Apsloutna primadona Marija Kalas

Marija Kalas: primadona koja je svojim glasom i svojom strašću sredinom 20. veka otresla prašinu sa opere, diva koja je svojom životnom dramom postala nepresušni izvor inspiracije stvaraocima i novinarima.

Kultura

Izvor: dw.com

Subota, 02.12.2023.

16:48

Apsloutna primadona Marija Kalas
Foto: Profimedia

Pre tačno jednog veka, 2. decembra 1923. u porodici grčkih imigranta na Menhetnu rođena je ćerka. Krštena je kao Marija Ana Sesilija Sofija Kalogeropolu.

Samo sedamnaest godina kasnije, kao Marija Kalas izašla je na veliku scenu i za nekoliko godina postala verovatno najveća pevačica svih vremena. Danas je Marija Kalas prisutnija nego ikada.

100. rođendan

Povodom 100. rođendana operske dive velike i male operske kuće pozivaju na gala večeri, tržište knjiga nudi desetine novih izdanja, producenti ploča iznose svoje arhivsko blago.

Umetnica performansa Marina Abramović predstavlja divu u svom najnovijem delu „7 smrti Marije Kalas" - reč je o scenskoj smrti ženskih likova koje je svojim glasom i pojavom na sceni tumačila Kalas.

U Atini, gde je operska pevačica primljena na konzervatorijum već sa 14 godina, baš za godišnjicu otvoren je muzej Kalas.

Unesko je 100. rođendan Marije Kalas uvrstio na svoju listu jubileja, jer je zvučno nasleđe Marije Kalas svetska kulturna baština.

U leto 2023. pušten je u opticaj novčić od dva evra sa likom Marije Kalas.

Na sceni - čarobnica i životinja

"Zašto je Marija Kalas jedina pevačica prošlosti koja je danas prisutna ne samo u muzici, već i u pozorištu, na filmu, u vizuelnoj umetnosti, pa čak i u medijima? - ovo pitanje je postavila Eva Gezine Baur, autorka iz Minhena u maestralno istraženoj biografiji operske pevačice pod naslovom „Marija Kalas. Glas strasti".

Baur nije prva koji ispituje jedinstvenost Marije Kalas. Jedan savremenik je sažeo jedan centralni aspekt: u Mariji Kalas, „instinkt i temperament su se spojili u neuporedivu umetnost izvođenja", napisao je italijanski muzički kritičar Teodore Čeli 1958.

Čuveni reditelj Franko Zefireli, koji je Kalas doživeo kao Medeju u Milanskoj Skali, još 1953. primećuje: „Svet opere se promenio. Počelo je nešto kao novo odbrojavanje vremena: pre Kalas i posle Kalas".

Kalas je sebe na sceni prvenstveno videla kao glumicu koja peva. Prema biografkinji Evi Gezine Baur, Kalas je tako uspela da „spasi operu od postepenog nestajanja u ravnodušnost" javnosti. Kalas nije bila ravnodušna prema nijednoj „noti, dahu, gestu, karakternoj crti žena koje je tumačila".

Ali to je samo jedna strana medalje. Jer, interesovanje za Mariju Kalas kao ženu u najmanju ruku je jednako veliko kao za nju kao umetnicu.

Život Marije Kalas - dokumentovan u tabloidima


Život Marije Kalas može se dobro ispričati u anegdotama i skandalima, pogotovo što je sve to dobro dokumentovano u svetskoj tabloidnoj štampi: burne rasprave sa direktorima velikih operskih kuća, sitne svađe sa kolegama pevačima, posebno sa njenom glavnom suparnicom Renatom Tebaldi. Kalas je smatrala da je poređenje između nje i Tebaldi isto kao kada bi se poredili šampanjac i koka-kola, s tim što je, naravno, sebe videla kao skupoceno penušovao vino.

Večiti spor sa dominantnom majkom zaokupljao je štampu, kao i brak sa duplo starijim fabrikantom Đovanijem Batistom Meneginijem. Džet set i loši nastupi, izlivi besa i teška kratkovidost.

Pošto Kalas nije htela da nosi naočare, reditelji su tražili načina da joj pomognu u orjientaciji una bini: Lukino Viskonti, na primer, koji je s njom postavio „Travijatu” u Milanu, postavljao je na određena mesta na sceni maramice natopljene parfemom - kako bi Kalas mogla da se orijentiše prema mirisu.

Dugogodišnja i, kako bismo danas rekli, toksična veza sa zemljakom i tada jednim od najbogatijih ljudi na svetu, brodvslanikom Aristotelom „Arijem" Onazisom prekinuta je kada je iz novina saznala za njegov brak sa udovicom ubjenog predsednika SAD, Žaklinom Džeki Kenedi.

I naravno, ekstremno mršavljenje sa preko 90 na skoro 60 kilograma u roku od nekoliko meseci i dalje je tema. Ne, pevačica nije doručkovala jaja pantljičara uz šampanjac, već je bila na hormonskoj terapiji – tada 1953. nešto sasvim novo, veoma efikasno i podjednako štetno po zdravlje.

Najmodernija i antička žena

Marija Kalas umrla je sama u svom stanu u Parizu. U nasleđe je ostavila četrdesetak bundi od nerca, 250 džempera od kašmira, bezbroj tašni, nekoliko fioka sa dugim plišanim rukavicama. Mnogo toga nikada nije nosila.

Ali možemo li se približiti fenomenu Marija Kalas čak i sa najobimnijom zbirkom anegdota? „Ne", kaže biografkinja Eva Gezine Baur. Jer sve te glasine i mitovi Kalas prikazuju kao žrtvu - nadmoćne majke, senzacionalističkih novinara, nevernog ljubavnika.

A upravo to narušava sliku ove žene. Jer, ona nikada nije bila žrtva – ni na sceni ni van nje. Ona je vladala svojom životom kao što je vladala svojom pevanjem - uvek odlučna i samouverena.

„Ona je na neki način najmodernija od svih žena. Ali u njoj živi žena antike, čudna, tajanstvena i magična, koja u njoj izaziva strašne sukobe", napisao je o Kalas italijanski kultni reditelj Pjer Paolo Pazolini.

Divlja, nesavršena, slomljena priroda Marije Kalas istrgla ju je iz okvira njenog privatnog života i njenog vremena i učinila je onim što je bila i ostala – jednom od najvećih umetnika svih vremena.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 6

Pogledaj komentare

6 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: