Generacija Z na fakultetima u Americi: Ne mogu da pročitaju ni jednu knjigu

Tekst sa portala &quot;Srpski ugao&quot; prenosimo u celosti: &quot;Profesori su zbog toga primorani da prilagođavaju nastavu, dok stručnjaci upozoravaju na dugoročne posledice po mentalno zdravlje, dru&scaron;tvo i trži&scaron;te rada. Ovaj problem, kako se ističe, nije izolovan, već odražava stanje savremenog američkog dru&scaron;tva koje favorizuje brzinu, povr&scaron;nost i digitalnu stimulaciju umesto dubokog razmi&scaron;ljanja i kritičke analize.Prema izve&scaron;taju časopisa Fortune, gotovo polovina Amerikanaca tokom 2025. godine nije pročitala nijednu knjigu, dok su čitalačke navike opale za čak 40% u poslednjih deset godina. Među mladima od 18 do 29 godina, prosečan broj pročitanih knjiga iznosi svega 5,8 godi&scaron;nje &ndash; znatno manje nego kod starijih generacija. Ovi podaci ukazuju na duboku krizu američkog obrazovnog sistema, u kojem je naglasak stavljen na kvantitet i brzinu, dok je čitanje sa razumevanjem zamenjeno povr&scaron;nim skeniranjem sadržaja sa ekrana.Zabrinutost zbog ovog trenda izražavaju i profesori na prestižnim univerzitetima poput Pepperdine University i University of Notre Dame. Džesika Huten Vilson, profesorka humanističkih nauka na Pepperdineu, ističe da problem nije samo u nedostatku kritičkog mi&scaron;ljenja, već u samoj sposobnosti čitanja rečenica. Ona opisuje situacije u kojima je prinuđena da čita tekstove naglas studentima, jer oni nisu u stanju da ih samostalno obrade. Čak i kada se tekst čita zajedno u učionici, mnogi studenti ne uspevaju da razumeju značenje reči na stranici.Slično mi&scaron;ljenje iznosi i Timoti O&rsquo;Mali, profesor teologije na Univerzitetu Notre Dame, koji navodi da studenti danas često &#39;ne znaju &scaron;ta da rade&#39; kada dobiju zadatak da pročitaju između 25 i 40 strana teksta. Naviknuti na brzo skeniranje sadržaja, &scaron;to može biti korisno za onlajn vesti ili dru&scaron;tvene mreže, oni nisu osposobljeni za čitanje gustih i zahtevnih akademskih tekstova.Uzroci ovog problema duboko su ukorenjeni u američkom dru&scaron;tvu. Decenije standardizovanog testiranja u osnovnim i srednjim &scaron;kolama naučile su decu da traže brze i tačne odgovore, umesto da se upu&scaron;taju u složene narative i razmi&scaron;ljanje. Čitanje je tako postalo sredstvo za polaganje ispita, a ne navika ili izvor zadovoljstva. Tome treba dodati i dominaciju kratkih formata na platformama poput TikToka i Instagrama, gde se pažnja meri sekundama, kao i sve &scaron;iru upotrebu ve&scaron;tačke inteligencije koja nudi sažetke umesto stvarnog razumevanja.Dru&scaron;tvene razlike dodatno produbljuju problem. U siroma&scaron;nijim &scaron;kolama često nedostaje pristup kvalitetnim knjigama i nastavnim materijalima, dok bogatiji slojevi i dalje neguju kulturu čitanja. To potvrđuju i istraživanja, poput ankete JP Morgana među milijarderima, u kojoj je čitanje navedeno kao jedna od ključnih životnih navika. Reč je dakle, ne samo o obrazovnom proma&scaron;aju, već o simptomu dru&scaron;tva koje daje prednost brzini, profitu i povr&scaron;noj informisanosti nad razvojem ličnosti. Rezultat je generacija koja je sve anksioznija, usamljenija i nespremna za izazove stvarnog sveta.Suočeni sa ovom realno&scaron;ću, profesori poku&scaron;avaju da se prilagode. Umesto klasičnih predavanja, uvode se interaktivne metode: čitanje naglas, analiza teksta rečenicu po rečenicu, stalno ponavljanje gradiva i rad na izgradnji osnovnog samopouzdanja kod studenata.Brad Ist, profesor teologije na Univerzitetu Abilene Christian, ističe da mu primarni cilj nisu rezultati ispita, već stvarno učenje. Kritičari ovakav pristup nazivaju &bdquo;maženjem&ldquo; studenata, upozoravajući da se time samo produžava njihova zavisnost i dodatno snižavaju akademski standardi. Kao primer se navodi činjenica da se i na univerzitetima poput Harvarda i UNC-a standardi tiho, ali postepeno spu&scaron;taju.Pogled redakcije portala Srpski UgaoOva kriza u Sjedinjenim Američkim Državama trebalo bi da posluži kao ozbiljno upozorenje Srbiji i Evropi. Dok se SAD suočavaju sa posledicama hiperdigitalizovanog dru&scaron;tva koje ljude pretvara u pasivne potro&scaron;ače sadržaja, a ne u aktivne mislioce, na&scaron; zadatak mora biti suprotan. Neophodno je jačati klasično obrazovanje, podsticati dubinsko čitanje i kritičko mi&scaron;ljenje, kao i jasno ograničiti nekontrolisani uticaj tehnologije, a to prvenstveno ide iz kuće. U suprotnom, rizikujemo da i na&scaron;a omladina zavr&scaron;i u istoj zamci &ndash; kao generacija koja nije sposobna da razume složene ideje i koja će u globalnom svetu igrati sporednu ulogu.&quot;

Generacija Z na fakultetima u Americi: Ne mogu da pročitaju ni jednu knjigu

1 Komentari