Izvor: punkufer.dnevnik.hr

Vodeni lift je 1903. izgradila kompanija "Hamilton", a uz četvorospratnicu čiji se fotogenični ostaci i danas vide, pogon je imao i gornju stanicu, kao i visoki industrijski dimnjak.

Tenerife, najveće od Kanarskih ostrva, poznato je po prekrasnim plažama, slikovitim pešačkim stazama, istorijskim znamenitostima, a upućeniji će znati i da se tamo nalazi i treći po veličini aktivni vulkan na svetu. Ali Tenerife ćete pronaći i na opskurnijim svetskim listama i spiskovima, tako i primera radi na spisku najslikovitijih ruševina na svetu.

Na severnom delu Tenerifa, odmah izvan grada Los Realejos, nalazi se ruševina koja izgleda kao sa apokaliptično-romantičnog filmskog seta. Na litici iznad Atlantskog okeana, kao da se nadvikuje s okeanskim vetrovima, sama i očigledno napuštena, izgleda kao da bi ispričala mnogo toga.

Reč je o ruševinama vodenog lifta Gordejuela, koje su postale nova turistička atrakcija na ovom ostrvu, koje turistu obožavaju toliko da vlasti moraju da pišu upozorenja da zbog fotografisanja ne ugrožavaju sopstveni život.

Fotogenična ruševina

Foto: Shutterstock/Producciones Jutia

Kaza del agva de Gordehuela izgrađena je početkom 20. veka kako bi se slatka voda brže dopremila uzbrdo za plantaže banana, a među zidovima koje je more izjelo stajala je i prva mašina na ostrvu.

Vodeni lift je 1903. izgradila firma "Hamilton kompani", a uz četvorospratnicu čiji se fotogenični ostaci i danas vide, pogon je imao i gornju stanicu, kao i visoki industrijski dimnjak. Na severozapadu se i danas dobro vide stepenice koje su povezivale danas uništeni gornji objekat i ruševinu u kojoj je bila donja stanica.

Vode je na Tenerifima oduvek bilo, ali ipak ne u neograničenim količinama, pa je razvoj i ubrzano naseljavanje početkom 20. veka uzelo danak. Zalihe kišnice valjalo je čuvati pa su se za velike poljoprivredne površine tražila druga rešenja. Takav je bio i vodeni lift.

Slatka voda se pumpala iz klanca Baranko de Gordehuela i zahvaljujući hidrauličnoj pumpi uspinjala se na vrh brda. Pogon za vodu radio je tek 15 godina, što zbog neisplativosti, što zbog sve šire dostupne i sve jeftinije električne energije. Nakon 1919. godine čitav kompleks je napušten i otada propada.

Ako posećujete Los Realhjos, ovu fotogeničnu ruševinu možete videti s više mesta duž obale, a najbolje s vidikovca San Pedro. S brojnih pešačkih i trkačkih staza u Rambla de kastro takođe se otvara pogled na ovo neobično zdanje iznad Atlantika koje prkosi moru, vetru i vremenu.

Podeli:

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.