Tanka je linija između tenisera i kriminalca

Nema čoveka na ovoj planeti koji se nije uželeo da gleda normalan teniski meč, sve sa onom dozom neizvesnosti i žamora u publici, napetosti koja se oseti u ključnim momentima.

Nema ljubitelja tenisa, posebno u ovom podneblju, koji nije spreman da u cik zore otvori oči i isprati meč Novaka Đokovića na putu ka devetoj tituli.

Ipak, u oklostima ludila, kojim smo kao civilizacija zapljusnuti u poslednjih godinu dana, u ovoj nestvarnoj pandemiji, mnogo je igala na koje bi taj "balon iz snova" mogao da naleti.

Dovoljan pokazatelj koliko ovo nije "normalan Australijan open" je što se kvalifikacije igraju hiljadama kilometara daleko, u Dubaiju i Abu Dabiju.

Ipak, ponedeljak je bio dan koji je ukazao na ozbiljne probleme. Pojavili su se prvi pozitivni testovi među igračima u kvalifikacijama.

Ovo je ozbiljna, ozbiljna stvar.

Australija je u protekloj godini definitivno su bila zemlja sa možda i najrigidnijim antikovid merama. Sa rekordnim lokdaunom baš u Melburnu.

Šta su sve preturili preko glave stanovnici države Viktorija i posebno grada Melburna, to je za posebnu priču.

U okolnostima kada su plaćali drakonske kazne ako bi se usudili da prekorače zonu od tri kilometra udaljenosti od adrese stanovanja, ili u slučaju da zaborave masku, nije im sigurno bilo do tenisa.

Nekom ipak jeste i Tenis Australija je učinila orgoman napor da se turnir kako tako organizuje i da se održi kontinuitet "Hepi slema".

I svakako, na tome im treba čestitati.

Foto: EPA-EFE/MICHAEL DODGE

Nije to bila laka borba. Rvali su se Kreg Tajli i njegovi saradnici sa vladinim glavešinama i činovnicima, borili se za dah i prostor, da tenis, kao neka vrsta spasonosne pilule, bude jedinstvena "vakcina" za naciju koja je bila ozbiljno pritisnuta žestokim merama u proteklih godinu dana.

I naravno, tu je ekonomski interes bez kog nepopularni premijer Viktorije, Dan Endruz, ne bi pružio ruku s druge strane, a Tenis Australija je svesna da i u ovakvim uslovima treba sačuvati sponzore i saradnike, ali i da bi se koliko toliko pokrili enormni gubici koji im, usled organizacije u ovim okolnostima, neminovno slede.

U pitanju je više od 100 miliona australijskih dolara.

Sve to je, da budemo realni, jedan veliki rizik. Jer balon definitivno može lako da se izduva...

Rodonačelnik termina "Hepi slem", Rodžer Federer, još pre nekoliko nedelja je poslao pozdravnu čestitku uz poruku da ne dolazi.

Neće tamo ni Džon Izner, koji ne bi u svu tu izolaciju da gura i svoju mladu porodicu.

Možda neće i mnogi drugi, ima još vremena za otkaze, videćemo šta nose naredne dve nedelje.

Neki, iako žele, tamo neće moći. Pre svega oni koji su na testovima dobili rezultat da su pozitivni.

Amerikanac Denis Kudla, te Argentinci Huan Pablo Ficovič i Fransisko Čerundolo, ozbiljno su uplašili ionako već zastrašene Australijance.

Ni u samom Melburnu, iako već šesti dan nema nijednog zabeleženog slučaja pozitivnog na kovid testu, situacija nije ružičasta.

Država Viktorija se trenutno suočava sa relativno zanemarljivom brojkom od 38 slučaja zaraženih, ali to je pre svega rezultat strogih mera koje su tamo preduzete.

Ali, šta će biti kada 1.270 tenisera, trenera, ljudi koji su dobili dozvolu da sa nekoliko destinacija slete na teritoriju Australije, zaista dođu?

U Melburnu se plaše najgoreg, da se virus ponovo ne proširi.

Foto: EPA-EFE/DAVE HUNT

Ma koliko to čudno zvučalo, ovaj i ovakav Australijan open ima mnogo protivnika među samim Australijancima.

Komentar u "Herald sanu" od 9. januara, najbolje svedoči koliko je mutna voda Jare u ovom trenutku.

Problem je što je vlada države Viktorija zatvorila internu granicu prema Novom Južnom Velsu, gde je trenutno najviše kovid pozitivnih.

I što veliki broj rezidenata Viktorije, kažu više od 31.000, koji se tamo našao iz raznoraznih razloga, sada sprečen da se vrati svojim kućama.

