Rožerio 'M1TO' Seni – golman sa 'krizom identiteta'

Naletimo na običnu verziju, ali i na onu namenjenu za tržište Amerike, sa nekolicinom klubova iz Južne Amerike, i uzmemo obe. Nekoliko sati kasnije ili bolje rečeno – nekoliko desetina partija kasnije – kako nismo ni pipnuli evropsku verziju, došlo je do duela Sao Paula i Flamenga.

Igrao se osamdeset i neki minut na ’Murumbiju’, a ja sam se kao domaćin izborio za slobodnjak na dvadesetak metara od gola, polulevo. Ortak dobija žuti, ide animacija i sledeće što vidim jeste da će pobedu pokušati da mi donese golman.

Tada apsolutno nisam imao pojma ko je on, tačnije nisam znao zašto je ’fabrički’ namešteno da mi slobodne udarce izvodi čuvar mreže. Naravno, znao sam za Hosea Luisa Čilaverta, Renea Igitu i donekle Horhea Kamposa, ali ko je sad ovaj?!

Beta/AP

Naredni šok usledio je kada sam mu pogledao ocene za prekide, da bi nepun minut kasnije, pošto je lopta završila u samom roglju (pozdrav Krletu), Rožerio Seni slavio pobedu sa mnom i navijačima.

Uskoro sam osetio sve blagodeti interneta, a nije dugo bilo potrebno da se upoznam sa četvorostrukim svetskim šampionom, Ginisovim rekorderom, legendarnim kapitenom ’Trikolora’ i golmanom koji je čak 131 put tresao mrežu kolege na liniji prekoputa.

“Kao mali sam, kao i sva deca uostalom, igrao u polju, ali mi nije dugo trebalo da shvatim da imam dar za golmana, pored solidne tehnike koju sam posedovao. Ipak, iako više nisam ’igrao’, to ne znači da sam želeo da prestanem da izvodim slobodnjake“, kaže Seni, “Slobodni udarci čak nisu ni fudbal, već šutiranje lopte. Sastoje se od dve stvari – fizike, jer morate da šutnete loptu kako treba, i psihologije, pošto morate da znate gde da je uputite. Tako nešto nije problem za većinu profesionalaca, ali bi morali – kao ja – da skupe hrabrost i pokušaju“.

Getty Images

Međutim, verovatno ni momak rođen 22. januara 1973. godine u državi Parana, gradiću Pato Branko, nije verovao da će mu upravo ta hrabrost obeležiti život i karijeru, ali i upisati ga u fudbalske knjige zlatnim slovima.

Kao dečak preselio se sa porodicom u državu Mato Groso, gde je kao petnaestogodišnjak postao član lokalnog Sinopa. Samo dve godine kasnije trener Nil Neves odlučio je da je Rožerio spreman za profesionalni debi, pa je ovaj bio prinuđen da dâ otkaz u Nacionalnoj banci Brazila, pošto je pored lopte veoma dobro baratao i brojevima.

Uspeo je da sačuva mrežu u debitanskih 90 minuta, pa se i narednog vikenda našao među stativama. Na uvodnih jedanaest mečeva šest puta je ostao nesavladan, što je bilo dovoljno da velikan sa Murumbija isplati obeštećenje u loptama i dresovima i u svoje redove dovede jednog od najtalentovanijih golmana u zemlji.

Beta/AP

Tek punoletnom Rožeriju bilo je jasno da je daleko debi na velikoj sceni, pošto je u klub istog leta doveden Armelino Doniteti Zeti, pored već dvojice čuvara mreže, jedan od boljih golmana u istoriji zemlje ’kafe i fudbala’, ali Seni je novonastalu situaciju iskoristio na najbolji mogući način. Štaviše, upravo je tradicija koju je započeo sa Zetijem u bliskoj budućnosti možda i bila ključna na njegovom putu.

Sao Paulo je tih godina, više od pola decenije, vladao Brazilom, Južnom Amerikom i svetom. Predvođen Zetijem, Kafuom, Ronaldaom, Raijem, Milerom i trenerom Teleom Santanom osvojio je 11 trofeja. Najviše se ističu svakako oni namenjeni klupskom prvaku sveta, kada su pobeđeni evropski giganti Barselona i Milan – uz po dve nacionalne titule, Kopa Libertadoresa i Rekopa Sudamerikane.

Istovremeno, Seni je na treninzima sa mladim timom učio i strpljivo čekao priliku, ali ni među svojim vršnjacima nije bio siguran prvi izbor jer su ’Trikolori’ i u svojim redovima imali momka koji obećava. Ipak, sudbina je htela da 19-godišnji Alešandre izgubi život u saobraćajnoj nesreći, a Rožerio bude taj koji će biti prekomandovan u seniorski tim. Iste godine, 1992, debitovao je za prvi tim, zamenivši Zetija u poslednjih pola časa meča sa Gvaranijem.

Seni sa idolom Zetije (Beta/AP)

“Tih pola sata promenilo mi je život, na veliki broj načina. Ušao sam umesto Zetija, našao se među stativama Murumbija, dok navijači pevaju pesmu koju pevušim po čitav dan od kada znam za sebe. Malo je reći da mi je tih 30 minuta trajalo kao trista“, otkriva Seni.

Nastavio je postepeno da napreduje, a posle specijalnih treninga gde su njegovi saigrači vežbali prekide i slobodnjake, njegov idol i on nadmetali su se u pogađanju prečke. Napravili su od toga klasičnu opkladu, pobednik je bio onaj sa više pogodaka, a poraženi je vodio na klopu.

“Nije teško pogoditi ko je bio bolji, dovoljno je da nas pogledate. Vidite da ja baš i nemam pločice (smeh). To je bilo ključno, to naše takmičenje, pitanje da li bi uvideo da mogu konzistententan, da u visokim procentima pogađama ono što želim“, rekao je Brazilac.

Pošto je shvatio da ima sve što je potrebno, da bez ikakvih problema može da pošalje loptu gde želi, stavio je ’zid’ i počeo da gađa nekoliko centimetara niže – lopte su u serijama završavale u mreži.

Beta/AP

“Mislim da mi pomaže činjenica da sam i sâm golman, pogotovo sa psihološke strane. Ja znam kako se on oseća, šta oseća... Ako je neko s kim se često sastajem ili znam kakvim stilom brani, onda dobijam i mogućnost da šutem ’kontra’ od njegovog instinkta. Da ga držim na ivici do momenat pre nego što zahvatim loptu“, smatra Rožerio.

Zeti je u decembru 1996. godine napustio klub, a Seni zauzeo mesto koje je toliko želeo i išćekivao – postao je prvi golman kluba za koji navija od malih nogu. Tu ga naravno nisu doveli golovi iz penala i slobodnih udaraca, već neverovatni refleksi i osećaj u petercu, kao i mogućnost da kao ’treći bek’ pomogne timu u započinjanju akcije. Takođe, veoma dobro je ’čitao’ protivničke prekide, ali i savetima sa linije činio odbranu obazrivijom, stavljajući je uvek na pravo mesto.

U uvodna tri meča oduševio je navijače paradama i sigurnim intervencijama, da bi već na četvrtom nagovestio da sa istom lakoćom ume da pogodi protivničku mrežu. Savršeno je izveo slobodnjak protiv Sao Žoaoa, pogodio je rašlje, a već iste sezone postao je prvi izvođač svih ’direktnih’ prekida.

Getty Images

Ustalio se na golu, postao omiljen među navijačima, da bi nagrada za sjajnu prvu sezonu, koju je zavšio sa četiri data gola, došla u vidu poziva selektora Marija Zagala i osvajanja Kupa Konfederacija sa ’Selesaom’. Ipak, nije se dugo zadržao u nacionalnom timu, pošto je veoma burno reagovao na šalu saigrača, koji ga je ošišao u snu (kasnije je postalo jasnije zašto), pa je Zagalo odlučio da ga više ne zove jer ’remeti timski duh’.

Koncentrisao se na obaveze u klubu, igrama i ponašanjem van terena postao je pravi vođa generacije, a nedugo zatim iz svlačionice je izlazio sa kapitenskom trakom. Jedina kontroverza u vezi sa njegovom karijerom odigrala se početkom trećeg milenijuma, kada je u klub stigla ’ponuda’ londonskog Arsenala, preko menadžerske agencije ’Tango Sports marketing’.

Međutim, na kraju se ispostavilo da ni Arsenal ni izvesni biznismen Rožerio Oliveira ne znaju ništa o ponudi, a ishod svega bila je suspenzija Senija na 29 dana od strane predsednika kluba Paula Amarala. Prvi čovek Sao Paula nije verovao u novinske natpise, zbog kojih je Seni podneo nekoliko tužbi, pa je namerno tako kaznio svog golmana – plata mu je legla poslednjeg dana u mesecu, prvog dana po isteku suspenzije.

