Autoputevi Srbije u ćorsokaku

Iako se ova međunarodna saobraćajnica najmanje dve decenije opisuje kao „prioritet broj jedan” i „ krvotok domaće ekonomije” glavni projekti na svim deonicama biće gotovi tek 1. juna

Izvor: Politika

Od raspada Jugoslavije u našoj zemlji je završeno tek 250 kilometara autoputeva. Još toliko je preostalo da bi Koridor 10 postao najrentabilnija fabrika u Srbiji, koja bi mogla da donese godišnji profit od oko milijardu evra. Ova vlada ga je proglasila za nacionalni prioritet i obezbedila 1,2 milijarde evra iz međunarodnih kredita za njegov završetak. U poslednje dve godine je izgrađeno oko 50 kilometara, a obećano je da ćemo do kraja 2012. godine imati kompletan autoput od Horgoša do bugarske, odnosno makedonske granice. Ali se opet, kao i mnogo puta do sada čuje, da se sa projektovanjem kasni šest meseci, i da se uopšte sporo i nemarno radi. Nacionalni savet za infrastrukturu se na poslednjoj sednici saglasio da svi koji su kočili izgradnju treba da budu smenjeni. I na tome je za sada sve ostalo.

Jedino što je izvesno jeste da će sadašnje preduzeće „Koridor 10”, zaduženo za raspisivanje tendera na ovom međunarodnom koridoru, dobiti najverovatnije šira ovlašćenja i veće nadležnosti, kako bi rasterećeno dugova i hipoteka ubrzalo završetak Koridora 10. Ono će promeniti naziv u „Autoputevi Srbije” jer bi trebalo da nadgleda radove i na autoputu prema južnom Jadranu, koji bi takođe, bar kako je najavljeno, trebalo ove godine da počne da se gradi.

„Osnovni problem jeste što se Koridorom 10 niko nije bavio deset godina. Ova vlada počela je da radi od nule. Sem idejnih projekata nismo imali nijedan kilometar glavnih projekata, a ni kilometar autoputa prema Crnoj Gori. A nismo imali završenu ni eksproprijaciju, za nju nam sada treba još 80 miliona evra. Za godinu i po dana smo se kako-tako organizovali, pa do 1. maja završavamo sve glavne projekte. Kasnimo tamo gde se umešalo neko drugo ministarstvo, tamo gde se umešao direktor ’Puteva Srbije‘....”, požalio se nedavno za „Politiku” Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, kada je pokrenuta priča o odgovornosti na Koridoru 10.

Iako se ova međunarodna saobraćajnica, najmanje dve decenije opisuje istim rečima: „prioritet broj jedan”, „okosnica razvoja domaće infrastrukture i privrede”, „ krvotok ekonomije” glavni projekti na svim deonicama prema najnovijoj najavi Zorana Drobnjaka, direktora „Puteva Srbije”, biće gotovi tek 1. juna. Dosad je izuzeto zemljište za 87,7 kilometara autoputa, a postupak eksproprijacije je u toku za 67 kilometara.

– Bez obzira na to što je država dobila kredite za izgradnju, ona nema dovoljno para za ove dve stavke, koje su ključne da radovi počnu. Loše ekonomsko stanje, a u poslednje vreme i politizacija, jedini su razlog što se na Koridoru 10 ne radi brže – kaže naš izvor dobro upućen u ono što se dešava oko Koridora 10.

Projekti su kasno poručeni jer „Putevi Srbije” nisu imali para. To preduzeće od putarina prihoduje 200 miliona evra i 100 miliona evra od akciza na benzin, a za kvalitetno održavanje 15.000 kilometara puteva, tvrdi naš sagovornik, treba im milijardu evra. Ako hoće da izvrše pripreme za gradnju Koridora, neće imati pare za održavanje i to je ključni problem.

– „Putevi Srbije” imaju kapacitet za projektovanje. Ne treba praviti novi sistem, već samo poboljšati ono što ne funkcioniše. Preduzeće „Koridor 10” je politička improvizacija. I sa novim preduzećem će biti isto. Da bi se izašlo iz te organizacione konfuzije potrebno je jedno dobro državno osvešćenje – zaključuje naš sagovornik i dodaje da država zbog svega toga plaća kamate od 0, 05 odsto za nepovučena sredstva iz kredita.

Da je organizacija, a ne novac, glavna kočnica upozorio je pre dve godine Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, kada je izneo podatak„ da je u 2007. godini za Koridor 10 iz budžeta izdvojeno 270 miliona evra, ali su zbog nemarnosti institucija pare vraćene u državnu kasu i preusmerene na drugu stranu”.

Radovi na završetku ovog „večnog projekta” počinjali su obično u vreme političkih kampanja. Recimo, u septembru 1997. godine, u septembru 2000. godine, pa 2004, ali je gradnja sporo ili nikako odmicala.

Nova graditeljska ofanziva, koju je Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, najavio kao „početak završetka” krenula je kod Preševa 14. jula 2008, na gotovo istom mestu gde je 1997. godine radove otvorio tadašnji predsednik vlade Mirko Marjanović. Potom je 2001. godine premijer Zoran Đinđić najavio da će deonica od Leskovca do makedonske granice biti završena do Olimpijade u Atini 2004. godine. Sa Grcima je dogovoreno da iz Helenik plana izdvoje 100 miliona evra. Ova vlada je obnovila pregovore, ali zbog teške finansijske situacije te zemlje na njih se u ovom trenutku gotovo ne računa. Uskoro bi trebalo da uslede novi tenderi za deonice prema Makedoniji (Grdelica–Grabovica i Vladičin Han – Donji Neredovac).

