"Prohujalo sa vihorom" zamalo da ne prohuji

Za film koji i danas neki smatraju najkomercijalnijim u istoriji (uz prilagođenu inflaciju) zaslužan je producent Dejvid Selznik, čovek koji je napravio celu konstrukciju, zamalo od nje odustao na samom startu, a zatim "zapeo" i nije odustaja uprkos očajnim odnosima sa svim zvezdama.

Posle 37 meseci produkcije, 127 dana snimanja, utrošenih kilometara i kilometara trake, uz cenu od tada vrtoglavih 4,25 miliona dolara, jedna od najvećih filmskih romansi je završena i ušla je u istoriju kinematografije.

Pročitajte još: Kralj Holivuda - Klark Gejbl.

Ipak, za razliku od ljubavi Reta Batlera i Skarlet O'Hare u vihoru građanskog rata, na setu je sve bilo potpuno drugačije.

Prvi veliki problem bio je Selznikov odnos sa Klarkom Gejblom (Ret Batler). Veliki holivudski zavodnik u stvari nije angažovan regularnim putem, već ga je za potrebe filma studiju "iznajmio" Selznikov tast, koji je imao važeći ugovor sa čuvenim glumcem.

Gejblu se tako od starta projekat nije dopadao, a zatim je i ušao u sukob sa prvim rediteljem Džordžom Cukorom. Njega je zamenio Viktor Fleming, koji je bio bolji sa Gejblom, ali nije imao dobar odnos sa Vivijen Li (Skarlet O'Hara).

"Li je mrzela Fleminga. Strastveno ga je mrzela. Fleming je mrzeo nju, a Gebl je mrzeo Dejvida. Svi su mrzeli Dejvida", kažu ljudi sa seta.

Pročitajte još - 75 godina filma "Prohujalo sa vihorom"

I scenario je imao "porođajne muke", prvi scenarista je otpušten nakon nekoliko meseci rada, a niko nije uspeo da ispegla njegov tekst. Rok za početak snimanja se bližio, a adaptacija romana nije bila gotova, pa ju je uradio Ben Heht i to bez čitanja originalnog dela - za osnovu mu je poslužilo celovečernje prepričavanje u izvedbi Selznika i Fleminga.

Veliki problem za produkciju predstavljao je i rasizam, pa na neke projekcije tamnoputi glumci nisu mogli da dođu, a sam Gejbl je više puta pretio da će napustiti projekat zbog segregacije na setu i odvojenih toaleta.

"Prohujalo s vihorom", koji traje 224 minuta, zasnovan je na istoimenom romanu spisateljice Margaret Mičel. Prvi put je prikazan u Atlanti 15. decembra 1939. godine.