Ljudi se snalaze kako znaju i umeju, spavaju po kampovima, jeftinim motelima u Sidneju i drugim mestima i nemaju dozvolu čak ni da vrate decu kućama kako bi od 28. januara nastavili sa školom!

Morala je da reaguje i Vlada i donese nove mere, ali svi ti prelasci iz narandžastih u zelene zone, sa neibežnim strahom od ulaska onih iz crvenih zona, pojačava nervozu pred početak turnira.

Otuda je za mnoge dolazak 1.270 privilegovanih teniskih poslenika, balvan u oku za mnoge u Melburnu.

"Može li neko od nadležnih da objasni meni i ostalim Viktorijancima kako ocu devojčice sa posebnim potrebama možete da kažete da ne može da se vrati kući, a da Novak Đoković može da sleti i smesti se u apartman hotela Hajat? Kad dođe, šampion Australijan opena može da napusti hotel i trenira pet sati dnevno. Novak i svi ostali teniseri biće prevoženi do teniskih terena da bi prebacivali lopticu. Prezaštićene teniske zvezde zahtevaju, da, ako će nas već obasjati svojim prisustvom, onda im se mora dozvoliti da treniraju, inače bi odbili da dođu“, piše kolumnista "Heralda" Stiv Prajs.

Možda je neosnovano uzeo baš Novaka Đokovića kao primer, ali iz ovih redova se oseća velika doza ogorčenosti i protivljenja odluci da tenisa u Melburnu 2021. uopšte bude. I oseća se taj orgoman strah od virusa, od njegovog novog širenja zajednicom.

Uostalom, to što su određeni hoteli u gradu, u poslednji čas odbili da prime tenisere i njihove trenere, najbolje svedoči o zastrašenosti tamošnje populacije.

Foto: EPA-EFE/HAMISH BLAIR

Druga priča je kako bi se sve to moglo reflektovati na tenis i njegove aktere, igrače i igračice.

Rizikovati da prevalite tolike hiljade kilometara da vam urade test i, što je sasvim moguće, daju pogrešne rezultate? Jer toga je, saglasni ste, bilo i do sada. Setite se Njujorka.

Zamislite kako bi se Novak Đoković osećao posle onakvog epiloga na US Openu da mu neko u Melburnu saopšti greškom da je opet pozitivan na koronavirus i da ne može da nastavi takmičenje?

O tome kakav pakao bi usledio u smislu izolacije i karantina da i ne govorimo.

Ili, zamislite da pod tim najavljenim merama bezbednosti, neko nehotično prekrši pravilo o karantinu i izolaciji? Da dođe do neke vrste nesporazuma?

Nije šala, zaista, jer su i Kreg Tajli, ali i ministarka policije, Liza Nevil, koja je zadužena za operaciju karantina svih učesnika, najavili da igrači koji prekrše protokol o karantinu mogu biti, citiram – "diskvalifikovani sa turnira, oduzet im zarađen novac, biti im naređena još stroža izolacija od strane Vlade, uhapšeni i deportovani?"

Sportsko takmičenje i termini "uhapšeni i deportovani"... U kakvom to svetu živimo?

Pristaju li to onda teniseri i teniserke na dobrovoljni odlazak u zatvor, u neku neobjašnjivu situaciju gde su suočeni sa brojnim rizicima kojih možda nisu dovoljno ni svesni?

Kako uopšte igrati vrhunski tenis pritisnut svim tim uslovljavanjima i ograničavanjima?

Nisam iznenađen vešću da je jedna od vrhunskih igračica, Ukrajinka Jelina Svitolina, unajmila mentalnog trenera kako bi se izborila sa svim tim stresom i neizvesnošću.

To će verovatno uraditi i mnogi drugi, koji su, finansijski u prilici da sebi to priušte. Onima koji to ne mogu, ostaje da se snalaze kako znaju i umeju.

Priznajmo, Tenis Australija rešila je da hoda po štrici žileta. Velike su šanse da se poseku iako ne dobijaju mnogo.

"Logistički, izvesti ovako nešto, dovesti 1.270 ljudi sa 80 čarter letova, biće pravo malo čudo, ali spremni smo na to", rekao je Kreg Tajli.

Ostaje mu samo da veruje da balon, kada počne turnir, neće pući. I da se koronavirus neće proširiti, a tenis biti okrivljen za novi talas pandemije u Viktoriji, kako je bio slučaj sa Formulom 1 prošlog marta, kada je sve počelo.

U protivnom, Tajli i saradnici neće imati gde da se sakriju. I ni tona aspirina neće uspeti da zaleči glavobolju koju bi tako nešto moglo da prouzrokuje.

Kada politika napadne sport, obično je jasno ko na kraju ispadne žrtva i gubitnik.