"Umreti bez stresa", "U zemlji krvi i idiota"... Sve knjige Vedrane Rudan koje čita ceo svet

Knjige Vedrane Rudan ostaće iza nje i zauvek čuvati sećanje na spisateljicu britkog jezika, koja je zbog svog načina pisanja često bila i napadana, ali mnogima omiljena.  Bila je novinarka, kolumnistkinja, radila je kao urednica na Hrvatskom radiju i voditeljica TV emisije, a kako piše na njenom blogu, svaki put je dobila otkaz.

Jedan je o najčitanijih autora u regionu, a njene tri knjige prevedene su i u Rusiji i u Americi. Takođe, širom Evrope i sveta igrane su predstave rađene po prema njenim knjigama.

Poslednju knjigu objavila je 2024. godine.

Ovo su knjige Vedrane Rudan

Umreti bez stresa (2024)

U svojoj najnovijoj knjizi Umreti bez stresa, Vedrana Rudan nas britkim humorom i beskompromisnom iskrenošću vodi kroz političke, društvene i svakodnevne apsurde, otkrivajući istine koje nas često ostavljaju bez reči, ali i sa osmehom na licu.

Doživotna robija (2022)

Nakon smrti muža, koga je beskrajno volela, Loli ponestaje volje. U životu je jedino drži nada da će na licu svoje prelepe ćerke Tine konačno ugledati iskreni osmeh. Zbog tog osmeha spremna je na sve.

Mateja Stanisavljevic/ATAImages

Puding od vanile (2021)

Šta je to demokratski fašizam, zašto Marija nije abortirala, kako ubijati starce bez hiljadu zašto i kako je biti Evropljanka u Beogradu, samo su neka od pitanja koja postavlja Vedrana Rudan u svojoj novoj knjizi.

Ples oko Sunca (2019)

U autobiografiji Ples oko Sunca, iskreno i bez ulepšavanja, Vedrana Rudan piše o svom nimalo bezbrižnom detinjstvu, o deci i unucima, o putu koji je prešla od prodavačice sladoleda na rivi do najčitanije spisateljice u regionu.

Kad je žena kurva / kad je muškarac peder (2007)

Rukopis Vedrane Rudan oštar je poput smrtonosnog štektanja strojnice. Starost, smrt, gubljenje lepote, loš seks, mržnja, nasilje, pokvareni, ustajali međuljudski odnosi – sve su to naličja onih lepših tema koje zapravo pokreću autorku: mladosti, života, lepote, dobrog seksa, ljubavi, blagosti, dobrih, svežih ljudskih odnosa.

Život bez krpelja (2018)

Rudan: "U jednom trenutku, dobro, ne baš u samo jednom, svoju sam decu doživela kao krpelje koji će mi piti krv dok budem živa. Očajna, napisala sam priču misleći da je to samo moja priča. Kad tamo… Krpelji svuda oko nas."

Muškarac u grlu (2016)

Ispod pojavnog, spoljašnjeg sloja narativa lagano izbija gorak utisak o nemogućnosti komunikacije, o teškoćama na koje nailazimo u nastojanjima da dosegnemo ideal istinske bliskosti između dvoje ljudi, o tome kako smo čak i u najbliskijim vezama koje u životu ostvarujemo ipak osuđeni na to da do kraja ostanemo zarobljeni u sebi samima.

Antonio Ahel/ATAImages

Zašto psujem (2015)

Vedrana Rudan psuje zato što time upućuje posebnu poruku svetu koji šalje u kurac. Zato što tako odbija pasivno da sedi, čuva unučiće, smeši se urbi et orbi i „čeka smrt da joj se najzad klinci u pedesetoj usele u gajbu“. Zato što je „ljudsko biće koje… sme da piše šta mu padne na pamet“, ma šta drugi o njoj mislili.

