U Moskvi nađen tajni Staljinov bunker

„Od bunkera prema Kremlju ide tunel dugačak 15 kilometara kroz koji može da prođe oklopna tehnika. Vojska, vlasnik bunkera, otvorila je oko 100 metara tunela i napravila u njemu galeriju u kojoj su izložena vredna umetnička dela iz Staljinovog vremena koja su za vreme perestrojke izbačena iz ruskih muzeja zato što su veličala sovjetsku epohu. Bunker se nalazi ispod stadiona, a ne, kako se mislilo, ispod pijace”, objasnio je Kuzmin.

Reč je o stadionu „Staljinac”, izgrađenom početkom četrdesetih godina, koji je sa svojim tribinama za 120.000 gledalaca tada bio najveći u Evropi.

Konstantin Mihajlov, koordinator pokreta „Arhnadzor”, objašnjava logiku izgradnje bunkera ispod stadiona: „Smatralo se da, ako dođe do bombardovanja Moskve, Nemci neće bombardovati stadion jer im je on potreban za organizovanje parada u čast svoje pobede.”

Bunker je kroz tunele metroa – a poznato je da u Moskvi, pored metroa koji se koristi svakodnevno za prevoz građana, postoje i paralelni tuneli izgrađeni u vojne svrhe – bio povezan sa podzemnim punktom protivvazdušne odbrane u blizini metroa „Taganska”. Posle rata bunker je konzerviran i – zaboravljen.

Mihajlov podseća da se na njega bukvalno slučajno naišlo početkom devedesetih godina, a onda ga je kupio neki privatni trgovac i u njemu napravio skladište za svoju robu.

Zvanično, tamo se sada nalazi muzej, filijala Centralnog muzeja oružanih snaga Rusije. Ipak, u Muzeju oružanih snaga tvrde da njima muzej ne pripada.

U praksi, bunker već dvadeset godina prelazi iz ruke u ruku i sve dok njegovo postojanje nije objavljeno na televiziji prodavane su karte za ekskurzije po bunkeru. Ko ih je prodavao – niko nije mogao da objasni. Tabla ZAO FOP „Izmajlovo” ne govori mnogo. Ipak, moguće je bilo pozvati određeni broj telefona i zakazati posetu za 12.000 rubalja (oko 270 evra) ako ide jedna osoba, ili za 15.000 (oko 330 evra) – ako ih je pet. Za više ljudi – i cena je bila viša. Na telefonski poziv u „Izmajlovu” odgovaraju da posete nisu dozvoljene. „Sud je privremeno zabranio”, kaže ljubazni ženski glas.

Staljinov bunker je cela mreža podzemnih tunela i hangara koja ima desetinu izlaza u raznim delovima Izmajlova. Sve komunikacije su ispravne i prostorije se greju – „sistem grejanja ide po celom parku i odlazi u glavni kolektor – mnogospratni podzemni sistem”, objašnjava Mihail Savkin, rukovodilac centra za podzemna istraživanja. On podseća da su se povremeno u moskovskim medijima godinama pojavljivali tekstovi u kojima se tvrdilo da su trgovci nedavno zatvorene Čerkizovske pijace (o kojoj je „Politika” pisala) ilegalno živeli po tim tunelima i bunkerima, a postoji i verzija (na osnovu izjava Jurija Kornejuka, milicionara) da su mnoge prostorije pretvorene što u skladišta, što u ilegalne fabrike, restorane, pekare, bordele...

Ljubinka Milinčić

----------------------------------------------------------

Odluka o odbrani Moskve

Rezervni komandni punkt vrhovnog komandanta Josifa Visarionoviča Staljina u Izmajlovu (Staljinov bunker) sagrađen je 1939. godine, kao deo državnog programa za osiguranje bezbednosti zemlje, kaže se na sajtu Centralnog muzeja oružanih snaga. Objekat je povezan sa Kremljom podzemnim putem. Lični Staljinov blok činili su sala za zasedanje Vrhovne komande Crvene armije, radni kabinet i sobe za odmor Staljina, trpezarija, kabinet Generalštaba, sobe za ratno opsluživanje i obezbeđenje.

Deo prostora ispod tribina stadiona bio je predviđen za prijem gostiju i za radne kabinete.

Prema zvaničnim podacima, Staljin je posetio bunker početkom 1941. godine, a od početka novembra do početka decembra iste godine radio je u njemu. Upravo tu je doneta odluka o odbrani Moskve.