Izvor: RINA

Uklešteno između Tornika i Murtenice nalazi se živopisno selo Draglica. Iako su mnogi trbuhom za kruhom otišli put velikih gradova, odžaci se i danas dime u nekoliko desetina kuća.

O tome kako su srpska sela dobijala imena postoje brojne legende, a žitelji Draglice sa ponosom prepričavaju onu po kojoj je nazvano njihovo malo mesto.

"Nekada davno vojska iz rata se povlačila ovim krajem. Mesto u kom su dobili kraste nazvali su Kratove, kad su im one otpale Rutoši, a kad su stigli u naše selo, ljudi su ih srdačno dočekali, dali im da se okrepe i prespavaju. I po tim dragim licima, selo Draglica je i dobilo ime“, rekao je za Rinu Nedeljko Grujičić iz Draglice.

Ovo selo nekada je pripadalo opštini Čajetina, ali pre nekih šezdeset godina otcepljeno je i pripojeno Novoj Varoši. Nekada je imalo svoju opštinu, poštu, veliku prodavnicu i među prvima su u kuće doveli struju, vodu i telefon. Najstariji meštani penziju su zaradili izvlačeći drva sa Brijača, najvećeg vrha Murtenice, dok su mlađi radili u obližnjim fabrikama.

Foto: RINA

"Ovo je selo u kom svi ljudi između sebe govore, nema svađa, slažemo se i živimo bez trzavica, pa je legenda da je ime dobilo po dragim licima verovatno tačna. Nekada je bilo mnogo više ljudi i selo je bilo mnogo življe, ali sada mi koji smo ostali trudimo se da sačuvamo ognjišta naših predaka i da ih ne obrukama. Svakog putnika namernika ili bilo koga ko je slučajno prošao kroz Draglicu dočekujemo kao rod najrođeniji“, priča Nedeljko Grujičić.

U ataru sela Draglica nalazi se i pravi dragulj, Tavničko jezero, koje je nastalo pre tridesetak godina na dnu rudničke jame. Zbog strmih padina, vodi se vrlo teško prilazi, a najveća dubina je oko 18 metara. Koliko je ovo selo u kom žive srdačni i nasmejani ljudi živopisno pokazuje i to da sa pojedinih brda iz Draglice puca pogled na planine Durmitor i Ljubišnja.

Podeli:

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.