.

U nedelji posle AO igrala su se tri turnira, ali ta sedmica je većini najboljih tenisera poslužila za odmor. Ipak, gledaoci takmičenja u Zagrebu bili su u prilici da vide kvalitetno finale, u kom se Markos Bagdatis ’povratio’ nakon rane eliminacije sa AO i pobedio Ivana Ljubičića sa 7:6, 4:6, 6:4. Konkurencija nije bila naročito jaka, igrali su još Južni, Soderling, Klemon...

Peruanac Luis Orna trijumfovao je na turniru u Vinja del Mareu, pobedivši u finalu Nikolasa Masua sa 7:5, 6:3. Jedini ozbiljniji teniser na tom turniru bio je Fernando Gonsales, ali je on, usled premorenosti, ispao u četvrtfinalu od Alberta Montanjesa.

Ksavijer Malis je u Delrej Biču osvojio drugi trofej u sezoni, a u finalu je savladao Džejmsa Blejka sa 5:7, 6:4, 6:4. Sjajni Belgijanac je tokom karijere osvojio tri titule, igrao u polufinalu Vimbldona, a poznat je po tome što uvek odigra iznad svojih mogućnosti u sudaru sa najboljima. Na US Openu 2005. godine gubio je od Agasija sa 2:0 u setovima i 5:3 u taj brejku trećeg, uspeo da nadoknadi deficit, ali je ipak poklekao u petom setu. Snažnim forhendom i riskantnim udarcima najčešće dolazi do poena, a dve titule u ranoj fazi 2007. promovisale su ga u najprijatnije iznenađenje na startu sezone. Ipak, povreda ručnog zgloba odvojila ga je od terena, a poslednji turnir odigrao je u Memfisu, krajem februara.

Giljermo Kanjas je u Košti de Saupeu osvojio prvi trofej od 2004. godine i obeležio svoj povratak na veliku scenu ne izgubivši nijedan set. Eliminisao je Agustina Kaljerija i Huana Ignasija Čelu na putu do finala, a u meču za titulu pobedio je prvog nosioca Huana Karlosa Ferera sa 7:6, 6:2.

Markos Bagdatis je u Marsej došao do drugog finala u dve nedelje, ali trofej je ovoga puta završio u rukama domaćeg tenisera Žila Simona – 6:4, 7:6. Duel je trajao 97 minuta, Kipranin se borio do kraja, uspeo da izbori taj brejk drugog seta nakon 3:5, ali je Simon izdržao pritisak i uz pomoć publike stigao do 200 ATP poena i 84 hiljade dolara. Francuzu je to jedina titula u karijeri, a do nje je došao prethodno pobedivši Hjuita, Bjorkmana i Soderlinga.

Na turniru u San Hozeu Endi Marej je trijumfovao drugi put zaredom. U finalnom okršaju uspeo je da savlada Karlovića sa 6:7, 6:4, 7:6. U polufinalu je, baš kao i 2006. godine, eliminisao Endija Rodika sa 7:6, 6:4. Britanac je sjajnim riternima i neverovatno preciznim predviđanjem svakog poteza rivala uspeo dva puta da oduzme servis Amerikancu, što je bilo dovoljno za plasman u finale.

Mihail Južni na turniru u Roterdamu nije bio jedan od nosilaca, ali to mu nije smetalo da na veličanstven način dođe do treće titule u karijeri. U polufinalu protiv Đokovića Rus je spasao tri meč lopte i na kraju trijumfovao sa 3:6, 7:6, 7:5, dok je bitku za titulu sa Ljubičićem lako okončao u svoju korist – 6:2, 6:4.

Nemac Tomi Has odbranio je titulu u Memfisu, a u finalu je pobedio Endija Rodika sa 6:3, 6:2. Zadivljujuć je podatak da tokom celog turnira Nemac nije dozvolio rivalima nijednu brejk loptu. Interesantno je da su se u polufinalu u Memfisu našla sva četvorica prvih nosilaca, Rodik se revanširao Mareju za prošlonedeljni poraz u San Hozeu, dok je Has lako izašao na kraj sa Mardijem Fišom – 6:3, 6:4.

