Najbesmisleniji posao u Srbiji – trener u Superligi

Srpski klubovi su i ove sezone ostali dosledni politici manjka tolerancije prema struci.

Izvor: B92

Utorak, 14.11.2023.

11:00

Najbesmisleniji posao u Srbiji – trener u Superligi
Spartak je smenio Kržakova (Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©)

Svojevremeno je samo za jednog srpskog trenera važio nadimak Kratko Ostanić (zabavna ogra reči njegovog imena i prezimena sa vremenom boravka u klubovima), ali danas, i ne samo danas, već niz prethodnih godina, taj nadimak je postao univerzalan za većinu superligaških trenera.

Počivši velikan Siniša Mihajlović umeo je da kaže da postoje dve vrste trenera, oni koji su dobili otkaz i oni koji će dobiti otkaz.

Siniša je tu zapravo citirao legendarnog Đovanija Trapatonija koji je možda i najpreciznije, u jednoj rečenici, opisao prirodu trenerskog esnafa.

Ovaj "trapatonizam" kao da u svojim kancelarijama, uramljen kao kakvu latinsku mudrost, drže čelnici superligaških klubova. Gotovo da je postalo pravilo otpustiti makar jednog trenera po sezoni.

Većina superligaša to je već uradila.
Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©
Od starta sezone čak devet klubova, od 16 u ligi, je menjalo trenere: Radnički 1923, Spartak, Radnički Niš, Vojvodina, Novi Pazar, Železničar (dva), Čukarički, Mladost Lučani, Napredak i Radnik.

Samo u poslednja dva dana tri kluba su ostala bez trenera, jedan je doduše sam otišao (Nikola Trajković iz Niša).

Na kugli zemaljskoj, garantovano (i bez gugl provere) ne postoji liga u kojoj je smenjeno više trenera za 14 kola.

Strpljenje, proces, poverenje u onoga kome je data šansa, reči su koje ne postoje u vokabularu čelnika.

Osim u jednom slučaju.

TSC ima istog trenera već dve godine.

Lazetić "trenerski fenomen" Srbije

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©
Otuda je Žarko Lazetić trenerski fenomen, incident Superlige, a klub iz Bačke Topole jedinstven primer koji odstupa od "uspostavljenih pravila" postupanja prema trenerima.

Priznaćete, ne ide im loše – viceprvaci su države i predstavnici Srbije u Ligi Evrope.

Opstati dve godine na klupi superligaša je pojava retka koliko pobeda srpskih klubova u Evropi. Raritet.

Istine radi, nova lica na klupama pojedinim klubovima donela su boljitak.

Najbolji primer za to je Feđa Dudić koji je preporodio Radnički 1923, sa začelja ga doveo u gornju polovinu tabele, izgubio je samo od Zvezde i Partizana, a rezultati koje postiže još više čine opravdanim potez uprave da smeni njegovog prethodnika.

Ali pravo pitanje je kako će se ponašati uprava Šumadinaca ako ekipa sa Dudićem upadne u seriju loših rezultata?

(Ne)vera u proces

Foto: Pedja Milosavljevic/Starsport
Po ustaljenoj "superligaškoj matrici", zna se šta sledi u tom slučaju.

"Trust the proces", rekli bi Amerikanci za klub, ekipu, igrača kojima je potrebno vreme (i niko to ne dovodi u pitanje) da ispune određena očekivanja.

Daleko je Srbija od Amerike, daleko i od Evrope (ove sezone to najbolje vidimo kroz rezultate klubova) u razumevanju važnosti stručnog, sistematskog, temeljnog rada, procesa kao takvog.

Ovde su to nepoznati pojmovi.

U Superligi postoji samo jedan proces – proces smene trenera i pronalaženja novog.

Ko je sledeći?

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

13 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: