Lazarevac, rudarski grad

Osvetljen hiljadama svetiljki koje obasjavaju moćne rudarske mašine i ugljene etaže, kop Polje „D“, noću, u Zeokama, pre podseća na sablasni predeo iz naučno-fantastičnih filmova, nego na mesto na kome se danonoćno, u svim vremenskim uslovima, vadi kolubarsko „crno zlato“.

I gle ironije, uprkos apokaliptičnim vizijama, posmatran sa Kruševičkog ili Stubičkog visa, ili još bolje iz aviona, grad rudara, Lazarevac, podseća na dragulj bačen među zelenilo pitome šumadijske Kolubare, u kojoj se naizmenično prepliću plodni ravničarski i brdoviti predeli. Jedan pisac reče da se tajna čovekovog nespokoja sastoji u nemogućnosti da rečima prepozna ljude i duh vremena u kome oni žive. Setih se ove misli dok sam pokušavao u trenu opisati grad i njegove unutrašnje horizonte, znajući da se 28. juna, na Vidovdan, navršava 120 godina postojanja Lazarevca i njegovih otkucaja.

Ovde su ljudi uglavnom dolazili, u početku silom, po zadatku partije, da bi radili u jamama „Kolubare“, a kasnije dobrovoljno, privučeni zaposlenjem i dobrim platama.

Lepotom i skladom na uzvišenju grada, dominira Hram svetog Dimitrija Velikomučenika, u čijoj su kripti zajedno pohranjene kosti 20.000 srpskih i 30.000 austrougarskih vojnika poginulih u Kolubarskoj bici. U kripti je bio sahranjen i Dimitrije Tucović, prvak Socijaldemokratske stranke koji je junački poginuo na Vrače brdu 20. novembra 1914. godine, u jeku Kolubarske bitke. Imao je smo 33 godine. Svoj konačni mir, po peti put sahranjen, Tucović je našao na Slaviji, u Beogradu, daleko od svog rodnog sela Gostilja, sa Zlatibora. U Hramu sv. Dimitrija oslikan je lik Milice Rakić iz Batajnice, devojčice koja je tragično poginula u bombardovanju NATO.

Nekadašnja robna kuća u centru preuređena je u Modernu galeriju, u kojoj se nalazi zbirka od preko dvesta slika, grafika i skulptura najpoznatijih umetnika bivše SFRJ. Okosnicu ove galerije, u kojoj su i arheološki eksponati nađeni na lokalitetima Kolubarskog basena, čini zbirka legata Lepe Perović, supruge poznatog revolucionara Koče Popovića. Nažalost, o ovom dobrotvoru gosti saznaju samo na osnovu usmenog izlaganja istoričara umetnosti Jagode Nedeljković, jer u ovom hramu kulture nema zapisa o tome. Savremenu umetnost uspešno osluškuju dva vrsna umetnika, slikari i skulptori dr Milija Belić koji živi u Parizu i Dušan Rajšić, prepoznatljiv po svom ciklusu „Don Kihot“.

Kraj Ibarske magistrale, u selima Leskovac i Stepojevac, postoji nestvarni svet naivne umetnosti, čiji su glavni zastupnici Bogosav Živković, Ilija Filipović i Vera Ivanković, naivni umetnici koji u eri tranzicije i globalizacije, čuvaju viziju neoskrnavljene prirode i seoskog života. Vrt svetski poznatog vajara Bogosava Živkovića, posle njegove smrti, zarastao je u korov.

Uprkos bogatom kulturnom nasleđu Lazarevac još nema svoj dovršeni identitet. Dok susedni gradovi neguju kult starih kafana, ovde ćete uzalud pokušati pronaći kutak u kome će ugledni građani imati svoj sto, sa svojim konobarem. Stare kafane „Šumadija“, „Kod lepog izgleda“ srušene su ili pretvorene u banke i butike kineske robe. Nestaje stari Lazarevac. Na svakom koraku se zidaju novi stanovi, kuće se prodaju u bescenje. Grad je naizgled tako blizu, a tako daleko od Beograda kome pripada, ni provincija, ni velegrad.

Odnedavno najpoznatija manifestacija ovog kraja je „Kolubara-Fest“ na kojoj se promovišu stari zanati, vraćaju sela i posela, narodne rukotvorine i domaća radinost, toči vino i rakija. U Zeokama, na obodu kopova „Kolubare“ ponovo se uzgaja vinova loza, a najbolja vina osvajaju nagrade. Svadbe i venčanja više nisu rezervisani samo za jesen, već su događaju tokom čitave godine. Umesto šatri, svadbe se održavaju u ekskluzivnom restoranu „Tom i Džeri“, a svi termini zakazani su do kraja godine. Nova kasta bogataša, koja još miriše na samoupravni socijalizam, rođendane svojih sinova i ćerki organizuje u boljim beogradskim restoranima i na splavovima.

U Vreocima, selu sa 1.200 domaćinstava koje se iseljava, grade se nove kuće i rekonstruišu stare kafane. Izgleda da mnogi ne veruju u svetlu budućnost, već su okrenuti prošlosti, svesni da dok ima lignita biće i Lazarevca. A posle toga, videćemo...