Island - zemlja u kojoj stanuje Sunce

Najsevernija evropska zemlja glečera, termalnih voda i vulkana u kojoj zimi nema dana, a leti nema noći.

U Rejkjavik, glavni grad Islanda, najsevernije evropske zemlje, slećemo kasno noću, a noći nema! Nebo boje indiga, čisto kao kristal, dodaje sjaj toj neviđenoj sunčevoj svetlosti. Sunce je sijalo i kada smo sleteli, i kada smo se smestili u hotel i kada smo izašli u kratku šetnju na temperaturi od 15 C. Dva sata posle ponoći, a sunce sija! Neprestano svih 24 sata!Sad znam gde Sunce stanuje! Iznad najsevernije naseljenog ostrva u Evropi, iznad leda, snega, vulkana, lave, iznad glečera...

Kakav je to doživljaj i moćni kontrast koji samo priroda može da da – pored lave, leda i snega očaravaju beskrajna polja ljubičastog cveća, lupi, ukrasi surovih predela, obale jezera, potoka i oštre litice islandskih klisura.
Stigli smo u zemlju u kojoj zimi nema dana, a leti nema noći!„Golden daj“, dobar dan nam želi gospođa Haftis, naš islanski vodič.

Island je tektonsko-vulkanskog porekla, nastao pre 17 miliona godina. Površina mu je 102.000 kvadratnih kilometara. Grci su ga prvi otkrili u 4. veku dok su istraživali oblast Severnog mora.

Do tada je Island bio potpuno nepoznat, izolovan i bez stanovnika, a od 9. veka naseljavaju se prve zajednice. Islanđani imaju svoj jezik koji nazivaju islenka, bave se ribolovom i preradom aluminijuma, a turizam je u izuzetnoj ekspanziji. Island leži na termalnim vodama, a krstareći izvanrednim asfaltnim putevima primećujemo splet širokih cevi kroz koje se topla termalna voda razvodi u sva domaćinstva i ustanove, tako da na ostrvu niko ne plaća grejanje. Zanimljiv podatak je da iz pojedinih termičkih izvora izlazila toliko vrela voda da su se cevi, bilo kojeg kvaliteta, topile. Da bi to sprečili, vodu su morali prvo da rashlađuju, pa tek onda da je cevima transportuju do gradova, a centar i glavno područje geotermičkih voda je Nesjavelir.

Erupcija gejzira na Islandu (Foto: wikipedia.org, Dieter Schweizer)

REJKJAVIK, „ZADIMLJENI ZALIV“ Prestonica i najveći grad Islanda, Rejkjavik, ima preko 170.000 stanovnika. Osnovan je u 9. veku. Tada je Norvežanin Arenson plovio Severnim morem i sa broda ugladao obalu sa koje se izvijao dim. Ubeđen da je to znak naseljenog mesta, posle duge plovidbe nemirnim vodama pristao je. I mada je shvatio da je "dim" bio od gejzira, Arenson je odlučio da ostane. Zbog oštre zime na severu otišao je sa porodicom na jug ledenog ostrva. Sa njim je krenulo i i nekoliko prijatelja, a potom su stigli ostali Skandinavci. Tako je osnovano prvo naselje na Ledenoj zemlji.

U centru grada glavni trg nosi ime oca nacije, a zanimljiv je podatak da je ovoj, po svemu neobičnoj zemlji bilo potrebno devet vekova da sakupi samo 167 stanovnika, a još dva veka da bi došao do današnje cifre. Danas u njemu živi 2/3 stanovnika od ukupno 319.000, koliko ih ima na celom ostrvu. Glavni grad leži na brežuljcima koji se pružaju sve do velike morske uvale u kojoj se nalazi luka i ultramoderno arhitektonsko zdanje, Koncertna dvorana. Islanđani su ponosni i na svoj Nacionalni muzej, statuu Jana Sigursona, borca za nezavisnost Islanda, a grad krasi jezero obraslo zelenilom i besprekorno čiste ulice. Na dva univerziteta na Islandu, od kojih je jedan na severu a drugi u Rejkjaviku, studira 18.000 studenata, i školovanje je, maltene, besplatno, a zanimljivo je da postoje svi fakulteti izuzev veterinarskog, zbog oskudnog broja životinja.