Huan Monako je pobedio u finalu u Buenos Airesu Italijana Alesija di Maura sa 6:1, 6:2. Bio je to jedan najslabijih turnira, a samo dvojica nosilaca (Čela i Almagro) su prošla grupu.

Do defintivnog ukidanja grupnog sistema takmičenja došlo je posle turnira u Las Vegasu, gde je ’raund robin’ direktno uticao na regularnost turnira. U grupi su bili Džejms Blejk, Jevgenij Koroljev i Huan Martin del Potro. Koroljev je pobedio Blejka, ali je izgubio od Argentinca, pa je Blejku za prolaz dalje bila potrebna pobeda nad Del Potrom uz maksimalan gubitak 5 gemova. Međutim, Del Potro je zbog povrede predao meč Blejku pri rezultatu 6:1, 3:1. Posle brojnih peripetija, odlučeno je da Koroljev prođe u narednu rundu, ali ta afera označila je kraj ’raund robina’. Titulu je osvojio Lejton Hjuit, pobediši u finalu Jirgena Melcera sa 6:4, 7:6. Australijanac je tako desetu godinu uzastopno osvojio bar jednu titulu.

Konkurencija na turniru u Dubaiju mogla je da se meri sa onom na Gren slem takmičenjima, a do trijumfa je došao Rodžer Federer. Švajcarac je u prvom kolu imao težak posao sa Kristijanom Plesom, čak je izgubio i set. Usledila je lagana eliminacija Bračalija, pa duel sa Đokovićem u tri seta – 6:3, 6:7, 6:3 i poslednji meč pred finale – pobeda protiv Hasa sa 6:4, 7:5. Mihail Južni je na početku sezone igrao u životnoj formi i potpuno je dominirao drugom polovinom žreba. Pobedio je redom Nieminena, Berdiha, Nadala i Soderlinga, ali je Federer ipak bio previše dobar u finalu - 6:4, 6:3. Južni je sezonu započeo na 24. poziciji, a sada je 13. U ranoj fazi Australijen opena (3. runda) išao je na Federera, pa je eliminacija bila neminovna. Isto se desilo na Rolan Garosu, samo u osmini finala, dok je na Vimbldonu ispao u 5 setova od Rafaela Nadala. Ukoliko ga žreb posluži na ovogodišnjem US openu, moguće je da Rus napravi dobar rezultat, možda čak izjednači i prošlogodišnji podvig (polufinale).

Mihail Južni, slično Davidenku, udara lopticu u penjanju, a razlika je u tome što Južni igra mnogo rizičnije. Svaku loptu udara ravno, a kada mu krene, retko ko može da mu se suprotstavi (videti pod četvrtfinale US Opena 2006. protiv Nadala). Ima osećaj za skraćene loptice i često ih koristi, čime njegova igra dobija na nepredvidivosti. Najslabija tačka mu je servis, na početnom udarcu najviše oscilira.

Huan Ignasio Čela je pobedio na turniru u Akapulku i tako došao do četvrte titule u karijeri. Argentinac je u duelu za titulu bio bolji od Karlosa Moje sa 6:3, 7:6.

Mart je bio rezervisan za dva velika turnira Masters serije u SAD-u, Indijan Vels i Majami. Ova takmičenja imaju isti broj rundi kaoGren slem, jedina razlika je u tome što su nosioci slobodni na startu.

Giljermo Kanjas je naneo poraz Federeru u drugoj rundi Indijan Velsa i tako prekinuo njegov niz od 41 pobede. Argentinac je ispao već u sledećem kolu, a eliminaciju Federera najbolje je iskoristio Đoković, koji je došao do finala. Sjajno je igrao i Endi Marej, a njegov četvrtfinalni meč sa Tomijem Hasom bio je jedan od najboljih na turniru. Britanac ga je rešio u svoju korist sa 3:6, 6:3, 7:6, uprkos tome što je osvojio manji broj poena (104:109) i što je realizovao samo 2 od 13 brejk prilika. Servis, koji je ranije najčešće bio uzrok loših partija Britanca, funkcionisao je na visokom nivou tokom celog takmičenja, ali je Đoković bio predobar u polufinalu – 6:2, 6:3. U donjoj polovini žreba vladao je Rafael Nadal, koji nije izgubio nijedan set, a za rivale je imao Klemona, Verdaska, H.K. Ferera, Čelu, Rodika i na kraju Đokovića. Nadal je protiv Srbina odigrao jednu od najboljih partija na betonu ikada i slavio nakon 93 minuta – 6:2, 7:5.

Neverovatni Novak Đoković obeležio je i turnir u Majamiju, a do titule je stigao bez izgubljenog seta, dozvolivši rivalima samo jedan brejk. Srbin je tako postao najmlađi šampion u istoriji turnira u Majamiju. Kanjas je ponovo savladao Federera i potom dokazao da nije ’čudo za jedan dan’, pošto je nastavio sa odličnim partijama (pobedio Robreda i Ljubičića), a posustao je tek u finalu. Rasterećeni Kanjas je u prelomnim momentima odigrao bolje, što je i presudilo. Argentinac je iskoristio 3 od 5 brejk prilika, a Rodžer samo 4 od 16. Takođe, Kanjas je uspevao da stigne veoma brze i neugodne loptice, terao Federera na jače i preciznije udarce, što je dovelo do prevelikog broja grešaka. I pored svega, Federer je imao dve brejk lopte za vođstvo od 3:0 u odlučujućem setu, ali velikom upornošću Kanjas se vratio u meč i na kraju pobedio.

Ivo Karlović je trijumfovao na turniru u Hjustonu na šljaci, a u finalu je pobedio Marijana Sabaletu sa 6:4, 6:1. Za tenisera visokog 208 cm kome je servis najjače oružje, zaista su nesvojstvene dobre partije na šljaci, ali Hrvat je prvi titulu u karijeri osvojio upravo na toj podlozi. Najteži posao imao je protiv Hasa u četvrtfinalu, dok je u polufinalu bio bolji od Montanjesa. Karlović ima 28 godina, a igra bolje nego ikada, osvojio je turnir u Notingemu i igrao u finalu San Hozea. Ipak, na Vimbldonu je razočarao, pošto je eliminisan već u prvoj rundi od Fabrisa Santoroa.

U isto vreme odigravao se turnir u Valensiji, a trofej je odbranio Nikolas Almagro (pobedio u finalu Staračea sa 4:6, 6:2, 6:1). Prvi nosilac bio je Huan Karlos Ferero, koji je ujedno bio i jedini predstavnik iz Top 20 na takmičenju u Španiji.

Prvi sezonski turnir Masters serije na šljaci igrao se u Monte Karlu, a pobednik je treću godinu uzastopno bio Rafael Nadal. Španac i Rodžer Federer su do finala stigli bez izgubljenog seta, a Nadal je u odlučujućem okršaju spasao tri brejk lopte i zabeležio 67. pobedu u nizu na šljaci. Odličan meč viđen je u drugoj rundi, kada je Kristof Fligen nadoknadio set minusa i pobedio Marata Safina sa 0:6, 7:6, 6:4. Dramatični duel trajao je 2 sata i 26 minuta, a Belgijanac je u taj brejku drugog seta spasao 4 meč lopte.

Neumorni Nadal je nastavio da hara na šljaci – u finalu turnira u Barseloni savladao je Giljerma Kanjasa sa 6:3, 6:4. Istovremeno, Pol-Anri Matje je na severu Afrike, u Kazablanci, osvojio treću titulu u karijeri, a u meču za trofej lako je izašao na kraj sa Albertom Montanjesom – 6:1, 6:1. Francuska je dominirala u Maroku, pošto su njeni igrači činili polovinu četvrtfinalnog kostura – Žikel, Beneto, Grožan i Matje.

Turnir u Minhenu okupio je odličan igrački sastav, posebno kada se uzme u obzir rejting i nagradni fond turnira (353.500 evra). Prva četvorica nosilaca bili su Has, Berdih, Južni i Bagdatis, a igrali su još Štepanek, Kanjas... Ipak, trijumf je ostvario Filip Kolšrajber, teniser čiji nijedan udarac ne prelazi nivo proseka. Veliki motiv koji je dobio pred domaćom publikom uslovio je najbolje partije koje je 24-godišnjak ikada pružio i koje će teško ponoviti u budućnosti. Pobedio je Klemona, Nieminena, Grožana, Bagdatisa (koji je, doduše, imao problema sa povredom) i u finalu svog dubl partnera Mihaila Južnog sa 2:6, 6:3, 6:4. Njih dvojica su samo nekoliko sati kasnije izašli na teren i osvojili trofej u konkurenciji parova.

Đoković je, neposredno pred dva turnira Masters serije, potvrdio dobru formu trijumfom u Eštorilu. Vrlo težak meč imao je već na startu protiv Andrejeva, a u finalu je pobedio Rišara Gaskea. Fernando Gonsales je ponovo razočarao, eliminisan je u prvom kolu od Matjea. Čileanac od Australijen opena nije uspeo da prođe dalje od trećeg kola na bilo kom turniru, bio je to očajan period za njega.

Turnir u Rimu vratio je Gonsalesa na pravi kolosek, pošto je stigao do finala, gde je izgubio od neprikosnovenog Nadala. Federer je doživeo najteži udarac ove sezone, vrlo lako je izgubio od Filipa Volandrija – 6:2, 6:4. Kritičari su bili veoma oštri, zamerali su Švajcarcu da igra bezvoljno i da pravi mnogo grešaka. Smeliji su čak tvrdili da poraz od Italijana označava lagan silazak Kralja sa scene, ali svi su zaboravljali jednu stvar – Federer je nikad lakše, bez izgubljenog seta, osvojio Australijen open. Takođe, i mediji su na njegove partije počeli da gledaju drugačije - posle izgubljenog seta protiv Huana Monaka u Hamburgu, u izveštajima se najčešće moglo videti kako se „Federer provukao“ ili sl., dok je prošle godine gubitak seta (npr. protiv Klemona u Majamiju ili Suzukija u Tokiju) tumačen kao manje opuštanje u mozgu Švajcarca.

Baš je turnir u Hamburgu dokazao svima da Rodžer Federer ne namerava da ’smanji gas’, bar ne još neko vreme. Vodeći svetski teniser je na severu Nemačke prekinuo Nadalov niz od 81 pobede na šljaci i došao do (tada) 48. titule u karijeri. Posle boljeg starta mladog Maljorčanina, Federer je u naredna dva seta izgubio svega 13 poena kada je bio na servisu i zasluženo došao do pobede – 2:6, 6:2, 6:0. Igra Švajcarca bila je više nego agresivna, napadao je kad god je mogao, često izlazio na mrežu, a o njegovoj taktici najbolje svedoči statistika – u poslednja dva seta samo u samo sedam poena teniseri su odigrali 10+ udaraca.

Turnir u austrijskom Pertšahu pripao je Huanu Monaku, a u finalu je pobedio Gaela Monfisa sa 7:6, 6:0. Argentinac igra najbolju sezonu u karijeri i titula u Pertšahu omogućila mu je skok na 35. mesto ATP liste (sada je 29.) Monfis, koji je zaigrao zahvaljujući ’valjd-karti’, napravio je dva iznenađenja – pobede nad Rodikom i Hjuitom, ali on već daleko zaostaje za svojom generacijom (Đoković, Gaske, Marej) i povremene dobre igre neće mu mnogo značiti u pogledu napretka na listi.

Nadal je na Rolan Garosu još jednom pokazao koliko je mentalno jak, pošto je osvojio treću titulu zaredom, ponovo pobedivši Federera u finalu. Detaljnije o toku Rolan Garosa pročitajte ovde.

Otvoreno prvenstvo Francuske se završilo, a turniri u Haleu i na Kvinsu označili su početak sezone na travi.

Još pre početka takmičenja u Nemačkoj znalo se da na presto dolazi novi teniser, pošto je četvorostruki šampion Rodžer Federer otkazao učešće. Trofej je podigao četvrti nosilac Tomaš Berdih, pošto je u finalnom dvoboju pobedio Bagdatisa sa 7:5, 6:4. Čeh je tokom finala izgubio samo dva poena kada je uspeo da ubaci prvi servis, a na celom turniru nije izgubio ni set. Najveće iznenađenje napravio je Pakistanac Aisam-Ui-Hag Kureši, koji je u prvom kolu savladao Rišara Gaskea sa 7:6, 6:4. Najzanimljiviji meč odigrali su Markos Bagdatis i Robin Soderling u drugoj rundi. Kipranin je izgubio prvi set u taj brejku, ali se, za svoje kriterijume, začuđujuće brzo pribrao, materijalizovao 4 od 7 brejk prilika i pobedio sa 6:7, 6:4, 6:3.