Getty Images

Većina navijača burno je reagovala posle celog događa, negodovavši zbog stava uprava, ali delovalo je da ni to neće biti dovoljno da voljeni kapiten ode iz kluba za koji živi, pogotovo posle izjave predsednika da će mu finale Kopa Libertadoresa protiv Flamenga biti poslednji meč u crveno-belom dresu.

Ali, upornost navijača, prva ’Srebrna lopta’ (nagrada za igrača godine šampionata Brazila) i veoma dobre parije na putu ka trofeju Paulisa naterale su čelne ljude da svom kapitenu ponude novi ugovor, uz povišicu, a ostalo je istorija.

“Ostajem kod kuće“, kratko je rekao Seni i prekinuo višemesečno ćutanje, iako je ocena javnosti o njegovom odlasku bila jedinstvena.

Deceniju i po kasnije Rožerio Seni vlasnik je nekoliko impozantnih fudbalskih rekorda, najvrednijeg trofeja najvažnije sporedne stvari na svetu, Ginisov rekorder, a i dalje je tamo gde je sve počelo, u ulici Praca Roberto Gomeš Pedrosa – domu fudbalera najtrofejnijeg brazilskog kluba.

Getty Images

“On je fantastičan golman, sa najboljom tehnikom koju sam ja ikada video. Takođe, neverovatno je snažna ličnost, što ga je dovelo do toga da postane ikona navijača“, reči su legendarnog Raija, čovek koji je iz prvih redova posmatrao razvitak karijere velikog prijatelja.

Sve bolji i sigurniji nastupi doveli su do poziva selektora Emersona Leaa za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine, stativa ga je delila od prvenca u nacionalnom dresu protiv Kolumbije, da bi se Rožerio onda našao i na spisku putnika za Mundijal pod komandom Luisa Filipea Skolarija.

Na putu ka petom ’svetom gralu’ ’Selesaa’ Seni je učestvovao sa osam minuta (plus nadoknada), na meču sa Japanom u grupnoj fazi, a čak i tada pisao je istoriju. Bio je to prvi put od Svetskog prvenstva u Engleskoj 1966. godine da su Brazilci poslednji put koristili dva golmana na završnom turniru.

Getty Images

Kada je u pitanju klupska karijera, kao najbolja svakako se ističe sezona 2004/2005, kada je osvojio tri velika trofeja, pregršt individualnih priznanja, ’pobedio’ veliki Liverpul, ali i pokazao da je s pravom među najboljim izvođačima slobodnjaka u istoriji.

Sao Paulo je te godine osvojio novu triplu krunu u svojoj istoriji, a Rožerio se potrudio da njegovo ime bude na samom početku te priče. Redom je iznad glave dizao trofeje Pauliste, Kopa Libertadoresa i FIFA klupskog svetskog prvenstva, a bio je i najbolji strelac tima sa 21 postignutim golom! Takođe, presigao je Čilaverta po broju postignutih golova (62), Valdira po broju nastupa u klupskom dresu (618), dok je ispred Stivena Džerarda pokupio i nagradu za najboljeg igrača Klupskog SP.

“Iako sam bio deo tima, velikog tima, koji je pokorio planetu... Ovo je bilo drugačije, ovo sam čekao, teško da mogu da opišem kako se osećam. Što se mene tiče, mogu i sada da završim karijeru...“, jedva je sastavio rečenicu posle trijumfa nad ’Redsima’ u Tokiju. Nastup na tom meču bio mu je možda i najbolji u karijeri, tokom celog meča dovodio je igrače prvaka Evrope do ludila fascinantnim odbranama, a posebno se ističe i slobodnjak koji je ’skinuo’ upravo kapitenu rivala. Golom protiv Al-Itihada u polufinalu opet je postao jedini golman strelac na FIFA KSP.

Nastavio je u istom ritmu, zaključno sa 2008. godinom postigao je neverovatna 52 pogotka, a posle nova dve trofeja i osvajanja nagrade za najboljeg pojedinca godine, sve oči bile su uprte upravo u njega na gala većeri u “Gradskom teatru u Rio de Žaneiru.

Kada je držao govor kao najbolji igrač i najbolji golman nacionalnog šampionata (rekordni šesti put), ali i kao prvi igrač koji nastupa u Južnoj Americi a da je kandidat za čuvenu ’Zlatnu loptu’ Frans Fudbala.

