Sremski Karlovci - Deluje jako poznato

Međutim, tokom tih prethodnih poseta niko mi nije skrenuo pažnju na „Kapelu mira“. Nisam ni znao da postoji iako je podignuta još 1817, na mestu mirovnih pregovora Turske i Austrije održanih 1699. Danas čujem da je bila neodržavana, u lošem stanju, sklona padu i zatvorena za posete.

Pre nekoliko godina je obnovljena zahvaljujući međunarodnoj pomoći. Zapravo iako je otvorena za posetioce i uvršćena u turističku ponudu još uvek se obnavlja njena zapadna strana ograde zahvaljujući italijanskoj regiji Pulje, kako stoji na panou na ulazu.

Vodič, koji stanuje odmah uz Kapelu, objašnjava nam da su evropske države pre svega Engleska i Holandija, zabrinute za svoju trgovinu, skoro onemogućenu sa centralnom Evropom i Bliskim istokom zbog šesnaestogodišnjeg rata Turske i Austrije krajem XVII veka primorale zaraćene strane da započnu mirovne pregovore. Venecija i Poljska su bile posrednice u pregovorima. Sremski Karlovci koji se nalazi između Beograda, koji su držali Turci i Novog Sada zaposednutog austrijskom vojskom, izabran je za mesto u kome će zaraćene strane razgovarati.

Međutim, već na sledećem koraku pregovori zapadaju u ćorsokak. Turska i Austrija ne mogu da se dogovore ko će prvi ući u salu za pregovore. Posle više meseci natezanja, odvojenih razgovora sa poljskim i venecijanskim pregovaračima, dogovoreno je da se naprave četvora vrata na sali za sastanke kako bi u istom trenutku sve četiri delegacije: Austrije, Turske, Venecije i Poljske ušle u prostoriju za pregovore. Kada je rešen problem ulaska u salu, postavlja se novi, pregovarači ne mogu da se dogovore gde će ko sedeti za stolom. Najzad je i taj „ozbiljan“ problem rešen. Pregovori će se odvijati za okruglim stolom kako nijedna sujetna delegacija ne bi mogla da protumači ko predsedava pregovorima.

Meseci prolaze, gine se i dalje na bojnom polju da bi najzad januara 1699. pregovori bili uspešno okončani. Mir je zavladao, trgovina je mogla da se nastavi.

Više godina nakon zaključenog mira, stanovnici Sremskih Karlovaca su zazidali turska vrata na koja je, u salu za pregovore, ulazila delegacija Turske želeći da poruče da se Turska više nikad neće vratiti na ove prostore. Vekovi su prošli, Sremski Karlovci i cela Srbija oslobođeni su i od Turske i Austrije, ratne strasti su stišane, a na obnovljenoj Kapeli mira ponovo su otvorena i ta četvrta „turska vrata“. Od vodiča smo doznali da je poslednjih godina više delegacija iz Turske posetilo Kapelu mira ulazeći u nju kroz njihova „turska vrata“.

Na obnovljenoj Kapeli bočni prozora su urađeni u obliku ujedinjenih krstova na britanskoj zastavi „Junion Džek“ iako Engleska zvanično nije bila učesnik u pregovorima, želeći da se ukaže na to ko je bio uistinu njihov inspirator. Na kraju, istine radi treba da priznam da sam posetio Kapelu zahvaljujući upravo tim prozorima. U Karlovce sam došao sa prijateljima iz Engleske, koji su u turističkom vodiču pročitali o Kapeli mira i prozorima poput njihove zastave te su poželeli da ih vide.

I dok se engleskim prijateljima prevode objašnjenja vodiča, on i ja se smejemo dobacujući jedan drugom da nam nadmudrivanja oko mirovnih pregovora krajem XVII veka deluju poznato. Podsećaju nas na Rambuje, Kleber, Beč... Da li? Na pregovorima 1699. svi su bili saglasni o čemu će razgovarati. Na ovim našim nedavnim i budućim svako bi da govori o nečem drugom!