Nikolas Mai je bio najprijatnije iznenađenje na Kvinsu, pošto je stigao do finala pobedivši Bjorkmana, Ljubičića i Nadala. U finalu je pružio izvrstan otpor, ali je presudilo iskustvo Endija Rodika – 2:6, 7:6, 7:6. Mai je bio perspektivan junior, osvojio je Oranž Boul 1999. godine, a najveći aduti su mu servis i volej, pa je logično da mu je specijalnost dubl konkuencija. U Londonu je bio sasvim solidan i sa osnovne linije, što mu je i donelo tako dobar rezultat. Od njega i Karlovića se očekivalo da bar donekle pruže otpor ’linijašima’ na vimbldonskoj travi, ali obojica su vrlo rano završili takmičenje. Rodik je napravio obećavajuću uvertiru za Vimbldon, mada nije ni imao toliko teške protivnike – Štepanek, Bogdanović, Čilić.

Nedelja pred Vimbldon u potpunosti je protekla u znaku hrvatskih tenisera – Ivan Ljubičić je uzeo titulu u Hertogenbošu, a Ivo Karlović u Notingemu. Hrvatski ’broj 1’ je na putu ka osmoj tituli savladao Monfisa, Sepija, Tipsarevića, Benetoa i na kraju Petera Veselsa. Kvalifikant iz Holandije odigrao je odlično, bio je na nivou finala, ali uprkos većem broju poena (106:103), nije uspeo da pobedi – 7:6, 4:6, 7:6. Vesels je jedinu titulu osvojio na travi (Njuport – 2000. godine), a nekada je bio 72. teniser sveta.

Ivo Karlović je do druge titule u sezoni došao pobedom protiv Arnoa Klemona sa 3:6, 6:4, 6:4. Hrvatski div je u finalu odservirao čak 21 as, a na putu do finala savladao je Vavrinku, Simona, Del Potra i Tursunova.

Na Vimbldonu je četrvrtu godinu u nizu viđen isti scenario, Rodžer Federer je ponovo trijumfovao i izjednačio rekord Bjerna Borga po broju uzastopno osvojenih titula na terenima Ol Ingland Klaba. Detaljnije o toku Vimbldona pročitajte ovde.

Pol-Anri Matje je posle solidnog izdanja na Vimbldonu (ispao u 4. rundi od Rodika, prethodno pobedio Ljubičića), nastavio sa dobrim partijama na šljaci i u Gštadu došao do drugog trofeja ove sezone, četvrtog u karijeri. Publika u Švajcarskoj videla je superdramatično finale, Italijan Andreas Sepi servirao je za meč pri rezultatu 5:3 u odlučujućem setu, ali je Matje napravio brejk bez izgubljenog poena, zatim spasao još jednu brejk loptu i na kraju trijumfovao – 6:7, 6:4, 7:5. Prvi set je takođe bio vrlo uzbudljiv, Francuz je servirao za set, ali se Sepi brilijantno vratio i dominirao u taj brejku – 7:1.

U tom meču su se svi mogli uveriti zašto Matje trenutno igra najbolju sezonu u karijeri – nije posustao ni kada mu sevis nije išao, bio je maksimalno skoncentrisan na brejk loptama (iskoristio 5 od 8) i zasluženo je došao do 175 ATP poena i 58 hiljada evra. Francuz je trenutno na 24. poziciji na listi (najbolje u karijeri), a na sedam od prethodnih osam turnira pobedio je minimum dva meča i tako dodao svojoj igri preko potrebnu dimenziju – konstantnost. Matje je svojevremeno smatran velikim talentom, ali operacije na oba kolena tokom 1998. i 1999. godine omele su ga da se u potpunosti razvije. Ipak, kao junior je bio odličan, osvojio je Rolan Garos 2000. godine, a najviše voli da igra na šljaci i betonu.

