Mihajlović i Štimac: Stari znanci u novim ulogama

Finale najmasovnijeg fudbalskog takmičenja se igralo u prenapetoj atmosferi. Rat u Hrvatskoj je bio na pomolu, a među prvim borbenim žarištima našlo se i rodno mesto tadašnje uzdanice Crvene zvezde, Borovo selo. Nepovoljan rezultat i rat pred pragom kuće u kojoj su mu živeli roditelji, po svemu sudeći bili su razlozi za preoštar start Mihajlovića nad Grgicom Kovačem. Tome su doprinele i konstantne Štimčeve provokacije i navodno izrečena rečenica „Nadam se da će naši ubiti tvoju porodicu u Borovu“. Mihajlović je dobio drugi žuti karton, a zbog napada na Iliju Najdoskog Štimac je dobio identičnu kaznu.

Igor Štimac je ovako opisao celu situaciju (2:18): Mihajlović nikako nije mogao da suzbije temperament u duelima sa Hajdukom. Nepun mesec kasnije u poslednjem međusobnom duelu beogradskog i splitskog kluba, on je zaradio crveni karton, ponovo zbog duela sa Štimcem. Tu utakmicu pamtimo i po „nedonošenju cveća i magnetoskopu koji reči komentatora treba da izopšti iz snimka“. Mihajlović je kasnije u nekoliko navrata izjavljivao da mu je Štimac najomraženiji na svetu, ali i da bi pristao na pomirenje sa njim, ukoliko bi ovaj sa sobom poneo nekoliko flaša dalmatinskog vina. Odgovor suprotne strane imao je drugačiji ton, Štimac je rekao da je Srbinu odavno oprostio sve, uz dodatak da nikada ne bi sebi dozvolio da se zagrli sa njim, sedi i pije vino.

Usledila je burna reakcija, Mihajlović je naveo da Štimac nema šta njemu da oprašta, jer nije on vređao njegovu porodicu, nadajući se susretu u četiri oka u kojem bi Hrvat priznao šta je rekao 1991. godine. Ruka pomirenja pružena je u Varšavi. Posle više od 20 godina neprijateljstva, dvojica selektora su se srela na skupu svih prvih trenera evropskih nacionalnih sastava. Mihajlović je pre toga nekoliko puta izjavljivao da mu je Štimac bio najomraženiji na svetu, ali i da je bio spreman na pomirenje. U Varšavi je prvi korak učinio Hrvat, pa su uz kafu nesuglasice rešene. Seminaru u prestonici Poljske prisustvovali su Alen Bokšić, Branko Brnović i Dragoje Leković, uz Štimca, članovi čuvene omladinske selekcije Jugoslavije koja je 1987. u Čileu osvojila zlatnu svetsku medalju. Mihajlović je neposredno pred put u Južnu Ameriku odstranjen iz tima odlukom selektora Mirka Jozića. Dvojac sadašnjih selektora je u Zvezdi, odnosno Hajduku ostao do 1992. godine. Mihajlović se preselio u Romu, dok je Štimac zadužio dres španskog Kadisa.

Ukoliko se pravi poređenje ostvarenih karijera, bez sumnje je Mihajlović daleko uspešniji. Posle dve godine u dresu „vučice“, značajan trag ostavlja u Sampdoriji. Status jednog od najboljih defanzivaca u Seriji A stekao je u Laciju, a kao kruna karijere usledilo je osvajanje titule i kupa Italije sa Interom. Za reprezentaciju je odigrao 63 utakmice i postigao devet golova, uglavnom veoma snažnim i još preciznijim šutevima sa velike udaljenosti. Postigao je 27 golova iz “slobodnjaka” u italijanskom prvenstvu, uz to on je jedini igrač koji je uspeo da šutevima iz prekida ostvari het trik. Zanimljivost je da je Miha u mlađim kategorijama nastupao za selekciju Socijalističke republike Hrvatske u međurepubličkim duelima. Sa druge strane, Štimac je najsvetlije igračke trenutke doživeo u Derbi Kauntiju, od 1995. do 1999. godine. Zbog dobrih pratija, defanzivac je uvršten u najboljih 11 u istoriji tog kluba. Posle toga, dve godine je bio član Vest Hema, da bi se krajem 2001. godine vratio u Hajduk. Momak iz Metkovića je 53 puta nastupio za nacionalnu selekciju, uz dva pogotka.

Gol Štimca za Hrvatsku (2:30): Štimac je kopačke okačio o klin u 34. godini i odlučio se za angažovanje u upravi Hajduka, kao sportski direktor i trener. Neko vreme je proveo na mestu šefa stručnog štaba u Cibaliji, da bi se ponovo vratio u Split.

Želeo je da postane prvi čovek hrvatskog fudbala, ali 2011. godine, na skupštini Nogometnog saveza nije dobio dovoljan broj glasova, poražen je od Vlatka Markovića.

Starsportphoto

Ipak, od posla u nacionalnom fudbalu nije odustao, tako da je krajem jula 2012. izabran za selektora, umesto svog nekadašnjeg klupskog i reprezentativnog druga Slavena Bilića. Od njegovog imenovanja Hrvatska ima četiri pobede uz po remi i poraz. Mihajlović je bio duga želja navijača Srbije. Trenersku karijeru je započeo kao pomoćnik Robertu Mančiniju u Interu. Zajedno su napustili klub posle imenovanja Žozea Murinja za prvog trenera milanskog kluba. Prvi posao Srbin je dobio u Bolonji. Loša atmosfera u ekipi praćena lošim rezultatima vodila je smeni. Posle po sedam pobeda i poraza uz osam remija Mihajlović je dobio otkaz i prešao u Kataniju. Tada poslednjeplasiranu ekipu Serije A je predvodio na 25 mečeva, ostvarivši 12 trijumfa uz samo četiri neuspeha, pa je Katanija te sezone uspela da opstane u najjačoj fudbalskoj ligi Italije. Više iskustva i povoljan splet okolnosti doveli su do toga da se njegovo ime nađe na listi želja Masima Moratija, jer je Murinjo bio na izlaznim vratima Intera. Mihajlović se nije vratio na „Đuzepe Meacu“ već je preuzeo Fiorentinu. U aprilu 2012. godine posle meseci spekulacija i pregovaranja, nekadašnji reprezentativac zvanično je preuzeo kormilo nacionalnog tima Srbije. Pod njegovim vođstvom „orlovi“ su tri puta pobedili uz dva remija i pet poraza u deset utakmica.

Starsportphoto

Dolaskom na pozicije selektora nacionalnih timova Mihajlović i Štimac nisu promenili svađalački karakter. U srpsku reprezentaciju je uveo obavezno pevanje himne pre početka utakmice, zbog čega je Adem Ljajić izopšten iz ekipe već posle prvog meča, protiv Španije u Sent Galenu. Takođe Nemanja Matić je izjavio da ne želi da se odaziva pozivu dok Mihajlović rukovodi selekcijom. Štimcu je na manjku harizme potrebne za vođenje hrvatske ekipe zamerio nekadašnji saigrač Robert Prosinečki, a sportska javnost stavlja znak pitanja na njegove trenerske sposobnosti. Poslednja "čarka" dvojice selektora dogodila se oko napadačkih opcija, a kakvim kadrom raspolažu Štimac i Mihajlović pročitajte u posebnoj temi.

Gotovo je sigurno da ćemo videti rukovanje Mihajlovića i Štimca na početku utakmice na Maksimiru u petak. Nadamo se da će u prijateljskom tonu proteći svih 90 minuta i da će nacionalne i međusobne nesuglasice zauvek ostati u prošlosti.