Staro pravilo ponovo se pokazalo kao tačno – otpišite nas i zažalićete

U utorak 12. septembra ispred platoa Skupštine grada, košarkaši Srbije pozdraviće okupljeni narod koji se nadamo da će doći u što većem broju.

Iza “Orlova” je neverovatnih mesec i po dana, period koji će svi u nacionalnom timu pamtiti do kraja života.

Naporni pripreme, utakmice iza zatvorenih vrata, potom zvanični prijateljski mečevi, odlazak u Kinu, a zatim i na Filipine. Sve to sa najmanjim očekivanjem javnosti još od 2014. godine.

Mnogo je otkaza bilo tokom leta, najteže je pao onaj od Nikole Jokića, najboljeg košarkaša sveta, plus rad u tišini srpskih igrača tokom priprema, doveo je do toga da se u Manilu ode bez pompe i prevelikih nadanja navijača.

Međutim, tokom mesec dana spremanja, a zatim i na Šampionatu sveta, mnogo je važnije bilo kakva je atmosfera u timu i kakva su verovanja košarkaša.

Tokom povratničkog leta iz Manile za Beograd, dugogodišnji reprezentativac Srbije nam je u neobaveznom razgovoru rekao da je atmosfera bila kao nikada pre, da nešto slično nikada nije iskusio i da bi do kraja profesionalne karijere na ovaj način provodio leto.

To zajedništvo, druženje, hemija, celokupna atmosfera u timu… to je nešto neprocenjivo i jedan je od najvećih razloga nestvarnog uspeha Srbije na Mundobasketu.

U nastavku teksta osvrnućemo se na nedavno završeni planetarni šampionat, učinak košarkaša, kao i na ono što sledi u godinama ispred, pre svega narednog leta u Parizu.

Kako se kalio čelik

Foto: Starsport

Na prijateljskim utakmicama uoči Svetskog prvenstva moglo je da se vidi da će Srbija igrati sa svima na turniru u Manili, da je niko neće nadigrati i da će uz malo sreće napraviti dobar rezultat.

To uz malo sreće nikada ne znate kako će se završiti, jer ne možete sve da kontrolišete i često stvari ne zavise od vas.

Prva grupna faza bila je odlična za “Orlove”, opravdali su uloge favorita i bez većih problema se plasirali u drugi deo turnira. Redom su padali Kina, Portoriko i Južni Sudan, sa prosečno razlikom većom od 30 poena.

Sa ovih utakmica je najviše radovao pristup protivniku, na koji način su igrači ulazili u utakmice, nisu ni u jednom trenutku potcenili rivala i maksimalno su odrađivali posao.

Ipak, upravo u ovom delu turnira desio se nesrećni trenutak koji je napravio zaokret i dodatno spojio saigrače. Boriša Simanić izgubio je bubrge posle duela sa Nunijem Omotom iz Južnog Sudana koji ga je snažno udario laktom u tom predelu.

Foto: Starsport

Noć posle utakmice bila je dramatična, Simanić je izgubio mnogo krvi, ali naporom profe Radovanovića i ostatka tima, hitno je operisan i stanje mu se stabilizovalo. Nažlost, desile su se komplikacije i bubreg je morao da mu se izvadi.

Sve to se dešavalo tokom turnira, mnogo je uticalo na igrače, a prva utakmica posle J. Sudana bila je Italija. Ispostaviće se jedini poraz “orlova”, uz finale, na turniru.

Razlog poraza nije bilo to što su igrači celu noć bdili nad Borišom, već neshvatljiv pad krajem treće i u četvrtoj četvrtini, ali ne može se reći i da su stvari bile normalne pred utakmicu i da su sve okolnosti bile dobre - nisu.

Posle ovog susreta desio se faktor bez kojeg uspeh nije mogući - sreća. Poraz od Italije značio je verovatno da će Srbija ići na SAD u četvrtfinalu - opet kažemo, verovatno.

Da su svi favoriti opravdali te uloge, u četvrtfinalu bismo gledali susrete Srbija - SAD i Litvanija - Italija. Međutim, Litvanci su iznenadili i pobedili Amerikance, čime su poslali Italiju na SAD, a zakazali duel sa Srbijom.

Foto: Starsport

Sada, kada se završio turnir, Srbija verovatno igrala egal utakmicu sa Sjedinjenim Američkim Državama, videli smo da su pobedivi i da i te kako može da se igra sa njima.

Ali, šta bi bilo kad bi bilo, verovatno je većina saglasna da je u četvrtfinalu bolje igrati protiv Litvanije nego Amerike. To se Srbiji i desilo, a desilo se još nešto.

Jutro pre utakmice Boriša Simanić je prvi put od operacije stupio u kontakt sa saigračima.

"Ne smem da zaboravim na Borišu, uradio je fenomenalnu stvar, oseća se dobro, ustao je jutros i prvo što je uradio, poslao nam je poruku u grupu. Napisao je da je dobro i da pobedimo večeras”, rekao je kapiten Bogdanović posle pobede protiv Litvanije.

“Orlovi” su zaigrali neverovatnu košarku u četvrtfinalu, a zatim i polufinalu protiv Kanade. To kako su igrali bio je pečat Svetislava Pešića, jaka odbrana, u meso, dobra tranzicija i protok lopte.

Foto: Tanjug/Sava Radovanoviæ

Briljirao je Bogdan Bogdanović, a pratili su ga Dobrić, Avramović, Gudurić, Milutinov i ostali reprezentativci. Način na koji su se pobeđivali rivali bila je poezija i ulilo je dodatni optimizam da se može doći do zlata.

U velikom finalu čekao nas je najteži rival, Nemačka koja nije imala poraz do utakmice za titulu šampiona sveta.

Pred meč su se desile neke stvari za koje javnost nije znala, kao što su povreda Milutinova i zdravstveni problem Bogdanovića, a i pored toga imali smo šansu za pobedu i prvo zlato od 2002. godine.

Nije se desilo, ali i pored toga je ostvaren ogroman uspeh, kada se uzme u obzir sve što smo napisali o pripremama, otkazima, očekivanjima javnosti…

Srbija bi na ovo trebalo samo da gradi i nadamo se da će se na Olimpijskim igrama nastaviti sa ovim zajedništvom i da će se preneti energija i igra na turnir u Parizu.

O Igrama o tom potom, ima cela košarkaška sezona, a potom ćemo videti i koji se košarkaši odazvati. Ipak, Mundobasket nam je ponovo pokazao da ne igraju imena na papiru, već košarkaši na terenu, kao i da smo najopasniji kada nas svi otpišu - staro dobro pravilo.

Momci, reprezentativci Srbije, još jednom vam hvala na svemu. Vidimo se na Balkonu.