Golija: Kada je lane kućni ljubimac

Razlog leži i u činjenici da ljudi na Goliji imaju specifičan odnos ne samo prema domaćim, već i prema divljim životinjama, stvarajući tako prirodnu harmoniju u ovoj vazdušnoj banji.

Da će surova zima i najhladniji dan u godini doneti ispunjenje njegovog sna, MileVukićević nije očekivao. Ipak sudbina je umešala svoje prste, pa je njegov porodični dom u Erčegama, na obroncima Golije zimus dobio novog člana porodice.

"Slučajno sam naišao pored krava i video da ga krave nisu zgazile. Ja sam ga pokupio i možda je bilo staro dva-tri dana. Viđajući divlje srne, kako beže, da ih teraju kerovi, imao sam želju, eto ispunila mi se želja da nađem to lane i ono je sad ovde. Lenka se zove, popularno mali Laki. Šta znam, ipak je to lepa životinja, čista, divna je znači, jednostavno divna" objašnjava Mile Vukićević iz sela Erčage.

Milov brat Mićko, kaže da se njihova ljubimica najčešće igra sa mačorom Azraelom, a kada se umori poput deteta traži pažnju ostalih ukućana.

"Svugde je, na krevetu gleda tv, može da gleda film sa mnom, da boravi pored mene, kad ja ustanem, ustaće ona. Da li ću je ja zatvoriti, neću, to je njen problem, ima tu pored frižidera može da spava, može gde oće, neće ništa negativno da uradi" kaže Mićko Vukićević.

"Spava na krevetu, zevzeči, ide tuda, sve će da omiriše, pretrese. Penje se na potkrovlje, ide na stepenice, niza stepenice".

Braća Vukićević kažu da bi najviše voleli kada bi dogodine pronašli Lenki muža, ali da ga udaju i dovedu na miraz, ili makar samo da ova mlada srna postane mama. A i Mile i Mićko još uvek tragaju za svojim mladama.

"Pošto smo neženjeni ja i brat, evo majka nam je trenutno otišla u bolnicu, sami smo tu, pa ako ima neka dobro raspoložena, vidi valjda da volimo životinje, da nismo agresivni, da smo uljudni".

Mićko Vukićević kaže da se na Goliji nudi zdrav život bez stresa. Uprkos tome što imaju i stoku, šume i zemlje, mlade radije odlaze u grad da robuju, nego da ostanu na selu i gazduju.