U Njuportu, poslednjem ovogodišnjem turniru na travi, titulu je odneo Francuz Fabris Santoro, koji je u finalu savladao zemljaka Nikolasa Maija sa 6:4, 6:4. Na takmičenju u SAD-u konkurencija je bila vrlo slaba (prvi nosilac Mardi Fiš), pa trijumf Zimonjićevog bivšeg dubl partnera ne bi trebalo tumačiti kao znak bitnog poboljšanja u igri.

Iste nedelje na programu je bio turnir na šljaci u Bastadu, a treću godinu uzastopno pobedio je teniser iz Španije. Ovoga puta najbolji je bio David Ferer, koji je u borbi za titulu prepustio samo tri gema Nikolasu Almagru – 6:1, 6:2. Prvi nosilac Tomi Robredo je razočarao, pošto ga je već u prvom kolu eliminisao Luis Orna.

Na turniru u Amersfortu senzacionalni pobednik bio je kvalifikant Stiv Darcis i tako postao najslabije rangirani teniser (297) u više od 3 godine sa osvojenom titulom na ATP turu. Belgijanac je pre takmičenja u Amersfortu odigrao samo dva meča na ATP nivou i oba izgubio. Darcis je eliminisao sa 2:0 u setovima Žikela, Simona i Andrejeva, a zatim je nadoknadio set minusa i izbacio Mihaila Južnog – 4:6, 6:0, 7:5. I drugi finalista bio je više nego neočekivan, 33-godišnji Verner Ešauer se borbe za trofej domogao pobedama protiv Almagra, Slujtera, Moje i Hasea. Belgijanac je sjajno odigrao prvi, a zatim dominirao u taj brejku drugog i obezbedio skok za 147 pozicija – 6:1, 7:6.

U Štutgartu je Nadal bio za dva koplja iznad svih, a u finalu je dodavao gas taman kada je bilo potrebno i savladao Vavrinku sa 6:4, 7:5, iako je Švajcarac imao brejk prednosti u oba seta. Stanislas je do turnira u Nemačkoj beležio katastrofalne rezultate i tu je prvi put u sezoni vezao tri pobede, a pobedio je nimalo naivne tenisere poput Kanjasa i Čele.

Češki veteran Radek Štepanek bio je najbolji u Los Anđelesu, a u finalnom okršaju je bio bolji od Džejmsa Blejka sa 7:6, 5:7, 6:2. Razočarao je Fernando Gonsales, kojeg je prvom kolu porazio Zak Fleišman, Amerikanac koji je na turnir došao zahvaljujući ’vajld-karti’.

Karlos Moja je, posle trogodišnje pauze, bio najbolji u Umagu, pošto je u finalu savladao Andreja Pavela sa 6:4, 6:2. Prvi nosilac Novak Đoković je neprijatno iznenadio publiku, pošto je već u drugom kolu izgubio od Viktora Trockog, kasnijeg polufinaliste.

Još jedno iznenađujuće finale dogodilo se te sedmice u Indijanapolisu – igrali su Frenk Dančević i Dmitri Tursunov, a Rus je trijumfovao sa 6:4, 7:5. Turnir je bio prepun neočekivanih rezultata, a tri igrača su se posebno istakla – Dančević, Kveri i Nišikori. Kanađanin je u polufinalu, ali i tokom celog takmičenja, servirao neverovatno dobro, zabio 15 asova i iskoristio slabiji dan Rodika za plasman u prvo ATP finale – 6:4, 7:6. Sem Kveri je u četvrtfinalu eliminisao Džejmsa Blejka i tako prvi put trijumfovao protiv tenisera iz Top 10 – 7:6, 6:7, 7:6. Perspektivni Kveri je imao 34 asa, protiv Karlovića je spasao dve meč lopte i konačno demonstrirao talenat. Kei Nišikori, 17-godišnji Japanac, izbacio je Falju i Berera, ali je Tursunov bio bolji i od Kverija i od Nišikorija, a na kraju i od Dančevića, pa je došao do drugog trofeja u karijeri.