Sa Bugarima je posle petooktobarskih promena dogovarana zajednička izgradnja autoputa Niš–Sofija. Ali od toga nije bilo ništa. Ideja o koncesiji, koja je usledila, propala je takođe jer su saobraćajne studije pokazale da ne postoji optimalan protok saobraćaja. Sada kada je Svetska banka obezbedila pare, počela je gradnja obilaznici oko Dimitrovgrada, a radovi na povezivanju ovog grada sa Pirotom se očekuju na leto.

Obilaznicu oko Beograda prati sudbina Koridora. Za 20 godina izgrađena je tek polovina, odnosno 24,5 kilometara. Evropska investiciona banka je 1998. godine odobrila kredit od 105 miliona evra. Ubrzo potom novac je povučen zbog bombardovanja. Iskorišćeno je samo šest miliona. Sa isplatama zarada se kasnilo, pa se gradilo sporo. Koliko malo se vodilo računa najbolje potvrđuje da je Ministarstvo za kapitalne investicije u 2007. godini preusmerilo samo devet miliona evra na obilaznicu, bez obzira na to što se žurilo sa njenim završetkom zbog obnove mosta „Gazela”. Tek kada su se naredne godine udružili grad i Republika završena je deonica od Ostružnice do Ibarskog puta i isplaćeni su dugovi putarima. Kredit od 115 miliona evra za deo od Batajnice do Dobanovaca čeka više od dve godine zato što se tek privodi kraju eksproprijacija zemljišta.

Severni krak Koridora 10 tek sada se gradi, iako je 1997. godine Slobodan Milošević na otvaranju deonice Feketić–Horgoš, nepuna dva meseca pre nego što će postati predsednik SR Jugoslavije obećao da će ceo autoput biti gotov godinu dana kasnije. U sličnom maniru nastavljeno je prikupljanje političkih poena tako da je deonica od Batajnice do Beške otvarana dva puta. To je najpre učinio premijer Zoran Živković osam dana pre parlamentarnih izbora u decembru 2003. godine. Svega šest meseci kasnije isti deo autoputa otvorio je Velimir Ilić, kao ministar za kapitalne investicije napomenuvši da je put od Batajnice do Beške „tek sad kompletno završen” i dodao da su njegovi prethodnici tu deonicu otvarali dok još nije bila završena.

Leva traka autoputa od Novog Sada do Beograda je nekako završena, pošto je raskinuta koncesija sa konzorcijumom Beogradske banke, Borovica transporta i PIM-a, koju su u junu 2000. godine dobili. Ali, ostao je nedovršen most kod Beške, za koji je tender raspisan još 2004. godine. Austrijska „Alpina” je probila sve rokove i još ga nije završila.

Nedovršeni deo autoputa od Horgoša do Novog Sada u vreme vlade Vojislava Koštunice bio je deo koncesije autoputa Horgoš–Požega. Pošto je raskinut koncesioni ugovor, vlada Mirka Cvetkovića je iz budžeta finansirala izgradnju 20 kilometara, a uskoro počinju radovi i na preostalih 110 kilometara poluautoputa od Novog Sada do mađarske granice. Ove godine bi takođe iz državne kase trebalo da bude finansirana izgradnja autoputa od Beograda ka Lajkovcu. Nedavno se u Srbiji pojavio konzorcijum američkog „Behtela” i turske „Enke” (koji zajedno grade 180 kilometara autoputa Vrbnica–Merdare) i ponudio da finansira i gradi autoput prema južnom Jadranu.

Mihailo Maletin, bivši profesor Građevinskog fakulteta, sa katedre za puteve, železnice i aerodrome smatra da je naš najveći hendikep nepostojanje strateškog plana razvoja putne mreže Srbije. Slovenija i Hrvatska su, kaže, prvo postavile strategiju na noge i čvrsto se drže zacrtanih planova, koji nisu za mandata jedne vlade.

– Niko kod nas ne zna ni kojim redom, ni kako ni zašto, a o ekonomskim efektima i da ne govorim. U poslednje vreme nas je zahvatila opsesija autoputevima pa ih postavljamo i tamo gde treba i gde ne treba. Danas pričamo o jednom autoputu, sutra najavljujemo drugi. Političari treba da prepuste struci da kaže da li je nešto saobraćajno i ekonomski opravdano – kaže Maletin.

On podržava odluku o završetku Koridora 10 smatrajući da za to ne postoje krupne prepreke. Kašnjenja pravda činjenicom da saobraćajnom mrežom godinama niko nije upravljao kako valja.

Marijana Avakumović

-------------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

.Tenderi za gradnju autoputeva su prave zaobilaznice.

. Čudni su putevi gospodnji. A tek Veljini i Mrkini!

. Mlade ne interesuje završetak deonice do Horgoša. Ionako putuju u jednom smeru.

. Kod nas su izgrađeni samo putevi droge.

. Dobijamo društvenu kiselinu od privatnih asfaltnih baza.

. U Srbiji je život jeftin, jer su putevi skupi.

. Koridor 10? Mrka kapa.

. Ovaj put, mora biti put.

Dragutin Minić