U zemlji krvi i idiota (2013)

Vedrana Rudan se usuđuje da kaže ono što se drugi ne usuđuju. O Hrvatima i Srbima, o Americi, Izraelu i Palestincima, o Katoličkoj crkvi, o ženama i muškarcima, o sebi i svom mužu… Proverite i vi zašto su ovi tekstovi Vedrane Rudan, koji su objavljivani u Nacionalu i na njenom blogu, dosad pročitani više od dva miliona puta.

Amaruši (2013)

Amaruši je još jedan od autorkinih romana u kojem se junakinje bore za život i smrt. Junakinje? Nema junaka? Ili ipak ima jedan? Brak, preljuba, odlazak, povratak, deca, nezaposlenost, Avganistan… pa čak i ljubav, a sve to kroz oči devojčice Amaruši. Čitajte!

Kosturi okruga Madison (2012)

Seks kao muka, seks kao težak fizički rad, seks kao psihoterapija, seks kao sredstvo da bi se žena oslobodila seksa na bar mesec dana i seks kao užitak.

Dabogda te majka rodila (2010)

Protagonistkinja knjige žena je koja živi u sretnom braku, vodi uspešan posao, ima ćerku koju voli i koja tu njenu ljubav iskreno uzvraća. Ipak, i u šezdesetoj godini, nije u stanju razrešiti osnovnu dilemu i pitanje koje je prati tokom celog njenog odrastanja i života. Miris oca-silovatelja dobro joj je poznat – on zaudara na beli luk i belo vino – ali koji je to, dovraga, miris majke?

Strah od pletenja (2009)

Vedrana Rudan: "Ovo su teme kojima sam se bavila pišući za "Feral" i "Nacional”. "Ferala” više nema. Vlasnik “Nacionala” Ivo Pukanić je ubijen. Hvala Predragu Luciću koji mi je knjizi poklonio naslov. Hvala Ivi Pukaniću, jedinom uredniku koji me nikad nije cenzurisao.”

Crnci u Firenci (2006)

Portretirajući riječku porodicu koja se teško nosi sa stvarnošću, i ne opraštajući nijednom njezinu članu mane i slabosti, Vedrana Rudan ispričala je priču koja duboko uznemiruje, bez obzira na to što je često praćena smehom. Otac je izašao iz rata s dijagnozom PTSP-a; majka radi kao kućna pomoćnica u Italiji i ljubuje sa svojim gazdom da bi sinu mogla platiti školovanje u SAD-u; kćerka je trudna i razmišlja o abortusu; sin se vratio iz SAD, gde je ostavio ženu i dete jer ne može bez hrvatskog zalaska sunca; nona je ogorčena jer je uverena da bi svi najradije da je nema…

Ja nevernica (2005)

Poučna knjiga u kojoj se govori o Hrvatskoj, medijima, Srbima, Amerikancima, ženama, religiji, konzumerizmu, tranziciji, seksu, braku, deci, porodici, telu, starosti, smrti i, naravno, mačku Petru Krešimiru.

Ljubav na posljednji pogled (2003)

I drugi roman Vedrane Rudan ima univerzalnu temu, život zlostavljane žene – devojke, supruge, majke, ljubavnice – prikazan s takvom žestinom i uverljivošću da mu je teško naći premca u svjetskim razmerima. "Globalni monolog" Vedrane Rudan napisan je kao govor kojim se žena, optužena za ubistvo muža, brani pred sudijama, iznoseći pri tom kratku istoriju vlastitih nedaća i preplićući je sa središnjom pričom iz lova koja, nažalost, nije i "lovačka priča" nego krvava kulminacija bračne drame.

Uho, grlo, nož (2002)

Tonka Babić, vrsta autoričinog alter-ega, bez ikakve pauze i bez dlake na jeziku govori, brblja, trača, vrišti, preti, upozorava, svedoči, pripoveda o svemu što se tiče nje, njenog života i čitavog sveta. Niko nije uspeo u glave čitalaca uliti toliku količinu vitriola, sirove energije i urnebesnog humora.