Holandska kuhinja: snert i flensjes

U Holandiji se tradicionalna hrana priprema na prilično jednostavan način. Koreni toga zatrpani su u prošlosti, u strogom 19. veku kada su u provincijama iznad velikih reka, kalvinisti smatrali grehom ukoliko je jelo pripremljeno tako da se u njemu uživa.

Takva, gotovo isposnička kuhinja zadržala se i danas. Većina jela koju pripreme ima ukus baš onoga što su smućkali, bez kulinarske igre sa komplikovanim sosovima i pojačivačima ukusa.

Holanđani očigledno ne vole da provode sate u kuhinji eksperimentišući sa hranom i prednost daju svežim proizvodima.

Tradicionalna holandska kuhinja najčešće se definiše kao jednostavna, jeftina, nutritivna, ne mnogo prefinjena. Izgleda da Holanđani ipak jedu da bi živeli, a ne obratno.

Povrće (groenten) osnova svega

Holandija je jedna od retkih evropskih zemalja koja toliko pažnje posvećuje povrću u ishrani, tako da je ponuda bogata i raznovrsna.

Još je Van Gog 1885. svojom slikom De aardappeleters (Ljudi koji jedu krompir) ukazao na značaj krompira i povrća u ovoj zemlji.

I kada biste nasumice odabranog Holanđanina upitali šta je jeo prethodnog dana, svoje nabrajanje bi sigurno započeo nekim povrćem, pa tek onda pomenuo meso ili ribu.

Hutspot

Hutspot je najpoznatije nacionalno jelo na bazi krompira, šargarepe i luka. Danas se tom prilično bljutavom, jednostavnom miksu dodaje i dimljena kobasica.

Za vreme Osamdesetgodišnjeg rata, tokom španske opsade, branioci Lejdena našli su kazan pun već pomenutog povrća, na koji su španski vojnici očigledno zaboravili.

U mnogim holandskim porodicama danas se hutspot tradicionalno sprema svakog 3. oktobra u znak sećanja na oslobođenje Lejdena od španske opsade.

Haring (usoljena riba)

Stranci se najčešće zaprepaste i stresu kada se uvere da Holanđani haringu jedu sirovu. Tradicionlano se servira sa isečenim crnim lukom i zabodenom holandskom zastavicom, a pušta se cela da proklizi niz grlo.

Photo: Alkan Chaglar / Flickr

Dakle, haringa se konzumira na specifičan način: palcem i srednjim prstom čvrsto uhvatiti ribu za rep, podignuti iznad blago zabačene glave, usmeriti u pravcu širom otvorenih usta i pustiti da lagano sklizne niz grlo.

Neki preferiraju iseckanu haringu, ili je stavljaju u hleb. Ukus je slankast i kremast.

Zuurkoolstampot

Krompir prokuvati, izgnječiti u pire, dodati kiseli kupus, pavlaku, puter i sve dobro promešati. Ako niste za vegetarijansku varijantu dodajte i iseckane dimljene kobasice (rookworst).

Da bi se dobio egzotičniji šmek ponekada se dodaje kari, suvo grožđe ili režnjevi ananasa.

Boerenkoolstampot

Kelj u kombinaciji sa gnječenim krompirima, serviran sa dimljenom kobasicom. Kelj kao veliki izvor ugljenih hidrata čini ovo jelo popularnim za vreme zimskih dana.

Drop

Slano slatke bombone, po malo žilave, crne, ne tako omiljenog ukusa. Kupuju se na kilo i postoje 4 vrste: blago slatke, blago slane, izrazito slatke i izrazito slane. Pored toga što se žvaću iz zanimacije mogu biti efikasne u lečenju grla.

Stroopwafels

Fenomenalan slatkiš sa oko 10 cm u prečniku, koga čine dve okrugle spljoštene oblande sa sirupom od karamele u sredini. Neverovatno ukusni, ne dopuštaju da se od njih odvojite i ponovo ne kupite.

Nekada poznat kao slatkiš siromašnih, a danas neizostavan uz kafu lili čaj. Prvi put se javio 1784. u gradu Hauda, kao rezultat pomešanih mrvica i karamele.

Pannenkoeken (palačinke)

Osnova popularnih palačinaka je testo od brašna i mleka, na koje se po sopstvenom ukusu stavljaju slani ili slatki sastojci i tako skupa peku. Najčešće se sreću 2 slatke vrste flensjes i poffertjes.

Veliki je broj holandskih restorana specijalizovanih samo za palačinke.

Holandski sirevi

Mlečna mast igra veliku ulogu u ishrani Holanđana. Sir više nije samo asocijacija za sendvič, već je gotovo uvek na trpezi, u salatama, ili izrendan po glavnom jelu.

Najviše je polutvrdih i tvrdih sireva koje je nemoguće iseći nožem, već se samo lome na komade. Neki od poznatih izvanrednih holandskih sireva su: Edammer, Gouda, Old Amsterdam, Milner, Maasdammer, Maaslander.

Erwtensoep

Gusta zasitna čorba od graška, poznata i kao snert. Tradicionalno se jede zimi i najbolja je kad se napravi na veliko i tako odstoji jedan dan. Glavni sastojci su grašak i voda, a pojedini recepti navode i krompir, crni luk, šargarepu,kobasice i praziluk.

Da bi bili uvereni da je čorba ispala kako treba, ubacite kašiku u gustu masu i ako stoji sama uspravno, znači da je gustina savršena. Najčešće se jede uz ražani hleb, tako što se komadi mesa iz čorbe stave na njega i preliju senfom.

S obzirom na kolonijalnu prošlosti i veliki priliv imigranata, holandska kuhinja je primila uticaje sa strane i prilagodila ih svom ukusu. Najviše je primetno prisustvo indonežanske, kineske, surinamske kuhinje.

Italijanska pizza i pasta takođe su popularne, a najprisutnija indonežanska jela su: bami goreng, nasi goreng, saté i rijsttafel.

Nevena Kukoljac