“Ne znam šta bi blo da sam otišao, ali znam da ovo nisam mogao ni da poželim. Hvala vam svima, pogotovo mojoj porodici i navijačima, ali i svim trenerima koji su mi verovali i saigračima koji su me načinili boljim. Svi ovi trofeji su moji koliko i vaši. Hvala vam iz sveg srca“, rekao je emotivni Seni, tog trenutka najtrofejniji igrač u klupskoj istoriji sa 22 titule.

Getty Images

Služio je klubu još sedam dugih godina donevši mu još nekoliko ’manjih’ kupova, ali i prvu Kopa Sudamerikanu 2012, a za to vreme rekordi su padali kao domine, kako klupski, tako i svetski.

Posle Čilavertovog i Valdirovog rekorda, najpre je postao golman sa najviše mečeva bez primljenog gola, pa i drugi čuvar mreže koji najduže nije primio gol u brazilskom fudbalu, 990 minuta, iza svog nekadašnjeg trenera Emersona Leaa – 1.057. Zatim je oborio rekord Zinja po broju nastupa u šampionatu, a uskoro i postao golman sa najviše nastupa u Kopa Libertadores.

Na red su došli rekordi ikone Mančester Junajteda Rajana Gigsa, i to u dve kategorije – 590. trijumfom pretekao je čuvenog Velšanina po broju slavlja u istom dresu, a sa 982 meča na kojima je bio kapiten dobrano je premašio Gigsovo dostignuće među ’Crvenim đavolima’ i u tom segmentu. Dve i po decenije i 1237 mečeva kasnije, srušio je i apsolutni svetski rekord defanzivca Linfilda Junajteda Noela Beilija, koji je u 1014 navrata nosio dres severnoirskog šampiona u zvaničnim utakmicama, dok je pao i Peleov (18) rekord po broju sezona za jedan brazilski tim – 25.

Kraj svog jedinstvenog putovanja kroz život i istoriju namenio je za 2013. godinu, ali mu je poraz od Kruzeria promenio planove. Produžio je ugovor na još dve godine, a definitivna tačka stavljena je posle povrede 28. oktobra. Veliki Rožerio Seni potvrio je ono što je najavio pred start sezone i 42. godini odlučio da je dosta, da je stvarno kraj.

Lubitelj zvuka bendova kao što su ’AC/DC’, ’Dire Straits’, Lynyrd Skynyrd, ’Pink Floyd’ i nije mogao da se oprosti drugačije – već pravim rok-en-rol spektaklom pred više od 60.000 navijača na njegovom Murumbiju.

Getty Images

“Mislio sam da ću biti daleko tužniji, ali osećam se veoma dobro. Osećam se ispunjen kao sportista. Kada pogledam iza sebe osetim veliku sreću zbog svega... Pobeda, života, karijere, prijatelja, trofeja... Ipak, želeo bih da ovaj trenutak posvetim svojoj majci, koja nije više s nama, a koja je imala priliku samo jednom da me gleda u dresu Sao Paula“, rekao je šesti najbolji strelac u istoriji kluba na oproštaju.

Naravno, pogodio je i na oproštaju, koji su uveličale gotovo sve legende sa kojima je nastupao – legende koje su obeležile Brazil, klub Sao Paolo i dale posebnu notu jednoj epohi istorije svetskog fudbala. Bio je to sudar tri ’Senijeve’ generacije – one u kojoj je počeo, one s kojom je ponovo dostigao vrh, i one s kojom je sve završio.

Ne mogu da se otmem utisku da je legendarni ’M1TO’ (čiji nadimak čini kombinacija reči mit i broj nastupa u dresu voljenog kluba), otišao nekako previše tiho. Bez zasluženih hvalospeva, reportaža, specijalnih emisija, pa sam delom i iz tog razloga učinio da nipošto ne ponovim istu grešku.

Getty Images

Ako ništa, barem je ovo zaslužio, redove na nekoliko strana zbog svega što je uradio za sport koji najviše volimo. Promenio je način na koji gledamo na fudbal, a posebno na poziciju čoveka čija je primarna funkcija čuvanje mreže, ali je i pokazao da je ljubav prema klubu nešto istinski posebno i neobjašnjivo.

“Kada umrem, želim da me kremirate i da moj pepeo pospete baš ovde – na Murumbiju, kako bih uvek mogao da se sećam svega što se ovde dogodilo“, završio je svoj govor Rožerio Seni, dok je istovremeno 60.000 ljudi ’vadilo nešto iz oka’.

Za kraj, lik i delo čudesnog golmana možda najbolje staju u sedam reči, koje preko decenije stoje na transparentu na tribinama stadiona Sao Paula.

“Svi imaju golmana, samo mi imamo Rožerija“.