Interesantan podatak je da u Rejkajaviku postoji Genetički centar koji može da odredi poreklo svakog čoveka sa planete!

Halgrimurova crkva, koja ime je dobila po pesniku koji je pisao pesme o Isusovom stradanju, vidi se iz vazduha, sa mora i sa zemlje, neobičnog je izgleda, impozantna i bela, nalazi se na vrhu najvišeg brda i dominira gradom kao zaštitnik. U centru Rejkjavika nema oblakodera, niti stambenih zgrada sa više od dva sprata. Svaka kuća mora imati južno dvorište koje je pošumljeno, ukrašeno zelenilom i cvećem. Zbog vetrova koji neprestano duvaju, sve zgrade na Islandu imaju neobične prozore sa izuzetno velikim oknima, a u njima su prozorčići i jedino se oni otvaraju.

Od ljubazne gospođe Haftiz saznajemo da je 10% stanovništva Islanda stranog porekla, a najviše ima Poljaka. Deca koja se ovde rode islandski su državljani i moraju dobiti islandsko ime. Kažu da se čak 25% dece rađa van braka, a majka dobija pomoć od države 2.100 evra – za izdržavanje deteta!

Island ima samo 21% obradivih površina, uglavnom pašnjaka jer zbog kratkog leta i nejakog sunca ostale kulture ne stignu da donesu rod. Putujući ostrvom prolazimo kroz surove predele nataložene lave od ko zna kadašnje erupcije, pa su retke livade i još ređi konji.

Zgrada parlamenta, najstarije demokratijeu svetu (Foto: wikipedia.org)

MORE KOJE SE GREJE Neverovatno zvuči da tako izolovana zemlja ima najstariju demokratiju na svetu. Osnovana je još u 10. veku (930.) i smatra se da je starija od Engleske. Parlament im se zvao Alting, i nije bio ni zgrada, ni koliba, ni kuća, već goli prostor u prirodi sa gromadnim stenama ohlađene lave.

Zanimljivo je da je Alting u svom sastavu imao i – 33 žene! Naravno, ima ih i danas.

Island ima izuzetno visok standard, prosečna plata iznosi 4.500 evra, deca u školu kreću sa 6 godina, a nepismenih nema! Ova država leda, lave i vulkana ima 20 puta više struje od Srbije, od hidroelektrana i vetrenjača, a svoju jeftinu struju skupo prodaje. Najunosnija i najšire zastupljena

privredna grana je ribolov. Morske teritorijalne vode Islanda danas dostižu oko 200 kilometara. U početku su imali samo 10 km, ali su ih Islanđani postepeno uvećavali. Od 1. avgusta dozvoljen je i lov na kitove, ali traje samo 6 nedelja i limitiran je broj kitova koji se mogu uloviti. Takođe, sve
je više na ceni sportski ribolov, pa ribolovci dolaze iz celog sveta, bez obzira na to što jednokratna dozvola košta 2.000 evra.
Gradska plaža u Rejkjaviku nalazi se na obali severnog dela Atlantika, žuti pesak donet je iz Afrike i sve bi bilo isto kao na bilo kojoj plaži na svetu da nije – podgrejanog mora! Naime, kako su vode Severnog mora uvek hladne, Islanđani su vodu iz vrelih gejzira, sistemom cevi, doveli do plaže, pa kada ima kupača, povremeno morsku vodu zagrevaju gejzirskom. Klima na Islandu je specifična, tako da su turističke posete svedene samo na tri letnja meseca, jun, jul i avgust, kada dani traju gotovo – 24 sata! U ovim mesecima broj turista ograničen je zbog raspoloživih kapaciteta i manjka domaćih vodiča. Ostalih devet meseci dan se svodi na nekoliko tmurnih sati dnevne svetlosti i dosta kiše. Zimi mladi slabo izlaze, kafići se zatvaraju tako da zbog hladnih polarnih noći nema zabave, a u tih devet meseci statistika beleži visoku stopu korišćenja antidepresiva, pa čak i povećan broj suicida.

Interesantno je da temperatura zimi retko pada ispod minus 10 Celzijusovih stepeni, jer jedan kraj golfske struje prelazi baš preko ostrva. Takođe, nema previše snežnih padavina, izuzev na planinama na kojima je skijanje veoma zastupljeno.

Gejziri su osobenost ove zemlje i na ostrvu ih ima preko 1.000. Gejzir Strokur, koji se nalazi u Tingvelir nacionalnom parku na svakih 5-6 minuta izbaci mlaz visok oko 30 metara, a najimpresivniji je Veliki Strokur gejzir, čiji mlaz doseže čak 80 metara!

Erupcija vulkana Elafjalaokul (Foto: wikipedia.org, David Karnå)

TEKTONSKE PLOČE Jedan od najsnažnijih utisaka izazvale su tektonske ploče u nacionalnom parku Tingvelir. Sa jedne strane - američka, a sa druge indoevropska. Između njih pruža se čarobno lepa zelena dolina sa vijugavom rečicom, belom crkvom i nekoliko kuća sa crvenim krovom. Stižemo na zaravnjenu gromadnu stenu sa barijerom od konopaca koji u tom surovom okruženju izgledaju kao paučinaste niti. Iza njih su dve zastrašujuće raspukle stene podignutih oštrih i reckavih ivica. Deli ih bezdan! Takvih pukotina u blizini tektonskih ploča ima više i dubina im je i preko 100 metara. Trenjem jedne o drugu, ploče se svake godine udaljavaju po 2,5 santimetara! Silazimo u dolinu na čijem dnu se nalazi ušće dveju reka. Uveravam se, po ko zna koji put, da i za najsuroviji predeo priroda pronađe ravnotežu, pa je podnožje tih, vekovima hlađenih stena zastrto bledozelenim travnatim tepihom i ljupkim ljubičastim cvetovima lupi žbunova koji celom okruženju ublažavaju surovost. Nedaleko, na jednoj steni čuči Pufi, ta ljupka maskota Islanda, mala, crno-bela ptica čije telo podseća na pingvina, a glava na papagaja zbog crveno-žutog kljuna. A tek Plava laguna, termalni bazen, najveći i najpoznatiji na Islandu! Islanđani dolaze da se okupaju u njegovim lekovitim i čudotvornim vodama, a veruje se da ima magična dejstva na ljudski organizam. Temperatura vode, i leti i zimi, konstantno je +39 C! Dokazano je da je lekovita i da uspešno leči kožne i reumatske bolesti. Kuriozitet je i u tome što, pored svega navedenog, ta mlečno–plava voda i podmlađuje. Ovo poslednje je prelomilo i najskeptičnije, jer se većina kupala u bazenu. Domaćini su nam objasnili da je Island nekada bio prekriven šumom, a vremenom su nestale zbog vulkana, leda i vatre, tako da danas, na celom ostrvu, ima samo 1% drveća nejakog, kržljavog stabla. Ostalo je, ili gola lava delimično presvučena mahovinom, ili niski žbunovi sa sitnim lišćem, premda Islanđani uporno pošumljavaju i ostrvo i grad Rejkjavik. Naučnici tvrde da se, u odnosu na ceo svet, čak 1/3 lave izlila na ovo ostrvo leda. Za poslednje dve decenije na ostrvu je bilo čak 30 vulkanskih erupcija. Najsvežija je bila pre dve godine, erupciju je imao vulkan Ejafjalajokuli, kada je došlo do prekida vazdušnog saobraćaja Islanda sa ostalim delom sveta, ali i velike pometnje u avio-prevozu. Međutim, vulkan Katla, koji se nalazi u blizini Ejafjalaokulija, mnogo je jači i razorniji, pa postoji bojazan naučnika da su ta dva vulkana u unutrašnjosti zemlje povezani. Ejafjalaokuli je još aktivan. U aprilu ove godine izbacivao je oblake pepela 8,5 kilometara u visinu! I još se dimi.